Ilegalni politički biznis: Zapad i Priština pokušavaju da nam poture model ZSO koji njima odgovara
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Priština nema pravo da predlaže nacrte za Zajednicu srpskih opština ali očito joj Zapad to pravo daje, zanemarujući Briselski sporazum čime žele da potpuno diskredituju ono što predstavlja taj sporazum i da idu u pravcu predloga koji bi podrazumevao manjinska prava Srba u okviru takozvane države Kosovo.
Ovo je mišljenje diplomate dr Zorana Milivojevića posle izjave britanskog ambasadora u Prištini Nikolasa Abota da bi takozvano Kosovo trebalo što pre da predloži nacrt zakona o Zajednici srpskih opština i informacije koju su plasirali albanski mediji da se razmatra tzv. švedski model za ZSO.
Milivojević napominje da niko, sem Upravljačkog tima za formiranje ZSO koji je nastao iz Briselskog sporazuma, nema pravo da predlaže niti iznosi bilo kakve predloge o ZSO, napominjući da je forma i funkcija ZSO utvrđena Briselskim sporazumom 2013. odnosno 2015. godine uz garant Evropske unije.
Priština nema pravo na predloge za ZSO
„Priština, to znamo od ranije, nema nameru uopšte da poštuje Briselski sporazum, niti da primeni prvih šest tačaka, dakle, ZSO utvrđenu prema tom sporazumu. Sada je jasno da to ne prihvataju ni posednici, odnosno, ni Brisel ni Vašington, i da sa ovim raznim predlozima i davanjem prava i prištinskoj strani da nelegalno i nelegitimno predloži svoj nacrt ZSO ignoriše nacrt koji je predložio Upravljački tim koji je delovao u skladu sa Briselskim sporazumom. Na taj način žele da potpuno diskredituju ono što predstavlja Briselski sporazum i da idu u pravcu nekog predloga koji bi podrazumevao manjinska prava Srba u okviru takozvane države", ističe sagovornik Sputnjika.
Zapad i Priština imaju nameru, dodaje Milivojević, da nam predlože neko srednje rešenje, to jest, model koji koji ignoriše Briselski sporazum i koji polazi od stava da se time rešava manjinsko pitanje Srba u okviru tzv. države Kosovo.
„To je pristup koji za Srbiju nije prihvatljiv. To im je namera, i tu je pritisak na Srbiju da takvo rešenje prihvati. U tom smislu treba razumeti i izjavu Gabrijela Eskobara koji govori o rešenju za ZSO koje treba da bude u skladu sa Ustavom tzv. Kosova koje ne dovodi u pitanje suverenitet tzv. Kosova. Tako treba razumeti i ovaj zahtev britanskog ambasadora u Prištini i te sve ponude sa raznim modelima koje postoje u okviru evropskih država. Te ponude idu u prilog dovođenju u pitanje Briselskog sporazuma, razvodnjavanju ZSO i njenih nadležnosti, funkcija i svega ostalog i ignorisanju sporazuma o principima iz 2015. godine, gde je ZSO u potpunosti definisana,“ objašnjava Milivojević skrivene namere Prištine i njenih mentora.
U svemu tome je vidljiv, ističe sagovornik Sputnjika, i pritisak na Srbiju da ponovo pregovara o ZSO iako je to već ispregovarano Briselskim sporazumom.
ZSO nije zamena za priznanje Kosova
„Druga stvar, formiranje ZSO je po njima „izlaženje u susret“ Srbiji, dakle, da formiranje ZSO bude druga strana medalje a da na ona prva bude priznanje kosovske državnosti od strane Srbije. Faktički, smatra se da ZSO treba da bude kompenzacija Srbiji za priznanje Kosova. To im je glavna namera uz ubrzavanje celog tog procesa i poruku da se to do leta reši da bi se na jesen implementiralo a sve je vezano za aktuelne administracije i Vašingtonu i u Briselu (predsednički izbori 2024. u Americi i izbori za novu administraciju EU) i u skladu sa onim što je njihov strateški cilj a to je da se to reši do kraja ove godine. Zajednica srpskih opština je u prvom planu jer je to uslov Srbije da se dijalog uopšte dalje vodi,“ podseća Milivojević.
Takozvani „švedski model“ koji se pominje se odnosi se na „slučaj naroda Sami i njegovog položaja parlamenta u Švedskoj“ koji se tretira kao institucionalna mešavina.
„Bez obzira na modele, suština priče je ponuda manjinskih prava Srbima u okviru tzv. Kosova kao priznate države. A pozicija Srba polazi od toga da realizacija Briselskog sporazuma podrazumeva položaj srpskog naroda u okviru Kosova kao entiteta pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Dakle, to je prvo pitanje a posle toga se razgovorima dolazi do pitanja normalizacije odnosa. Briselski sporazum ne govori o statusnim pitanjima, a oni žele da sa ZSO, odnosno sa predlogom koji oni nude, stvar oko državnosti i statusa Kosova bude završena. U tome je razlika,“ zaključuje Milivojević.
Podsećanja radi, tokom pregovora u Briselu specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak je nacrt statuta koji je predložio Upravljački tim nazvao „početnom tačkom“, ali i rekao da međunarodni posrednici imaju velike rezerve prema tom nacrtu i da je utvrđeno da se on „ne pridržava nekih ključnih principa, utvrđenih prethodnim dogovorima". To je Aljbinu Kurtiju dalo za pravo da raspusti Upravljački tim koji po Briselskom sporazumu mora da postoji sve dok plan ne zaživi i u praksi.
