https://lat.sputnikportal.rs/20230522/mozak-pasa-postaje-sve-veci-zasto-to-iznenadjuje-naucnike-1156025923.html
Mozak pasa postaje sve veći: Zašto to iznenađuje naučnike
Mozak pasa postaje sve veći: Zašto to iznenađuje naučnike
Sputnik Srbija
Mozgovi pasa su mnogo manji od vučjih, ali nova istraživanja ukazuju da je moderan uzgoj doprineo povećanju njihove relativne veličine. Naime, u poređenju sa... 22.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-22T14:23+0200
2023-05-22T14:23+0200
2023-05-22T14:23+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
nauka
psi
mozak
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/14/1154481189_0:148:3116:1901_1920x0_80_0_0_896e94e6e618c47c41404d712e46428b.jpg
Brojne dosadašnje studije su pokazale da pripitomljavanje divljih životinja - poput pasa, riba, svinja, goveda, ovaca, zečeva i mačaka – dramatično smanjuje njihovu relativnu veličinu mozga. Pretpostavlja se da je razlog tome manje korišćenje moždanih vijuga kako bi osmislili načine preživljavanja.Drugačiji slučaj kod pasaIpak, izgleda da to ne važi za sve kućne ljubimce. Kada su stručnjaci uporedili lobanje 159 pasmina pasa, uključujući i neke vukove, otkrili su nešto neočekivano. Dok je veličina vučjeg mozga bila 24 posto veća od mozga psa slične veličine, što se pasmina u genetskom smislu više razlikovala od vuka, to je njen mozak bio veći.Rezultati ukazuju na to da je moderni uzgoj u proteklih 150 godina kod pasa uzrokovao skroman kognitivni razvoj. Ali kako i zašto?Kolm i njegove kolege su prvo pretpostavili da su neki psi, koje su ljudi uzgajali za složenije zadatke poput čuvanja stoke ili lova, razvili relativno veće mozgove. Ali to nije bio slučaj. Umesto toga, jedini faktor koji je izgleda uticao na relativnu veličinu mozga modernih pasmina je bila njihova genetska različitost od vukova.Hipoteza društvene inteligencijePrethodne studije su pokazale da apsolutna veličina mozga pojedinih pasa igra ulogu u njihovom pamćenju i samokontroli, ali čini se da to nije dovoljno jak faktor uticaja na relativnu veličinu mozga njihove pasmine.„Možda su složenije društveno okruženje, urbanizacija i prilagođavanje većem broju pravila i očekivanja uzrokovali ovu promenu, koja utiče na sve moderne pasmine“, stav je etnologa Eniko Kubinji sa Univerziteta Eotvos Lorand u Mađarskoj. To je u skladu s hipotezom društvene inteligencije, odnosno idejom da mozak može da evoluira kako bi se prilagodio složenijim društvenim okruženjima.
https://lat.sputnikportal.rs/20230521/zasto-kitovi-ubice-napadaju-brodove-naucnici-imaju-neocekivano-objasnjenje-1155995451.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, nauka, psi, mozak
nauka i tehnologija, nauka, psi, mozak
Mozak pasa postaje sve veći: Zašto to iznenađuje naučnike
Mozgovi pasa su mnogo manji od vučjih, ali nova istraživanja ukazuju da je moderan uzgoj doprineo povećanju njihove relativne veličine. Naime, u poređenju sa drevnim psima, moderne pasmine, koje su se razvile u poslednjih 150 godina, imaju veće lobanje u odnosu na veličinu tela. Naučnici još uvek nisu ustanovili zbog čega je to tako.
Brojne dosadašnje studije su pokazale da pripitomljavanje divljih životinja - poput pasa, riba, svinja, goveda, ovaca, zečeva i mačaka – dramatično smanjuje njihovu relativnu veličinu mozga. Pretpostavlja se da je razlog tome manje korišćenje moždanih vijuga kako bi osmislili načine preživljavanja.
Drugačiji slučaj kod pasa
Ipak, izgleda da to ne važi za sve kućne ljubimce. Kada su stručnjaci uporedili lobanje 159 pasmina pasa, uključujući i neke vukove, otkrili su nešto neočekivano. Dok je veličina vučjeg mozga bila 24 posto veća od mozga psa slične veličine, što se pasmina u genetskom smislu više razlikovala od vuka, to je njen mozak bio veći.
Rezultati ukazuju na to da je moderni uzgoj u proteklih 150 godina kod pasa uzrokovao skroman kognitivni razvoj. Ali kako i zašto?
„Pasmine pasa žive na različitim nivoima društvene složenosti i obavljaju složene zadatke, koji verovatno zahtevaju veći kapacitet mozga“, rekao je evolucioni biolog Niklas Kolm sa Univerziteta Stokholm u Švedskoj, prenosi „Sajens alert“.
Kolm i njegove kolege su prvo pretpostavili da su neki psi, koje su ljudi uzgajali za složenije zadatke poput čuvanja stoke ili lova, razvili relativno veće mozgove. Ali to nije bio slučaj. Umesto toga, jedini faktor koji je izgleda uticao na relativnu veličinu mozga modernih pasmina je bila njihova genetska različitost od vukova.
Hipoteza društvene inteligencije
Prethodne studije su pokazale da apsolutna veličina mozga pojedinih pasa igra ulogu u njihovom pamćenju i samokontroli, ali čini se da to nije dovoljno jak faktor uticaja na relativnu veličinu mozga njihove pasmine.
„Možda su složenije društveno okruženje, urbanizacija i prilagođavanje većem broju pravila i očekivanja uzrokovali ovu promenu, koja utiče na sve moderne pasmine“, stav je etnologa Eniko Kubinji sa Univerziteta Eotvos Lorand u Mađarskoj. To je u skladu s hipotezom društvene inteligencije, odnosno idejom da mozak može da evoluira kako bi se prilagodio složenijim društvenim okruženjima.
