Ispred nas Sveti Nikolaj Velimirović: Čuda koja je vladika ostavio Srbima
© Foto : Wikimedia/ Javno vlasništvo / Vladika Nikolaj VelimirovićVladika Nikolaj Velimirović
© Foto : Wikimedia/ Javno vlasništvo / Vladika Nikolaj Velimirović
Pratite nas
Čovek koga je Justin Popović nazvao najvećim Srbinom posle Svetog Save pojavio se u velikoj krizi duha srpskog naroda i u vremenu s početka 20. veka duhovnim i svetovnim podvizima zavredeo titulu sveca. Mošti Svetog vladike Nikolaja Velimirovića koje počivaju u manastiru Lelić kod Valjeva, danas su na čelu Spasovdanske litije u Beogradu.
Pre pojave Nikolaja Velimirovića dobar deo srpske inteligencije se, kako je to govorio čuveni novinar i diplomata Milan Jovanović Stojimirović, stideo da javno kaže kako veruje u Boga. Posle traga koji je vladika ostavio za sobom u srpskom narodu i porukama koje je godinama slao srpskoj javnosti, mnogi do učenjaka su pronašli hrabrosti i smelosti da priznaju kako nauka i vera ipak idu ruku pod ruku.
Sam Nikolaj bio je vrlo obrazovan, a nakon uspešnog studiranja na beogradskom bogoslovskom fakultetu biva izabran od strane Crkve i polazi na dalje školovanje u Nemačkoj, Engleskoj, Švajcarskoj i Rusiji. Studije u Bernu krunisao je doktoratom iz teologije, a godinu dana nakon toga počeo je sa pripremom doktorata iz filozofije koji je u Ženevi, na francuskom, i odbranio.
Uz to što je bio obrazovan i uzoran čovek Crkve, bio je veliki rodoljub, a svom rodu je služio i tokom Prvog i tokom Drugog svetskog rata.
Vladika Nikolaj je učinio veliko čudo u Prvom svetskom ratu. Bio je jedan od ključnih ljudi koji su 1915. godine Englezima i Amerikancima objasnili razloge srpske borbe, a jedan američki zvaničnik ga je tom prilikom nazvao „trećom srpskom armijom“. On je uz sve druge stvari koje je činio skupljao i veliki broj dorovoljaca koji su otišli na Solunski front da se bore za slobodu, govori za Sputnjik pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.
Susret sa američkim predsednikom
Vladika Nikolaj bio je i čovek od poverenja Nikole Pašića, zahvaljujući kojem za vreme Velikog rata odlazi u London u cilju agitovanja i prikupljanja pomoći za ratom zahvaćenu zemlju. Iz istog razloga će se 1915. obresti i u Americi, gde ga prima na razgovor američki predsednik Voren Harding. I danas bi se takav susret smatrao istorijskim, pogotovo imajući u vidu da je vladika predstavljao pravoslavni narod jedne male zemlje.
© Sputnik / Lola ĐorđevićSpomenik
Spomenik
© Sputnik / Lola Đorđević
Otvaranje sirotišta, podizanje manastira
Dimitrijević drži vladiku Nikolaja za neprocenjivu figuru u smislu međunarodne saradnje i diplomatije, a navodi ga i kao nekoga ko je imao veliki uticaj na Zapadu. Ipak, kao najvažnije vladikino delovanje, Dimitrijević ističe njegov rad nakon završetka Velikog rata, kada je služio kao episkop u Ohridu, Bitolju i Žiči. On kaže da su zahvaljujući Nikolaju čitavi krajevi preporođeni, da je stvoren čitav niz manastira popunjenih monaštvom i da su od Bitolja pa do Kraljeva i Čačka nicala mnoga sirotišta za decu bez staranja, kojih je nakon rata bilo mnogo, kao i hranilišta za decu iz siromašnih porodica.
CC BY-SA 3.0 / Mina Djikanovic/cropped photo / Manastir Žiča u Raškoj oblasti
Manastir Žiča u Raškoj oblasti
Čitave porodice su se monašile pod uticajem Vladike Nikolaja, poput porodice Ćirović iz sela Godačica kraj Gruže. Otac, majka, dva brata i dve sestre su se zamonašili, osnovavši manastir na svom imanju.
Samo je u žičkoj eparhiji obnovio sve ovčarsko-kablarske manastire od 1935. do 1941. godine, podigao je i niz novih manastira, obnovio Žiču i učinio da mnoge porodice daju čitav niz monaha i sveštenika. Selo Riđevštica u blizini Aleksandrovačke Župe dalo je preko 60 sveštenih i monaških lica, a selo Gojna Gora kod Čačka dalo je 17 monaha i monahinja, govori Dimitrijević.
Drugi svetski rat i zatočenje u logoru
Sa jedne strane blagoglagoljivi crkvenjak, a sa druge strane ozbiljan politički činilac, vladika Nikolaj bio je sve samo ne jednostrana ličnost. Dimitrijević objašnjava da je, kao autor preko 12 hiljada stranica najraznovrsnijih tekstova, knjiga, duhovnih i moralnih pouka, vladika Nikolaj Velimirović nazivan i Novim Jovanom Zlatoustim, dok ga je Sveti Jovan Šangajski zvao Novim Grigorijem Bogoslovom.
Sa druge strane, značajna je bila i njegova uloga 27. marta 1941. godine kada su, kako priča naš sagovornik, „Srbi ustali protiv nacizma“. Iz ovog razloga je vladika i bio pod nemačkom stražom od 1941. pa sve do 1945. godine, a izvesno vreme proveo je i sa patrijarhom srpskim Gavrilom u nemačkom logoru Dahau, nakon kojeg se suočio sa drugom vrstom zatočenja. Po završetku Drugog rata, u Srbiji više nije bilo mesta za Nikolaja Velimirovića.
© Foto : Wikipedia/Milan Roglić/Javno vlasništvoDemonstracije 27. marta 1941
Demonstracije 27. marta 1941
Posle Drugog svetskog rata vladika Nikolaj je ostao u Americi da se bori protiv bezbožništva u svojoj zemlji i da svedoči svome narodu. Sve vreme je propovedao i pisao molitvene pesme, činio čuda. Zabeležena su čuda njegove maramice koju je poslao iz Amerike ocu Rafailu iz manastira Nikolje koji je uz čitanje molitvi stavljao maramicu ljudima na obolela mesta, zbog čega su se mnogobrojna čuda desila.
Sveti Deka
Nikolaj je još za života smatran za svetoga čoveka, a zvali su ga Sveti Deda, Sveti Deka, Deda Vladika... On sam je svoj narod podučavao poukama koje je vrlo često stavljao u pesme.
Ovaj veliki čovek svetosavskog i kosovkog zaveta, koji je iza sebe ostavio toliko velikih i divnih dela, pravi je primer istinske ljubavi prema Bogu i rodu i zbog toga njegove mošti predstavljaju veliku utehu svim vernicima u ovoj nesrećnoj situaciji u kojoj smo, zaključuje Dimitrijević.
Vladika Nikolaj upokojio se 1956. godine i sahranjen je u Libertvilu, Americi. Tamo su njegove mošti počivale sve do 1991. kada su prenete u vladikinu zadužbinu, u selo Lelić, u hram koji je on podigao na svom imanju. Njegove mošti, uz mošti Svetog oca Justina, predstavljaju veliko sedište pokloničkih putovanja pravoslavnih Srba iz čitavog sveta.