https://lat.sputnikportal.rs/20230524/nemacki-strucnjaci-o-cenzuri-rt-i-sputnjika-nije-evropski-da-se-brani-pravo-na-misljenje-1156152301.html
Nemački stručnjaci osporavaju cenzuru Sputnjika i RT
Nemački stručnjaci osporavaju cenzuru Sputnjika i RT
Sputnik Srbija
Sankcije protiv ruskih medija RT i Sputnjik u EU su razumljive, ali veoma upitne sa stanovišta evropskog prava, navodi se u Izveštaju o osnovnim pravima koji već... 24.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-24T16:01+0200
2023-05-24T16:01+0200
2023-05-24T16:06+0200
rusija
rusija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/393/32/3933226_0:178:3011:1871_1920x0_80_0_0_77036b5ae42a308da47dec20058b1fad.jpg
„Njima se cenzurišu sadržaji i pravo da svako izgradi svoje mišljenje“, piše u izveštaju pravnik Rolf Gesner.Gesner ističe da moraju da budu dopuštene i informacije i narativi koji se nekome ne dopadaju, čak i ako dolaze s „druge strane“ i to bez obzira šta se misli o njihovom sadržaju, kvalitetu ili moralnom kvalitetu.Gesner dodaje da mediji jedino mogu da se spreče da krše zakon.Ukrajinci su postali „izbeglice prve klase“U izveštaju se upozorava da Nemačka i druge zemlje EU posmatraju Ukrajince kao izbeglice „prve klase“, koje imaju daleko bolji tretman od ostalih. Navodi se da Ukrajinci mogu da borave u EU bez mnogo birokratije, da dovedu porodice, imaju medicinsku negu, traže posao, deca im idu u školu.U tome se mogu naći i pozitivne strane, piše Maksimilijan Pil sa Univerziteta u Kaselu i dodaje da je efikasna humanitarna pomoć EU važna, jer se u „prošlosti često postupalo nejedinstveno i represivno pri prihvatu izbeglica“.Ovaj stručnjak ocenjuje, da takav tretman Ukrajinaca ide na račun izbeglica iz vanevropskih zemalja koje najpre bivaju primorane da žive u prihvatnim centrima.Solidarnost sa Ukrajincima ne bi smela da zamaskira „situaciju u kojoj su izbeglice na spoljnim granicama EU, a koja je nepodnošljiva sa stanovišta ljudskih prava“, napisao je Pil i podsetio da je Sredozemno more i dalje jedna od najsmrtonosnijih granica na svetu.U izveštaju se komentariše i odluka Vlade nemačkog kancelara Olafa Šolca da naoružava Kijev i opredeli dodatnih sto milijardi evra za nemačku armiju – zbog čega je promenjen i Ustav.„Ta promena Ustava protivreči mirovnom karakteru tog Ustava“, smatra pravnik Andreas Engelman sa Univerziteta rada u Frankfurtu.
https://lat.sputnikportal.rs/20230510/nakon-blokade-sputnjika-u-francuskoj-vlasti-prete-i-medijima-koji-prenose-vesti-ruskih-medija-1155437771.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230510/evropski-parlament-usvojio-rezoluciju-o-srbiji-1155433290.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/393/32/3933226_139:0:2870:2048_1920x0_80_0_0_82caa8d1f234e0e9803d23d8a5dab067.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika
rusija, rusija – politika
Nemački stručnjaci osporavaju cenzuru Sputnjika i RT
16:01 24.05.2023 (Osveženo: 16:06 24.05.2023) Sankcije protiv ruskih medija RT i Sputnjik u EU su razumljive, ali veoma upitne sa stanovišta evropskog prava, navodi se u Izveštaju o osnovnim pravima koji već decenijama izdaje deset nemačkih organizacije, među kojima su Međunarodna liga za ljudska prava i ProAzil.
„Njima se cenzurišu sadržaji i pravo da svako izgradi svoje mišljenje“, piše u
izveštaju pravnik Rolf Gesner.
Gesner ističe da moraju da budu dopuštene i informacije i narativi koji se nekome ne dopadaju, čak i ako dolaze s „druge strane“ i to bez obzira šta se misli o njihovom sadržaju, kvalitetu ili moralnom kvalitetu.
Gesner dodaje da mediji jedino mogu da se spreče da krše zakon.
„U elementarne potrebe čoveka spada to da se informiše iz što više izvora, da proširi sopstveno znanje i tako razvija svoju ličnost“, naveo je ovaj pravnik citat iz jedne presude Saveznog ustavnog suda Nemačke.
Ukrajinci su postali „izbeglice prve klase“
U izveštaju se upozorava da Nemačka i druge zemlje EU posmatraju Ukrajince kao izbeglice „prve klase“, koje imaju daleko bolji tretman od ostalih. Navodi se da Ukrajinci mogu da borave u EU bez mnogo birokratije, da dovedu porodice, imaju medicinsku negu, traže posao, deca im idu u školu.
U tome se mogu naći i pozitivne strane, piše Maksimilijan Pil sa Univerziteta u Kaselu i dodaje da je efikasna humanitarna pomoć EU važna, jer se u „prošlosti često postupalo nejedinstveno i represivno pri prihvatu izbeglica“.
Ovaj stručnjak ocenjuje, da takav tretman Ukrajinaca ide na račun izbeglica iz vanevropskih zemalja koje najpre bivaju primorane da žive u prihvatnim centrima.
Solidarnost sa Ukrajincima ne bi smela da zamaskira „situaciju u kojoj su izbeglice na spoljnim granicama EU, a koja je nepodnošljiva sa stanovišta ljudskih prava“, napisao je Pil i podsetio da je Sredozemno more i dalje jedna od najsmrtonosnijih granica na svetu.
„Prijem jednih, ograđivanje od drugih - to je temelj izbegličke politike koja više nema univerzalni karakter, već prati dnevnopolitičke događaje“, zaključio je Pil.
U izveštaju se komentariše i odluka Vlade nemačkog kancelara Olafa Šolca da naoružava Kijev i opredeli dodatnih sto milijardi evra za nemačku armiju – zbog čega je promenjen i Ustav.
„Ta promena Ustava protivreči mirovnom karakteru tog Ustava“, smatra pravnik Andreas Engelman sa Univerziteta rada u Frankfurtu.