https://lat.sputnikportal.rs/20230522/pristina-jaca-i-od-kvinte-kad-otima--srce-i-um-srba--1156037927.html
Priština „jača“ i od Kvinte kad otima – srce i um Srba
Priština „jača“ i od Kvinte kad otima – srce i um Srba
Sputnik Srbija
Sedmogodišnje odbijanje prištinskih vlasti da vrate zemlju manastiru Visoki Dečani, kao i na pitanju ZSO, pokazuje da se na Kosovu i Metohiji ništa nije promenilo... 22.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-22T19:28+0200
2023-05-22T19:28+0200
2023-05-22T19:28+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
visoki dečani
kvinta
oebs
aljbin kurti
miloš ković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/08/0e/1123207831_0:200:2929:1848_1920x0_80_0_0_bf46863f9cbdee7ed16699e8f5d4424e.jpg
Ovako profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miloš Ković komentariše zahteve ambasadora država Kvinte stacioniranih u Prištini, kao i OEBS-a na KiM da privremena prištinska administracija konačno postupi po odlukama sopstvenog ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara oduzete zemlje.I Kvinta i OEBS jedinstveni su u stavu da jedan od najznačajnijih srpskih srednjevekovnih manastira treba da uđe u posed zemlje koja mu pripada – pozivaju prištinske vlasti da podrže vladavinu prava i upišu zemljište na ime manastira.Ambasadori Kvinte dodaju i to da su „sprovođenje vladavine prava i poštovanje nezavisnosti pravosuđa obaveze za sve demokratski izabrane vlade i neophodni preduslovi za integraciju Kosova u evropske i evroatlantske institucije, uključujući dalji napredak povodom zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope“. Dalje odlaganje samo je prepreka tom napretku, poručuju oni.Paradoks slučaja Visokih DečanaPrema Kovićevim rečima, dobro je da postoji neko ko pokušava da prisili samoproglašene kosovske vlasti da poštuju odluke koje su sami doneli. Međutim, problem je u nepomirljivosti i borbenosti premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.Ni Kurti, ali ni lokalne vlasti u Dečanima ne žele da sprovedu odluke kosovskog ustavnog suda, dodaje naš sagovornik. Međutim, Kurtijeva tvrdoglavost i nepomirljivost, kao i odbijanje da sarađuje sa političkim Zapadom, dobra je za interese Srbije.Visoki Dečani pokazuju da je sve što na Kosovu i Metohiji postoji kao pravna forma samo privid – to što nešto ima demokratsku formu i što tu formu priznaju zapadne zemlje ne znači da je ta forma zaista demokratska.Srce i um SrbaObjašnjavajući zašto su Visoki Dečani toliki trn u oku režimu Aljbina Kurtija, naš sagovornik kaže da to nije obična svetinja, niti običan manastir. Oni su „srce i um Srba iz Metohije i sa Kosova“. Svako ko je posetio manastir, to zna.Šesnaest godina trajao je sudski spor oko toga kome pripada 24 hektara zemlje i šume – društvenim preduzećima „Ilirija“ i „Apiko“ ili manastiru Visoki Dečani. Kosovski ustavni sud doneo je u maju 2016. odluku da sporno zemljište pripadne manastiru. Odluka, međutim, nikada nije sprovedena u delo. U nekoliko navrata, lokalne vlasti pomognute „veteranima“ bivše terorističke OVK organizovali su demonstracije protiv ovakve odluke, a na njihovu stranu u nekoliko navrata javnim izjavama stavili su se i Aljbin Kurti i Vjosa Osmani.Ali to nije jedini spor koji manastir vodi sa prištinskim režimom. Lokalne vlasti nikako da odustanu od izgradnje puta Dečani-Plav, koji bi trebalo da prođe kroz Zaštićenu zonu manastira koji se nalazi na listi svetske kulturne baštine Uneska. Prištinske vlasti nekoliko puta su prekidale gradnju puta, čak je, u saradnji sa bratstvom manastira dogovoreno da se izgradi obilaznica. Međutim, pitanje je kada će i ovaj spor ponovo da izbije na površinu.
https://lat.sputnikportal.rs/20230520/hitan-zahtev-ambasadora-kvinte-pristini-vratite-zemlju-decanima-posle-sedam-godina-cekanja-1155950512.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230520/oebs-trazi-da-pristina-vrati-zemlju-visokim-decanima-1155966518.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230517/pismo-iz-amerike-papirima-se-udvaraju-srbima---na-terenu-pustaju-divljanje-albanaca-1155797412.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), visoki dečani, kvinta, oebs, aljbin kurti, miloš ković
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), visoki dečani, kvinta, oebs, aljbin kurti, miloš ković
Priština „jača“ i od Kvinte kad otima – srce i um Srba
Sedmogodišnje odbijanje prištinskih vlasti da vrate zemlju manastiru Visoki Dečani, kao i na pitanju ZSO, pokazuje da se na Kosovu i Metohiji ništa nije promenilo. Na KiM nema vladavine prava, nema bezbednosti imovine, niti fizičke bezbednosti za ljude jer Srbi i dalje žive u getima.
Ovako profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miloš Ković komentariše zahteve ambasadora država Kvinte stacioniranih u Prištini, kao i OEBS-a na KiM da privremena prištinska administracija konačno postupi po odlukama sopstvenog ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara oduzete zemlje.
I Kvinta i OEBS jedinstveni su u stavu da jedan od najznačajnijih srpskih srednjevekovnih manastira treba da uđe u posed zemlje koja mu pripada – pozivaju prištinske vlasti da podrže vladavinu prava i upišu zemljište na ime manastira.
Ambasadori Kvinte dodaju i to da su „sprovođenje vladavine prava i poštovanje nezavisnosti pravosuđa obaveze za sve demokratski izabrane vlade i neophodni preduslovi za integraciju Kosova u evropske i evroatlantske institucije, uključujući dalji napredak povodom zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope“. Dalje odlaganje samo je prepreka tom napretku, poručuju oni.
Paradoks slučaja Visokih Dečana
Prema Kovićevim rečima, dobro je da postoji neko ko pokušava da prisili samoproglašene kosovske vlasti da poštuju odluke koje su sami doneli. Međutim, problem je u nepomirljivosti i borbenosti premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
„Nema sumnje da zemlje političkog Zapada s vremena na vreme vrše određen pritisak na Prištinu. Ali, da li će u tome uspeti veliko je pitanje. Pokazalo se da Kurti u određenim trenucima prestaje da sluša ili da menja pokrovitelje, tako je jedno vreme slovio za nemačkog štićenika, posle se pojavio kao britanski štićenik, dok su iznad svega, naravno, Amerikanci“, objašnjava on.
Ni Kurti, ali ni lokalne vlasti u Dečanima ne žele da sprovedu odluke kosovskog ustavnog suda, dodaje naš sagovornik. Međutim, Kurtijeva tvrdoglavost i nepomirljivost, kao i odbijanje da sarađuje sa političkim Zapadom, dobra je za interese Srbije.
„Upravo ta nepomirljivost Kurtija po nekim ključnim pitanjima omogućava Srbiji da dobije na vremenu i da pokaže koja strana u stvari nije spremna na dijalog i na sprovođenje dogovorenog. Koliko god delovalo strašno bezakonje, ono zapravo potvrđuje da se na Kosovu i Metohiji ništa nije promenilo“, kategoričan je Ković.
Visoki Dečani pokazuju da je sve što na Kosovu i Metohiji postoji kao pravna forma samo privid – to što nešto ima demokratsku formu i što tu formu priznaju zapadne zemlje ne znači da je ta forma zaista demokratska.
Objašnjavajući zašto su Visoki Dečani toliki trn u oku režimu Aljbina Kurtija, naš sagovornik kaže da to nije obična svetinja, niti običan manastir. Oni su „srce i um Srba iz Metohije i sa Kosova“. Svako ko je posetio manastir, to zna.
„Visoki Dečani su takva svetinja za koju se može reći da je iznad svega i iznad privremenih vlasti u Prištini i manastir i nastupa tako. Na skroman, monaški način, ali svako ko je jednom posetio Visoke Dečane, a to važi i za zapadne političare, ostaje pod utiskom takve svetinje i takvog kulturnog blaga koje pripada svetskoj kulturi“, objašnjava Ković.
Šesnaest godina trajao je sudski spor oko toga kome pripada 24 hektara zemlje i šume – društvenim preduzećima „Ilirija“ i „Apiko“ ili manastiru Visoki Dečani. Kosovski ustavni sud doneo je u maju 2016. odluku da sporno zemljište pripadne manastiru. Odluka, međutim, nikada nije sprovedena u delo. U nekoliko navrata, lokalne vlasti pomognute „veteranima“ bivše terorističke OVK organizovali su demonstracije protiv ovakve odluke, a na njihovu stranu u nekoliko navrata javnim izjavama stavili su se i Aljbin Kurti i Vjosa Osmani.
Ali to nije jedini spor koji manastir vodi sa prištinskim režimom. Lokalne vlasti nikako da odustanu od izgradnje puta Dečani-Plav, koji bi trebalo da prođe kroz Zaštićenu zonu manastira koji se nalazi na listi svetske kulturne baštine Uneska. Prištinske vlasti nekoliko puta su prekidale gradnju puta, čak je, u saradnji sa bratstvom manastira dogovoreno da se izgradi obilaznica. Međutim, pitanje je kada će i ovaj spor ponovo da izbije na površinu.
