https://lat.sputnikportal.rs/20230521/vise-nista-nije-isto-kraj-rata-u-jemenu-video-1155912820.html
Više ništa nije isto: Kraj rata u Jemenu!? /video/
Više ništa nije isto: Kraj rata u Jemenu!? /video/
Sputnik Srbija
Jedan od vođa jemenskih Huta Ali Karšah na zajedničkoj fotografiji sa ambasadorom Saudijske Arabije u ovoj zemlji. Mesto događaja: predsednička palata u Sani. 21.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-21T17:20+0200
2023-05-21T17:20+0200
2023-05-21T17:28+0200
svet
analize i mišljenja
emisija „prorok“
jemen
svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/03/1145591373_0:86:720:491_1920x0_80_0_0_23d2f966a3512dde4dce01adce31dac4.jpg
Značaj događaja: još u novembru 2017. godine zvanični Rijad je Karšaha proglasio teroristom i ponudio 5 miliona dolara za verodostojnu informaciju o njegovom boravištu.Ubrzo nakon sastanka sa Karšahom saudijski ambasador sreo se i sa ostalim predstavnicima „hutskih institucija“, poslavši jasan i nedvosmislen signal kako se politika prema Jemenu menja za 180 stepeni.Da li je ovo kraj devetogodišnjeg rataPosle devet godina rata, od aprila 2023. više ništa nije isto. Jemenski rat jedan je od najrazornijih koji se odigrao poslednjih decenija. Procenjuje se da je do sada odneo preko 400.000 života, među kojima je jedna četvrtina stradala zbog nedostatka hrane, vode i elementarne zdravstvene zaštite.Procenjuje se i da je među žrtvama mnogo dece.Interno raseljenih je preko 4 miliona, u pojedinim urbanim sredinama više ne postoji bilo kakva funkcionalna infrastruktura.Sramota za ceo svetRat u Jemenu nije „medijski atraktivan“, daleko je od očiju javnosti, zbog toga ni političarima nije interesantan. Nesumnjivo, unutar zemlje jeste postojao konfliktni potencijal. No, oružani konflikt ubrzo je internacionalizovan kako bi se osujetila iranska podrška hutskim šiitima. Odnosno, kako bi se sprečilo da šiitski korpus preuzme upravljanje institucijama.Kao i u bezbroj drugih ratova, očekivalo se da potraje kratko, tek nekoliko meseci. Iza „centralnih vlasti“ stala je Saudijska Arabija, iza „južnih snaga“ koje su takođe ratovale protiv Huta – Ujedinjeni Arapski Emirati, na anti-šiitsku stranu uključile su se i ostale zalivske države (izuzimajući Oman), plus Maroko, Sudan, Jordan, Egipat i Pakistan. Neki direktno, neki indirektno. Uloga Baraka ObameJoš 2015. godine, tadašnji američki predsednik Barak Obama odobrio je pružanje logističke i obaveštajne pomoći ovoj koaliciji. Sabirajući sve oblike podrške tokom godina, najverovatnije da ona prevazilazi prikupljena sredstva za humanitarne namene. Kako tome da se suprotstave Huti? Šta znači iranska podrška pored silne pomoći drugoj strani koja se slivala u talasima?Međutim, još jednom se potvrdilo da ratovi imaju svoju logiku, dinamiku, etape. Njihov tok nije lako predvideti, nije dovoljno prosto upoređivati vojne potencijale moći, brojati avione i brodove, posmatrati budžete.Ne samo da su Huti odbili napade druge strane, nego su proširili teritoriju koju kontrolišu (na teritoriji pod kontrolom njihovih vlasti, uključujući i glavni grad zemlje, živi preko 80 posto populacije) i „udarili“ dronovima na saudijske rafinerije i aerodrom u Abu Dabiju. Jemen se pretvarao u „saudijski Vijetnam“, u rat bez kraja i bez rešenja, u konflikt koji je sve više koštao, ali i u borbu sa sve manje saveznika, pošto im je motivisanost za ostankom u ovom sukobu protokom vremena kopnila.Kineska inicijativaNačelno, politički su tu akciju Rijada podržavali, konkretno učešće je izostajalo.Možda bi tako i ostalo da nije bilo „velike kineske“ mirovne inicijative o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana. Uz dodatno posredovanje Omana, saudijski zvaničnici otpočeli su seriju sastanaka sa predstavnicima hutskih vlasti.Pored toga, deo teritorije i dalje je u rukama Al Kaide, neke „džepove“ kontrolišu jedinice takozvane „Islamske države“, a jednu pustinjsku enklavu i hadramautski plemenski savez.U regionu Hadramaut nalazi se i čuveni „pustinjski Menhetn“, nekada glavni grad samostalnog kraljevstva, oaza Šibam sa pola milenijuma starim uskim višespratnicama koje i danas naseljava par hiljada stanovnika.Inače, Hadrami su zasebna (sub)etnička zajednica koja koristi i svoju verziju arapskog jezika, a na (para)vojno samoorganizovanje naterala ih je Al Kaida kojoj su se najpre žestoko suprotstavili, a zatim je i potpuno isterali iz krajeva koje naseljavaju.Ko će biti gubitnik?No, u ovom slučaju i postojeće primirje bolje je od nastavljanja rata. Dogovorena deblokada jemenskih luka poslužiće da se najpre ublaže posledice humanitarne katastrofe, isporuče neophodni kontingenti hrane, lekova i energenata. Prethodnih godina i to je ostalo nemoguće.Jedini gubitnik ovakvog raspleta je Mansur Hadi, dojučerašnji „međunarodno priznati predsednik“ za zapadni deo sveta. Pošto je pod pritiskom „podneo ostavku“ i dozvolio da ga zameni osmočlani predsednički savet, postao je apsolutno beskoristan. Više nikome nije potreban.Uostalom, kada su zbog loših političkih procena „pušteni niz vodu“ Hugo Gvaid i Svetlana Tihanovska, zašto ne bi i Hadi.U moru onespokojavajućih prognoza koje ukazuju na eskalaciju postojećih i otvaranje novih sukoba u različitim delovima sveta, informacije koje od sredine aprila stižu iz Jemena predstavljaju osveženje i ohrabrenje.Možda baš i nije sve izgubljeno!? Možda nas i mimoiđu neke od predviđenih eskalacija!?
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
analize i mišljenja, emisija „prorok“, jemen, svet
analize i mišljenja, emisija „prorok“, jemen, svet
Više ništa nije isto: Kraj rata u Jemenu!? /video/
17:20 21.05.2023 (Osveženo: 17:28 21.05.2023) Jedan od vođa jemenskih Huta Ali Karšah na zajedničkoj fotografiji sa ambasadorom Saudijske Arabije u ovoj zemlji. Mesto događaja: predsednička palata u Sani.
Značaj događaja: još u novembru 2017. godine zvanični Rijad je Karšaha proglasio teroristom i ponudio 5 miliona dolara za verodostojnu informaciju o njegovom boravištu.
Ubrzo nakon sastanka sa Karšahom saudijski ambasador sreo se i sa ostalim predstavnicima „hutskih institucija“, poslavši jasan i nedvosmislen signal kako se politika prema Jemenu menja za 180 stepeni.
Da li je ovo kraj devetogodišnjeg rata
Posle devet godina rata, od aprila 2023. više ništa nije isto. Jemenski rat jedan je od najrazornijih koji se odigrao poslednjih decenija. Procenjuje se da je do sada odneo preko 400.000 života, među kojima je jedna četvrtina stradala zbog nedostatka hrane, vode i elementarne zdravstvene zaštite.
Procenjuje se i da je među žrtvama mnogo dece.
Interno raseljenih je preko 4 miliona, u pojedinim urbanim sredinama više ne postoji bilo kakva funkcionalna infrastruktura.
Na sramotu čitavog sveta, prošle godine je za humanitarnu pomoć žrtvama ove tragedije prikupljeno oko milijardu dolara, dok je istovremeno Ukrajini za vojne namene u na različite načine plasirano moguće i preko sto milijardi.
Rat u Jemenu nije „medijski atraktivan“, daleko je od očiju javnosti, zbog toga ni političarima nije interesantan. Nesumnjivo, unutar zemlje jeste postojao konfliktni potencijal. No, oružani konflikt ubrzo je internacionalizovan kako bi se osujetila iranska podrška hutskim šiitima. Odnosno, kako bi se sprečilo da šiitski korpus preuzme upravljanje institucijama.
Kao i u bezbroj drugih ratova, očekivalo se da potraje kratko, tek nekoliko meseci. Iza „centralnih vlasti“ stala je Saudijska Arabija, iza „južnih snaga“ koje su takođe ratovale protiv Huta – Ujedinjeni Arapski Emirati, na anti-šiitsku stranu uključile su se i ostale zalivske države (izuzimajući Oman), plus Maroko, Sudan, Jordan, Egipat i Pakistan. Neki direktno, neki indirektno.
Još 2015. godine, tadašnji američki predsednik Barak Obama odobrio je pružanje logističke i obaveštajne pomoći ovoj koaliciji. Sabirajući sve oblike podrške tokom godina, najverovatnije da ona prevazilazi prikupljena sredstva za humanitarne namene. Kako tome da se suprotstave Huti? Šta znači iranska podrška pored silne pomoći drugoj strani koja se slivala u talasima?
Međutim, još jednom se potvrdilo da ratovi imaju svoju logiku, dinamiku, etape. Njihov tok nije lako predvideti, nije dovoljno prosto upoređivati vojne potencijale moći, brojati avione i brodove, posmatrati budžete.
Ne samo da su Huti odbili napade druge strane, nego su proširili teritoriju koju kontrolišu (na teritoriji pod kontrolom njihovih vlasti, uključujući i glavni grad zemlje, živi preko 80 posto populacije) i „udarili“ dronovima na saudijske rafinerije i aerodrom u Abu Dabiju. Jemen se pretvarao u „saudijski Vijetnam“, u rat bez kraja i bez rešenja, u konflikt koji je sve više koštao, ali i u borbu sa sve manje saveznika, pošto im je motivisanost za ostankom u ovom sukobu protokom vremena kopnila.
Načelno, politički su tu akciju Rijada podržavali, konkretno učešće je izostajalo.
Možda bi tako i ostalo da nije bilo „velike kineske“ mirovne inicijative o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana. Uz dodatno posredovanje Omana, saudijski zvaničnici otpočeli su seriju sastanaka sa predstavnicima hutskih vlasti.
Održivo rešenje za Jemen još je daleko, samim tim i zaključenje mirovnog sporazuma ne čini se blizu. „Južne snage“ žele svoju državu, uostalom od dekolonizacije pa sve do ujedinjenja 1990. godine postojale su dve zemlje – Narodna Demokratska Republika Jemen (Južni Jemen) i Jemenska Arapska Republika (Severni Jemen). Da nije bilo raspada Istočnog bloka i promena u međunarodnim odnosima ko zna i bi li se Jemen ujedinio!?
Pored toga, deo teritorije i dalje je u rukama Al Kaide, neke „džepove“ kontrolišu jedinice takozvane „Islamske države“, a jednu pustinjsku enklavu i hadramautski plemenski savez.
U regionu Hadramaut nalazi se i čuveni „pustinjski Menhetn“, nekada glavni grad samostalnog kraljevstva, oaza Šibam sa pola milenijuma starim uskim višespratnicama koje i danas naseljava par hiljada stanovnika.
Inače, Hadrami su zasebna (sub)etnička zajednica koja koristi i svoju verziju arapskog jezika, a na (para)vojno samoorganizovanje naterala ih je Al Kaida kojoj su se najpre žestoko suprotstavili, a zatim je i potpuno isterali iz krajeva koje naseljavaju.
No, u ovom slučaju i postojeće primirje bolje je od nastavljanja rata. Dogovorena deblokada jemenskih luka poslužiće da se najpre ublaže posledice humanitarne katastrofe, isporuče neophodni kontingenti hrane, lekova i energenata. Prethodnih godina i to je ostalo nemoguće.
Jedini gubitnik ovakvog raspleta je Mansur Hadi, dojučerašnji „međunarodno priznati predsednik“ za zapadni deo sveta. Pošto je pod pritiskom „podneo ostavku“ i dozvolio da ga zameni osmočlani predsednički savet, postao je apsolutno beskoristan. Više nikome nije potreban.
Uostalom, kada su zbog loših političkih procena „pušteni niz vodu“ Hugo Gvaid i Svetlana Tihanovska, zašto ne bi i Hadi.
U moru onespokojavajućih prognoza koje ukazuju na eskalaciju postojećih i otvaranje novih sukoba u različitim delovima sveta, informacije koje od sredine aprila stižu iz Jemena predstavljaju osveženje i ohrabrenje.
Možda baš i nije sve izgubljeno!? Možda nas i mimoiđu neke od predviđenih eskalacija!?
