Amerika zastrašuje planetu scenarijom koji je realan kao „mali zeleni“ na Tajms skveru
17:24 01.06.2023 (Osveženo: 19:31 01.06.2023)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Priče o bankrotu Sjedinjenih Američkih Država su nerealne i služe zastrašivanju američke javnosti kako bi se slomio otpor beskonačnom zaduživanju, kao i zemljama saveznicama u kojima dominira finansijski sistem SAD, smatra Branko Pavlović.
Za danas je bio „zakazan“ bakrot Sjedinjenih Američkih Država. Gornja granica državnog duga još nije ni podignuta, ni suspendovana. Iako scenario po kom će Amerika bankrotirati izgleda realno kao i iskrcavanje „malih zelenih“ na Tajms skveru u Njujorku, zvaničnici SAD gotovo svakodnevno i domaću i svetsku javnost zastrašuju bankrotom, koji samo što nije stigao.
Bankrot SAD – zastrašivanje američke javnosti
Analitičar Branko Pavlović smatra da priča o bankrotu SAD pre svega služi zastrašivanju američke javnosti da bi se slomio svaki otpor ograničavanja beskonačnog zaduživanja. Stvari se, naravno, uvek prikazuju kataklizmično, ali paradoks je to da će povećanjem mogućnosti zaduživanja takođe doći do kataklizme, samo u dužem vremenskom periodu, pa „ona neće biti kao pad sa litice nego kao sankanje na nizbrdici“.
Priča o bankrotu SAD pre svega služi za unutrašnje potrebe jer finansijski kapital koji zapravo odlučuje o svim bitnim stvarima u Americi, ne samo o ekonomskim već i o političkim i geopolitičkim, strašno zarađuje na tim berzanskim igrama.
„I zašto oni kažu katastrofa? Ako bi se došlo do toga da nije podignuta mogućnost zaduživanja, to bi dovelo do posledičnog sloma na berzama. Pre svega na berzama obveznica pa onda posredno i na berzama akcija. A glavni igrači su upravo vrhovi finansijskog kapitala i oni bi pretrpeli strašne gubitke. Tako da oni, sve boreći se za stabilnost Amerike, u stvari se bore za svoje enormne profite koji se u lavovskom delu zasnivaju na tom besomučnom štampanju para.“
Vrzino kolo – dugotrajna recesija u službi finansijskog kapitala
To jedno vrzino kolo u kom se vidi, kad se samo malo razgrne magla, da ukupna američka politika služi isključivo vrhu finansijskog kapitala koji je, naravno, upleten i u vrh farmaceutskog, vojno-industrijskog kompleksa itd, ali to je ista ekipa, isti ljudi, ističe Pavlović.
Takva politika već na srednji rok mora dovesti do strašno velikih privrednih teškoća za ukupni sistem SAD, odnosno do dugotrajne recesije, a odatle opet do ogromnog nezadovoljstva ljudi.
Praktično, ljudima iz vrha finansijskog kapitala to neće mnogo pomoći, ali oni računaju da u određenom danu zarade određene pare i nije ih briga šta će se dešavati pet ili deset godina, objašnjava Pavlović.
Američko zastrašivanje vazala
Zastrašivanje ostatka sveta bankrotom SAD trebalo bi različito gledati u odnosu na one države koje su posebni subjekti, pre svega one koje nisu uvele sankcije Ruskoj Federaciji, i one koje su se podredile američkim interesima.
Ovu drugu grupu veoma zastrašuje finansijski slom koji bi Amerika izazvala odlukom da ne poveća stepen zaduženosti, zato što su do guše i sami uvučeni u istu finansijsku igricu i njima u krajnjoj liniji dominira finansijski sistem SAD, ne u potpunosti, ali u značajnoj meri.
I zemlje koje se nisu podredile američkim interesima bi naravno pretrpele određeni udarac ali bi veoma brzo našle svoje alternative i bile bi u startu mnogo manje pogođene, jer se privredni sistemi tih država mnogo manje zasnivaju na finansijskom, špekulativnom kapitalu
„To, naravno, ne bi bila dobra vest ni za koga u svetu u prvom trenutku. Ali ovaj drugi svet koji teži multipolarnosti bi se mnogo brže oporavio i u startu bi trpeo mnogo manji pad privrednih aktivnosti nego što bi to bilo u SAD i drugim zemljama koje zovemo Zapad, a koje možda više ne trebalo zvati Zapadom nego nekom vrstom proširene Amerike, jer su gotovo izgubile svoj subjektivitet u međunarodnim odnosima.“
Nerealan bankrot, realna dedolarizacija
Amerika nikad neće bankrotirati u smislu da će dospeti neke obaveze koje ne može da plati iz prostog razloga što se zadužuje u dolarima, a taj direktni potez, proglašenje bankrota, nikad sebi nijedna vlast ne bi dozvolila, smatra Pavlović.
Ne bi nikad dozvolili formalni bankrot SAD već će dozvoliti da se naštampa još para i da se one podele, ali ta politika strašno, dodatno i ubrzano obara ugled SAD i poverenje u monetarni sistem i dolar kao valutu i samo doprinosi sve bržoj dedolarizaciji.
„Tako da na jednoj strani ona dovodi do toga da zbog nepoverenja rastu kamatne stope na američke obveznice, što posredno vodi do snažnog pritiska na recesiju u samoj Americi. Na drugoj strani izvan tog dela, sve druge države gledaju da izađu iz dominacije dolara i to se uveliko događa i još će se ubrzanije događati. Ne u smislu da će dolar biti ništa na svetskom tržištu, on će uvek biti pojedinačno moćna ako ne i najmoćnija valuta, ali će njen uticaj u vrlo dogledno vreme, za nekoliko godina, možda pet ili šest, biti prepolovljen u odnosu na sadašnji nivo. A sadašnji nivo je u odnosu na nivo od pre deset ili 15 godina već pao za skoro 20 procenata“.
Taj trend će se samo ubrzati, i u tom smislu mogu se sagledavati posledice koje će u krajnjem ishodu biti negativne po američku privredu ali ne u smislu formalnog bankrotstva, zaključio je Pavlović.
