https://lat.sputnikportal.rs/20230527/smanjenje-subvencija-investitorima-u-srbiji-sta-stoji-iza-toga-1156211512.html
Smanjenje subvencija investitorima u Srbiji, šta stoji iza toga
Smanjenje subvencija investitorima u Srbiji, šta stoji iza toga
Sputnik Srbija
Znatno podignuta minimalna ulaganja investitora koji hoće da iskoriste podsticaje naše države, a smanjene subvencije za svakog novozaposlenog, novina je koju je... 27.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-27T10:31+0200
2023-05-27T10:31+0200
2023-05-27T10:31+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
investicije
subvencije
uredba
promena
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1f/1131139917_0:110:1920:1190_1920x0_80_0_0_f218833e24b29244be7752eb64c565a4.jpg
Vlada Srbije izmenila je Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, kojom je minimalno ulaganje podigla sa 100.000 evra na 300.000 i to u tri manje razvijena regiona – u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji i Kosovu i Metohiji. U obavezi su da umesto 10 obezbede zaposlenje za najmanje 30 novih radnika za koje će od države dobiti 30 odsto troškova bruto zarade, a maksimalnio po 5000 evra.Do sada su dobijali najviše 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu u najslabije razvijenim područjima.Za Beogradski region pola miliona evraZa Region Vojvodine minimalno ulaganje je 400.000 evra i otvaranje najmanje 40 radnih mesta, uz podsticaj države od 25 odsto bruto zarade, a najviše po 3000 evra.U Beogradskom regionu kao najrazvijenijem minimalno ulaganje će biti pola miliona evra, uz zapošljavanje najmanje 50 radnika, uz dobijanje petine troškova bruto zarade od države, a najviše po 2.000 evra.Na podizanje minimuma ulaganja uticala je inflacija, više cene nekoliko faktora koji utiču na svaku proizvodnju od radne snage do opreme, ali to je samo jedan reazlog, kaže za Sputnjik direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu, dr Nikolić.Podsticanje vrednijih investicijaDrugi, kako ističe, mnogo bitniji, je želja vlade upravo da podstakne vrednije investicije koje po pravilu znače i veću vrednost proizvedenog.O tome govori to što je tri puta podignuta vrednost minimalnih ulaganja koje investitor mora da plasira u nerazvijenim regionima, a u Beogradskom regionu vrednost investicije ne može biti ispod pola miliona evra. Time se, praktično, dala prednost značajnim u odnosu na one male investitore koji, pitanje je, mogu li to da dosegnu, a do sada su uglavnom ulagali u najjednostavniju i najmanje vrednu proizvodnju.Naš sagovornik veruje da će i sa ovim izmenama biti dovoljno investitora i da ćemo održati sadašnji nivo ulaganja, gde strane diretkne investicijama (SDI) čine sedam odsto BDP-a Srbije.Mada napominje da niko unapred ne može da garantuje da će taj znatno uvećani donji prag investicija, a smanjenje davanja države za plate novozaposlenih biti i dalje dovoljno podsticajno za ulaganja u Srbiju, on objašnjava zašto ima razloga za optimizam. Kompanije, pogotovo iz Evropske unije na koju smo privredno najviše naslonjeni, ovde, kako smatra, imaju pogodnosti kakve nemaju u EU, čak i uprkos smanjenim davanjima države.Prednosti koje imamoPogotovo u uslovima posledica pandemije kovida i isprekidanih i usporenih lanaca snabdevanja, visoke inflacije, rata u Ukrajini i ekonomskih sankcija uvedenih Rusiji koje su se kao bumerang vratile EU, pre svega jer su ostali bez jeftinih ruskih energenta.Zbog toga su kompanije iz evrozone deo svojih kapaciteta koji su bili locirani daleko, daleko, uglavnom u Aziji, dislocirale bliže evrozoni, na obodu EU. Tu, imaju jeftiniju radnu snagu, jeftinije energente, komunalne usluge, pa čak i podsticaje države, koliki god da su.Po njegovoj oceni, strana ulaganja su povoljna zato što dominiraju u industriji i što je reč o grinfild ulaganjima, odnosno novim poslovima koji su pre svega izvozno orijentisani. On napominje da je znatno manje domaćih investitora koji koriste podsticaje koje propisuje ova uredba, mada je 2014. godine među prvima koji su dobili te podsticaje bio domaći investitor Bekament iz Aranđelovca. Ističe, međutim, da se tek stvaraju ti domaći kapaciteti izvozno orijentisani.Bitna izvozna orijentisanost„Kada se već uvećavaju kapaciteti dobro je, čak i poželjno, da budu domaći, ali da budu izvozno orijentisani kako bismo smanjivali platnobilansni deficit koji je u ovoj godini gotovo rekordno smanjen“, kaže Nikolić.On zato očekuje da ulaganja koja su do sada mahom bila, kako to kažu ekonomisti, radno-intenzivna, odnosno u krajnje jednostavne poslove, polako ustupaju mesto onim sa većim investicijama i poslom koji donosi dodatu vrednost.„Ideja je, pre svega da, bez obzira na poreklo investitora, na ovaj način budu podstaknuta ulaganja koja su kapitalno intenzivna, a ne radno intenzivna, da se sa onih radno intenzivnih investicija i na ovaj način polako prešaltujemo ka kapitalno intenzivnijim ulaganjima koja treba da odbace, odnosno daju neku veću dodatu vrednost“, kaže ovaj ekonomista.A takvim investitorima nije primarna stavka visina subvencija koje dobijaju po zaposlenom, nego sigurnost i pogodnosti koje ovde imaju za proizvodnju.Nametnuta liberalna paradigma Po oceni ekonomiste dr Boža Draškovića, ekonomska politika koja se temelji na stranim direktnim investicijama koje su uglavnom te takozvane radno-intenzivne je kao liberalna paradigma nametnuti loš model ekonomske politike.Prihvatio je to, kako kaže, deo intelektualaca, ali i političara koji o tome nisu razmišljali još pre više od dve decenije koji su smatrali da je dovoljno uvesti tržište samo po sebi i da ćemo time sve rešiti. On smatra da moramo imati strategiju razvoja inače ćemo upasti u zamku neokolonijalnog položaja.Razumljivo je, smatra on, da se privlače strane direktne investicije i investitori, ali pre svega ako se radi o grinfild investicijama u novu trehnologiju i razvoj. Ali kada imate ulaganja u one najjednostavnije poslove koji ne donose nikakvu dodatu vrednost, osim što ljudi rade za platu, a stranac posle nekog vremena kada prestane državno suvencuionisanje radnih mesta odlazi, od toga nema neke koristi, smatra on.On u ovom slučaju pozitivnim smatra to što se značajnije podstiče investiranje u nerazvijena područja koja nam postaju prazna. Drašković misli da bi tu trebalo kombinovati mehanizam privlačenja i aktiviranja stranih i domaćih investitora koji su, kako kaže, usitnjeni i nismo napravili model njihovog okupljanja, ni zakonodavstvo koje bi aktiviralo te domaće investitore.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, investicije, subvencije, uredba, promena
ekonomija, srbija, srbija – ekonomija, investicije, subvencije, uredba, promena
Smanjenje subvencija investitorima u Srbiji, šta stoji iza toga
Znatno podignuta minimalna ulaganja investitora koji hoće da iskoriste podsticaje naše države, a smanjene subvencije za svakog novozaposlenog, novina je koju je vlada donela sa idejom da ubuduće podstiče investicije u poslove koje će donositi višu vrednost, smatra ekonomista Ivan Nikolić.
Vlada Srbije izmenila je Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, kojom je minimalno ulaganje podigla sa 100.000 evra na 300.000 i to u tri manje razvijena regiona – u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji i Kosovu i Metohiji. U obavezi su da umesto 10 obezbede zaposlenje za najmanje 30 novih radnika za koje će od države dobiti 30 odsto troškova bruto zarade, a maksimalnio po 5000 evra.
Do sada su dobijali najviše 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu u najslabije razvijenim područjima.
Za Beogradski region pola miliona evra
Za Region Vojvodine minimalno ulaganje je 400.000 evra i otvaranje najmanje 40 radnih mesta, uz podsticaj države od 25 odsto bruto zarade, a najviše po 3000 evra.
U Beogradskom regionu kao najrazvijenijem minimalno ulaganje će biti pola miliona evra, uz zapošljavanje najmanje 50 radnika, uz dobijanje petine troškova bruto zarade od države, a najviše po 2.000 evra.
Na podizanje minimuma ulaganja uticala je inflacija, više cene nekoliko faktora koji utiču na svaku proizvodnju od radne snage do opreme, ali to je samo jedan reazlog, kaže za Sputnjik direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu, dr Nikolić.
Podsticanje vrednijih investicija
Drugi, kako ističe, mnogo bitniji, je želja vlade upravo da podstakne vrednije investicije koje po pravilu znače i veću vrednost proizvedenog.
O tome govori to što je tri puta podignuta vrednost minimalnih ulaganja koje investitor mora da plasira u nerazvijenim regionima, a u Beogradskom regionu vrednost investicije ne može biti ispod pola miliona evra. Time se, praktično, dala prednost značajnim u odnosu na one male investitore koji, pitanje je, mogu li to da dosegnu, a do sada su uglavnom ulagali u najjednostavniju i najmanje vrednu proizvodnju.
Naš sagovornik veruje da će i sa ovim izmenama biti dovoljno investitora i da ćemo održati sadašnji nivo ulaganja, gde strane diretkne investicijama (SDI) čine sedam odsto BDP-a Srbije.
Mada napominje da niko unapred ne može da garantuje da će taj znatno uvećani donji prag investicija, a smanjenje davanja države za plate novozaposlenih biti i dalje dovoljno podsticajno za ulaganja u Srbiju, on objašnjava zašto ima razloga za optimizam. Kompanije, pogotovo iz Evropske unije na koju smo privredno najviše naslonjeni, ovde, kako smatra, imaju pogodnosti kakve nemaju u EU, čak i uprkos smanjenim davanjima države.
Pogotovo u uslovima posledica pandemije kovida i isprekidanih i usporenih lanaca snabdevanja, visoke inflacije, rata u Ukrajini i ekonomskih sankcija uvedenih Rusiji koje su se kao bumerang vratile EU, pre svega jer su ostali bez jeftinih ruskih energenta.
Zbog toga su kompanije iz evrozone deo svojih kapaciteta koji su bili locirani daleko, daleko, uglavnom u Aziji, dislocirale bliže evrozoni, na obodu EU. Tu, imaju jeftiniju radnu snagu, jeftinije energente, komunalne usluge, pa čak i podsticaje države, koliki god da su.
„Deo ulaganja koja imamo su upravo time motivisana i dobro je da koristimo i to. Spram toga, ova promena uredbe ne verujem da će imati neki negativan efekat, jer želja upravo tih kompanija da smanje to rastojanje u tom dugom lancu snabdevanja i presele deo kapaciteta bliže evrozoni, između ostalog i u Srbiji, je povoljna po nas i verovatno ta uredba to neće promeniti“, ocenio je direktor za razvojne projekte u Ekonomskom institutu.
Po njegovoj oceni, strana ulaganja su povoljna zato što dominiraju u industriji i što je reč o grinfild ulaganjima, odnosno novim poslovima koji su pre svega izvozno orijentisani. On napominje da je znatno manje domaćih investitora koji koriste podsticaje koje propisuje ova uredba, mada je 2014. godine među prvima koji su dobili te podsticaje bio domaći investitor Bekament iz Aranđelovca. Ističe, međutim, da se tek stvaraju ti domaći kapaciteti izvozno orijentisani.
Bitna izvozna orijentisanost
„Kada se već uvećavaju kapaciteti dobro je, čak i poželjno, da budu domaći, ali da budu izvozno orijentisani kako bismo smanjivali platnobilansni deficit koji je u ovoj godini gotovo rekordno smanjen“, kaže Nikolić.
On zato očekuje da ulaganja koja su do sada mahom bila, kako to kažu ekonomisti, radno-intenzivna, odnosno u krajnje jednostavne poslove, polako ustupaju mesto onim sa većim investicijama i poslom koji donosi dodatu vrednost.
„Ideja je, pre svega da, bez obzira na poreklo investitora, na ovaj način budu podstaknuta ulaganja koja su kapitalno intenzivna, a ne radno intenzivna, da se sa onih radno intenzivnih investicija i na ovaj način polako prešaltujemo ka kapitalno intenzivnijim ulaganjima koja treba da odbace, odnosno daju neku veću dodatu vrednost“, kaže ovaj ekonomista.
A takvim investitorima nije primarna stavka visina subvencija koje dobijaju po zaposlenom, nego sigurnost i pogodnosti koje ovde imaju za proizvodnju.
Nametnuta liberalna paradigma
Po oceni ekonomiste dr Boža Draškovića, ekonomska politika koja se temelji na stranim direktnim investicijama koje su uglavnom te takozvane radno-intenzivne je kao liberalna paradigma nametnuti loš model ekonomske politike.
Prihvatio je to, kako kaže, deo intelektualaca, ali i političara koji o tome nisu razmišljali još pre više od dve decenije koji su smatrali da je dovoljno uvesti tržište samo po sebi i da ćemo time sve rešiti. On smatra da moramo imati strategiju razvoja inače ćemo upasti u zamku neokolonijalnog položaja.
Razumljivo je, smatra on, da se privlače strane direktne investicije i investitori, ali pre svega ako se radi o grinfild investicijama u novu trehnologiju i razvoj. Ali kada imate ulaganja u one najjednostavnije poslove koji ne donose nikakvu dodatu vrednost, osim što ljudi rade za platu, a stranac posle nekog vremena kada prestane državno suvencuionisanje radnih mesta odlazi, od toga nema neke koristi, smatra on.
On u ovom slučaju pozitivnim smatra to što se značajnije podstiče investiranje u nerazvijena područja koja nam postaju prazna. Drašković misli da bi tu trebalo kombinovati mehanizam privlačenja i aktiviranja stranih i domaćih investitora koji su, kako kaže, usitnjeni i nismo napravili model njihovog okupljanja, ni zakonodavstvo koje bi aktiviralo te domaće investitore.
