Zapad doživeo debakl u najvažnijoj političkoj bici godine
© Sputnik / Pavel Bednyakov
/ Pratite nas
Predsednički izbori u Turskoj bili su najvažniji izbori u svetu ove godine. Uprkos predviđanjima i bezrezervnoj podršci Zapada, turska opozicija nije smogla snage da obori „sultana“ sa prestola. Iako je izgledalo da je sve protiv Erdogana, on je uspeo da osvoji još jedan petogodišnji mandat i otpočne treću dekadu svoje vlasti.
Ovako izborni trijumf Redžepa Erdogana u drugom krugu predsedničkih izbora komentariše dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Turske Vojislav Lalić.
Erdogan je pobedio osvojivši oko 52,16 odsto glasova uprkos svim prognozama i procenama. Iako su prognoze govorile da opozicija predvođena Kemalom Kiričdalogluom ima šanse da osvoji vlast u Ankari, Erdoganov protivkandidat osvojio je 47,84 odsto glasova, ističe Lalić.
Kako je Erdogan pobedio i ovaj put
Koliko su ovi izbori bili važni, Lalić navodi da su sa velikom pažnjom praćeni i na Istoku, i na Zapadu, kao i u državama Bliskog istoka i Afrike.
„Uoči izbora, sve se bilo urotilo protiv Erdogana, tako da su mnogi mislili da se radi o kraju njegove višegodišnje karijere. Teška ekonomska situacija, koju je izazvala epidemija korone, uzrokovala je veliko nezadovoljstvo u narodu, zato što je inflacija u jednom trenutku dostigla 80 odsto, a to je izazvalo nezaposlenost i uzdržanost stranih investitora. Verovalo se da će Erdogan ovog puta biti kažnjen. Kao po nekoj uroti, Tursku je pogodio i zemljotres početkom februara u kome je stradalo 50.000 ljudi, a nekoliko stotina hiljada izgubilo je domove“, podseća Lalić.
Tokom kampanje, Erdogan je izbornu bitku vodio u jedanaest provincija na jugoistoku zemlje pogođenih prirodnom katastrofom i mnogi analitičari smatraju da ju je tu i dobio, dodaje naš sagovornik. Mesec ramazana provodio je sa ljudima pod šatorima ubeđujući ih da će za godinu dana izgraditi trista hiljada stanova i kuća.
„Građani su mu očigledno poverovali. Odnosno, shvatili su da bi promena vlasti u Turskoj otežala njihovu situaciju, pogotovo što je opozicija kritikovala Erdogana zbog nekih propusta, ali ništa nije nudila da bi tu situaciju popravila. Erdogan je to vešto iskoristio i uspeo je da, od jedanaest provincija koje su bile pogođene zemljotresom, u deset osvoji većinu glasova, što je bilo teško očekivati“, ocenjuje Lalić.
Takođe, turski predsednik je, kako Lalić kaže, zategao situaciju i oko podrške Zapada, bezrezervno pruženu lideru opozicije. Sa svoje strane, Kilidždaroglu je obećao da će normalizovati odnose sa političkim Zapadom, što je Erdogan iskoristio da ga optuži da će slepo izvršavati naloge Zapada. To, prema Lalićevim rečima, Turci ne vole jer se u Turskoj, posle ratova u Avganistanu i Iraku i intervencije u Siriji razvio jak antiamerikanizam. Tako da je i ovo okrenulo Turke ka Erdoganu.
Kontinuitet spoljne politike svuda osim u odnosima sa Sirijom
Prema Rusiji i NATO-u Erdogan će, prema Lalićevim rečima, nastaviti po starom – Turska je jedina članica NATO-a koja nije uvela sankcije Rusiji. Ovu poziciju turski predsednik brani pozivom na nacionalni interes – uvođenjem antiruskih sankcija ugrozio bi mnoge turske građane, s obzirom da su Turska i Rusija ekonomski vezane u mnogim oblastima.
Turska će najverovatnije, prema nekim nagoveštajima, dozvoliti prijem Švedske u NATO, pogotovo ako američki Kongres ne uvede blokadu prodaje aviona F-16 Turskoj, koju za sada uslovljava dizanjem rampe za prijem Švedske, smatra Lalić.
Što se tiče regiona, ni tu ne bi trebalo očekivati promene, jer se radi o, kako u Turskoj vole da kažu, državnoj politici, objašnjava naš sagovornik.
„Kada je reč o Balkanu, Erdogan će sigurno nastaviti staru politiku. On ima veoma razvijene odnose sa Srbijom. Ti će se odnosi i dalje razvijati, oni su možda i najbolji u istoriji, što sa druge strane znači da neće biti nikakve promene ni prema Kosovu. Kao što je poznato, Ankara je među prvima priznala samoproglašenu kosovsku nezavisnost i ona o tome ne želi da razgovara. Slična je situacija i kada je reč o drugim zemljama u regionu“, kaže Lalić.
Što se tiče Kipra, ostrva na kome je turska manjina, uz podršku Ankare proglasila nezavisnost, Erdoganova politika ostaće takođe nepromenjena – zvanična Ankara više ne smatra da bi uopšte trebalo voditi razgovore o ujedinjenju ostrva, a slična je situacija i na Kavkazu, gde Azerbejdžan uživa bezrezervnu podršku Turske.
Promene u spoljnoj politici turskog predsednika mogu se očekivati u pogledu odnosa prema Siriji, kaže Lalić. U saradnji sa Moskvom i Teheranom i Damaskom, Ankara pokušava da reši problem izbeglica iz Sirije kojih ima oko 3,5 miliona. Erdogan će pokušati da stvori uslove za povratak izbeglica.
U tom smislu najavljuje se sastanak ministara spoljnih poslova Rusije, Turske, Irana i Sirije, koji će pokušati da nađu formulu za rešenje tog problema, a Erdogan je u jednoj izjavi nagovestio da bi mogao da se sretne i sa sirijskim liderom Bašarom el Asadom, sa kojim se nije sreo od „arapskog proleća“, zaključuje Lalić.
