Buntovnik koji je ostvario svoje snove: Velika izložba Milorada Bate Mihailovića u Galeriji SANU
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Mi koji smo došli sa ovih dalekih perifernih krajeva kao što su Balkan ili severna Evropa, doneli smo Parizu vrednosti, a nismo ih samo primili, govorio je jedan od najvećih slikara i buntovnika 20. veka, Milorad Bata Mihailović.
Retrospektiva njegovih radova biće pod nazivom „Milorad Bata Mihailović. Stogodišnjica rođenja buntovnika akademika“ biće otvorena 30. maja u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Autori izložbe Ješa Denegri i Marija S. Đorđević koncipirali su postavku kroz tematsko-problemske celine, kako bi se Mihailovićevo slikarstvo sagledalo iz drugačijeg ugla u odnosu na prethodne retrospektivne izložbe i podsetilo na važnost njegovog opusa.
Postavka obuhvata dela iz umetnikove porodične zaostavštine, Galerije RIMA, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i privatnih kolekcija.
Milorad Bata Mihailović
© Sputnik / Lola Đorđević
Ovo je, prema rečima Denegrija, treća Mihailovićeva retrospektiva u Beogradu i najpotpunija.
„Ova sredina će se suočiti sa delom koje je dobrim delom nastajalo u Parizu i prilika je da se vidi šta je iza toga ostalo. Neka dela će prvi put biti predstavljena. Bata Mihailović, kao i mnogi umetnici tog vremena bio je profesionalac koji je radio za tržište, za prodaju i mi ni danas ne znamo koliko se njegovih slika nalazi po privatnim kolekcijama, ne samo u Parizu. Ono što je bilo dostupno, izložili smo“, kaže Denegri za Sputnjik.
Od Pariza preko Njujorka do Beograda
Početni segment izložbe usmeren je na najznačajniji period slikarstva Milorada Bate Mihailovića (1923-2011), koji čine apstraktni pejzaži, slike velikog formata nastale u Parizu, tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.
Drugi segment posvećen je topografskim odrednicama – Beogradu, Parizu i Njujorku, kao važnim životnim i umetničkim epicentrima, kojima je slikar posvetio serije slika.Naposletku, treći segment izložbe donosi hronološki najraniji period stvaralaštva, predstavljen kroz portrete – lica beogradskog perioda, kojima se postavlja pitanje prisustva figure i njenog naizmeničnog iščeznuća u slikarevom opusu.
U Pariz poneo talenat i iskustvo svoje kulturne sredine
© Sputnik / Lola Đorđević
Sa svojom kulturom u Pariz
Denegri ističe u razgovoru za Sputnjik da je životna priča Bate Mihailovića podjednako uzbudljiva kao i njegovo delo - mladi umetnik napušta svoju sredinu, odlazi u Pariz i rizikuje u velikom svetu umetnosti:
„Postavljeno je pitanje kako su domaći slikari, ne samo njegove nego i mlađe generacije, bili u stanju da se snalaze u međunarodnom jeziku umetnosti. Šta su on, Petar Omčikus, Mića Popović odavde poneli, a šta su odande vratili?“.
Bata Mihailović je sigurno, smatra Denegri, promenio svoj izražajni jezik i razvio se u Parizu:
„S druge strane on je u Pariz poneo ne samo izrazit talenat, nego i ubeđenje koje ga je neprekidno vodilo kroz umetnički život – da on u Pariz ne dolazi kao početnik, već sa iskustvom jedne kulturne sredine koje treba da sačuva u velikom svetu umetnosti, razvije, ispolji, da može da zaključi da je on Parizu doprineo, a ne samo od njega učio i razvio se“.
Slikanje, slikanje i slikanje
Mihailović je iz Srbije poneo, prema rečima Denegrija, pre svega talenat i strast za slikanjem, što je osobina fenomena Zadarske grupe:
„Mladi umetnici odlaze na more, ne da bi se provodili i odmarali, već da bi slikali u slobodi. Verovao je da je slikarstvo vredno celokupne egzistencije jedne osobe, posebno mladog čoveka, da se slikanju treba u potpunosti posvetiti. On se tako i ponašao. Govorio je da radi po ceo dan i noć i da ga ništa drugo ne interesuje, samo slikanje. Identifikacija sa slikanjem bila je njegova životna osobina“.
Otpadnik posvećen samo slikarstvu
Denegri naglašava da je bila hrabra Mihailovićeva odluka da ode, rizikuje, krene od nule, naročito u sredini u koju dolaze umetnici sa raznih strana, svako sa svojom sudbinom i ambicijom.
„Najčešće se propada u takvoj konkurenciji, ali on je bio uporan, vredan, talentovan. Među njegovim ranim radovima je 'Autoportret sa šeširom' (1947/1948) gde pokazuje da je on sebe već u to vreme video kao otpadnika, rešenog da u životu nema ništa drugo sem slikarstva“.
Izložba „Milorad Bata Mihailović. Stogodišnjica rođenja buntovnika akademika“ u Galeriji SANU
© Sputnik / Lola Đorđević
Između aprila i avgusta 1947. grupa studenata slikarstva iz klase Ivana Tabakovića, pritisnuta nepovoljnim uslovima za slobodni stvaralački rad na Akademiji, napušta studije i odlazi u Zadar.
Družinu, koja je u istoriografiji ostala upamćena kao Zadarska grupa, činili su Bata Mihailović, Ljubinka Jovanović, Petar Omčikus, Kosara Bokšan, Miodrag Mića Popović, Vera Božičković i Mileta Andrejević.
„Mladi umetnici bili su nezadovoljni svojim školovanjem u vreme dominacije socrealizma. Osetili su potrebu da napuste redovno školovanje i odu. Njihov ostanak nekoliko meseci u Zadru - sami sa sobom, okruženi prirodom kojom treba da se nadahnu - stvorilo je legendu koja govori o slobodi mlade generacije i njihovom osećanju da u školi ne mogu da ostvare mnogo posebno u tadašnjim društveno političkim prilikama. Zadar je njima vrsta matrice koja se ispoljila odlaskom za Pariz“, kaže Denegri.
Milorad Bata Mihailović, Autoportret sa šeširom, 1947/1948
© Sputnik / Lola Đorđević
Tri portreta
Denegri podseća na tri značajna autoportreta – Mihailović sa šeširom, Omčikus sa šajkačom i Mića Popović sa maskom:
„Ta tri autoportreta pokazuju na različite načine šta su oni nosili u sebi i šta su tražili odlazeći u drugu sredinu. Sva trojica sa svojim suprugama, mladim umetnicama, ostvarili su sve svoje snove, noseći ih iz ove sredine. Oni ovoj sredini pripadaju, tako su se osećali, izgrađivali su se i u ovu sredinu su se vratili. Izložba u Galeriji SANU potvrđuje da je njihov riskantan životni odabir bio opravdan i da mogu da kažu da su upotrebili svoj život na ispravan način sa strašću koja ih je vodila“.
Milorad Bata Mihailović - odmetnik koji je imao samo slikarstvo
© Sputnik / Lola Đorđević
Mihailović je poslednje dve decenije života proveo na relaciji Pariz – Beograd. Od 1962. do 1966. u tri navrata je boravio u Njujorku. Nameravao je da tamo ostane, ali se iz različitih razloga vraćao u Pariz gde je i preminuo 23. aprila 2011. u 83. godini.
Od svojih početaka, zadarski buntovnik, zatim slikar pariskog iskustva i član Srpske akademije nauka i umetnosti van radnog sastava, Milorad Bata Mihailović obeležio je važan period u srpskoj modernoj umetnosti.
