https://lat.sputnikportal.rs/20230518/sever-jug-koridor-koji-nece-moci-da-kontrolisu-amerikanci-rusija-olivera-ikodinovic-1155876854.html
"Sever-jug", koridor koji neće moći da kontrolišu Amerikanci
"Sever-jug", koridor koji neće moći da kontrolišu Amerikanci
Sputnik Srbija
Međunarodni transportni koridor „Sever-jug”, koji ide od Rusije preko Irana do Indije, imaće regionalni, ali i globalni značaj. Rusiju ne samo da niko neće... 18.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-18T22:30+0200
2023-05-18T22:30+0200
2023-05-18T22:30+0200
rusija
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
svet
međunarodni transportni koridor sever-jug
iran
indija
železnica
luke
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110780/66/1107806688_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_ec56336d7b2576b65ca97aca8d62f3c3.jpg
Iran i Rusija potpisali su ove nedelje veliki sporazum o završetku železničke pruge od iranskog Rašta do azerbejdžanske Astare, poslednje železničke deonice tog transportnog koridora. Železnička pruga Rašt-Astara, čija bi izgradnja trebalo da počne iduće godine, smatra se važnom karikom u koridoru „Sever-jug“ , namenjenom da poveže Indiju, Iran, Rusiju, Azerbejdžan i druge zemlje.Konkretno, deonica pruge Rašt-Astara duga 170 kilometara treba da poveže iransku železničku mrežu sa azerbejdžanskom i ruskom. To će omogućiti direktnu teretnu železničku vezu od Sankt Peterburga i obale Baltičkog mora do obale Persijskog zaliva i Indijskog okeana.Proširenje kapaciteta transportnog koridora „Sever-jug“, dugog 7.200 kilometara, od suštinskog je značaja za Rusiju, Iran i sve zemlje u regionu i svetu, kaže ruski ekspert Mihail Beljajev. On napominje da su sankcije EU protiv Rusije praktično blokirale ruski izvoz na Zapad. Pomorski izvoz preko baltičkih luka takođe se suočava sa problemima. Zbog toga direktan pristup Indijskom okeanu, a posebno u kontekstu preorijentacije ruske spoljne trgovine na Istok postaje suštinski važan za Rusiju, jer omogućava diverzifikaciju globalnih saobraćajnih tokova i otvara nove mogućnosti.Rusija i Iran grade sve jače veze kako bi ojačale svoje ekonomije i neutralisale zapadne sankcije. Dve zemlje pregovaraju o formiranju elektronske trgovinske platforme za prodaju gasa na jugu Irana, koji će zajednički proizvoditi. Osim toga, Iran je zainteresovan za naftne derivate iz Rusije za sever zemlje u količini od 4-5 miliona tona. Takođe, Moskva i Teheran su zbog tenzija sa SAD započele proces dedolarizacije i danas više od 80 odsto razmena realizuju u nacionalnim valutama, a razmatraju i međusobnu razmenu u juanima.„Iran je ogromna država, ima preko 80 miliona stanovnika, to je zemlja sa razvijenom mašinskom industrijom, sa razvijenom hemijskom industrijom, sa razvijenom petrohemijom, sa razvijenim finansijskim i naučnim sektorom i razvijenom poljoprivredom. Stoga je za nas Iran interesantan i kao teritorija duž koje prolazi ovaj transportni koridor, i kao zemlja koja će nam omogućiti da oživimo, istinski razvijemo i u potpunosti iskoristimo naše odnose sa Iranom i sa susednim zemljama, a takođe daće nam izlaz na Istok, otvoriće nam taj pravac“, kaže ruski ekspert.„Sever-jug“ ima geopolitički i ekonomski značajOva železnička deonica je od velikog značaja za Rusiju sa geopolitičkog i ekonomskog stanovišta. Međunarodni koridor „Sever-jug“ koristiće se za prevoz hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda u Iran, zemlje Persijskog zaliva i Afrike. Prema tome, ruta će značajno doprineti osiguravanju globalne prehrambene bezbednosti.Osim toga, značajno će uštedeti i u pogledu vremena i troškova. Konkretno, isporuka robe iz Sankt Peterburga u Mumbaj trajaće oko 10 dana. Poređenja radi, tradicionalnim trgovačkim putevima za to je potrebno do 30-45 dana.Taj koridor će obezbediti povećanje ruskog izvoza, uprkos sankcijama i spoljnim pritiscima. Zapadne zemlje neće moći da blokiraju ruski izvoz, što će Moskvi omogućiti da poveća trgovinu sa zemljama Azije i Afrike. Između ostalog, moći će da se izvrši snabdevanje ruskim žitom, koje na Zapadu i dalje koče svakakve prepreke, uprkos postojećim dogovorima.„Naravno, tu spadaju i hrana, i nafta, energenti. To će biti od značaja i ako se Rusija u istočnoj Africi bude bavila podizanjem privrede i investicijama, jer nije dovoljno dati samo novac za razvoj... Možemo dati kredite za kupovinu naše opreme i naših tehnologija, a roba tim putem može da se dostavlja“, kaže ekspert.Beljajev napominje da je „Sever-jug“ dvosmeran koridir, pa će roba ići u oba pravca.„Shodno tome, afrička roba su i rude i neki poljoprivredni proizvodi, a možda ima još nekih afričkih proizvoda koje možemo da uvozimo... Tu je i Istok, cela jugoistočna Azija sa svojim mogućnostima i svojim robama koji će ići u jednom, i u drugom pravcu. Ova ruta će se razvijati i samim tim ona sama po sebi postaje takva osa oko koje će se razvijaju prilično velike industrije i proizvodnje“, dodao je Beljajev.Postoje li rizici?Ovaj koridor je strateški. On je alternativa morskom putu koji povezuje Evropu, zemlje Persijskog zaliva i Indijskog okeana kroz Suecki kanal. Postoje tri rute međunarodnog transportnog koridora - transkaspijska koja ide kroz luke Astrahanj, Olja, Mahačkala i morem do iranskih luka, zatim zapadna i istočna koje su kopnene.Istočna ruta je železnica koja povezuje Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan sa železničkom mrežom Irana i zapadna ruta koja ide od Astrahana, Mahačkale i Samura dalje preko Azerbejdžana i do iranske granice.Rašt-Astara je poslednja deonica zapadne trase, neophodna za rad pruge celom dužinom koridora.Kako je ranije saopšteno, deo pruge Rašt-Astara gradiće dve strane – ruska i iranska, a procenjuje se da će izgradnja pruge koštati 1,6 milijardi dolara.Eksperti kažu i da će realizacija projekta „Sever-jug“ zadati udarac Britancima, koji tradicionalno parazitiraju na indijskoj trgovini.Na pitanje postoji li opasnost da Amerikanci ili Britanci „umešaju prste“, kao što je to bio slučaj sa „Južnim tokom“ ili „Severnim tokom“, i pokvare realizaciju planova vezanih za „Sever-jug“ Beljajev kaže da „rizici postoje, ali da su minimalni“.„Naravno, Amerikanci su u stanju svašta da urade, uključujući i terorističke napade. Od njih niko nije siguran, ali u ovom slučaju rizici su minimalni s obzirom na teritorije kojima prolazi koridor. To su drugačije zemlje, koje Amerikanci ne kontrolišu“, ocenio je Beljajev.
https://lat.sputnikportal.rs/20230518/rusija-ulaze-35-milijarde-dolara-u-razvoj-koridora-sever-jug-1155847470.html
iran
indija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – ekonomija, analize i mišljenja, svet, međunarodni transportni koridor sever-jug, iran, indija, železnica, luke, sad
rusija – ekonomija, analize i mišljenja, svet, međunarodni transportni koridor sever-jug, iran, indija, železnica, luke, sad
"Sever-jug", koridor koji neće moći da kontrolišu Amerikanci
Međunarodni transportni koridor „Sever-jug”, koji ide od Rusije preko Irana do Indije, imaće regionalni, ali i globalni značaj. Rusiju ne samo da niko neće moći da izoluje, već se ova zemlja generalno pretvara u najveći logistički i infrastrukturni centar Evroazije, što otvora nova tržišta i nove mogućnosti za rusko poslovanje.
Iran i Rusija potpisali su ove nedelje veliki sporazum o završetku železničke pruge od iranskog Rašta do azerbejdžanske Astare, poslednje železničke deonice tog transportnog koridora. Železnička pruga Rašt-Astara, čija bi izgradnja trebalo da počne iduće godine, smatra se važnom karikom u koridoru „Sever-jug“ , namenjenom da poveže Indiju, Iran, Rusiju, Azerbejdžan i druge zemlje.
Konkretno, deonica pruge Rašt-Astara duga 170 kilometara treba da poveže iransku železničku mrežu sa azerbejdžanskom i ruskom. To će omogućiti direktnu teretnu železničku vezu od Sankt Peterburga i obale Baltičkog mora do obale Persijskog zaliva i Indijskog okeana.
Proširenje kapaciteta transportnog koridora „Sever-jug“, dugog 7.200 kilometara, od suštinskog je značaja za Rusiju, Iran i sve zemlje u regionu i svetu, kaže ruski ekspert Mihail Beljajev. On napominje da su
sankcije EU protiv Rusije praktično blokirale ruski izvoz na Zapad. Pomorski izvoz preko baltičkih luka takođe se suočava sa problemima. Zbog toga direktan pristup Indijskom okeanu, a posebno u kontekstu preorijentacije ruske spoljne trgovine na Istok postaje suštinski važan za Rusiju, jer omogućava diverzifikaciju globalnih saobraćajnih tokova i otvara nove mogućnosti.
„Naši odnosi sa Zapadom se, nažalost, kvare, urušavaju... Objektivno se zaoštravaju, pa smo se orjentisali ka Istoku. I dok smo bili povezani sa istočnim pravcem, mi smo svejedno slali značajan deo robe preko zapadnoevropskih luka... Sada shvatamo da je taj put za nas zatvoren, a veoma je važno da naša roba i proizvodi stignu u luke Persijskog zaliva. Dakle, oni su za nas jednostavno ključni. Ne samo da je značajan pristup tim lukama, već i činjenica da to u mnogome doprinosi razvoju naših odnosa sa onim zemljama koje se nalaze u zoni ove transportne arterije, pre svega sa Iranom“, kaže Beljajev.
Rusija i Iran grade sve jače veze kako bi ojačale svoje ekonomije i neutralisale zapadne sankcije. Dve zemlje pregovaraju o formiranju elektronske trgovinske platforme za prodaju gasa na jugu Irana, koji će zajednički proizvoditi. Osim toga, Iran je zainteresovan za naftne derivate iz Rusije za sever zemlje u količini od 4-5 miliona tona. Takođe, Moskva i Teheran su zbog tenzija sa SAD započele proces dedolarizacije i danas više od 80 odsto razmena realizuju u nacionalnim valutama, a razmatraju i međusobnu razmenu u juanima.
„Iran je ogromna država, ima preko 80 miliona stanovnika, to je zemlja sa razvijenom mašinskom industrijom, sa razvijenom hemijskom industrijom, sa razvijenom petrohemijom, sa razvijenim finansijskim i naučnim sektorom i razvijenom poljoprivredom. Stoga je za nas Iran interesantan i kao teritorija duž koje prolazi ovaj transportni koridor, i kao zemlja koja će nam omogućiti da oživimo, istinski razvijemo i u potpunosti iskoristimo naše odnose sa Iranom i sa susednim zemljama, a takođe daće nam izlaz na Istok, otvoriće nam taj pravac“, kaže ruski ekspert.
„Sever-jug“ ima geopolitički i ekonomski značaj
Ova železnička deonica je od velikog značaja za Rusiju sa geopolitičkog i ekonomskog stanovišta. Međunarodni koridor „Sever-jug“ koristiće se za prevoz hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda u Iran, zemlje Persijskog zaliva i Afrike. Prema tome, ruta će značajno doprineti osiguravanju globalne prehrambene bezbednosti.
Osim toga, značajno će uštedeti i u pogledu vremena i troškova. Konkretno, isporuka robe iz Sankt Peterburga u Mumbaj trajaće oko 10 dana. Poređenja radi, tradicionalnim trgovačkim putevima za to je potrebno do 30-45 dana.
Taj
koridor će obezbediti povećanje ruskog izvoza, uprkos sankcijama i spoljnim pritiscima. Zapadne zemlje neće moći da blokiraju
ruski izvoz, što će Moskvi omogućiti da poveća trgovinu sa zemljama Azije i Afrike. Između ostalog, moći će da se izvrši snabdevanje ruskim žitom, koje na Zapadu i dalje koče svakakve prepreke, uprkos postojećim dogovorima.
„Naravno, tu spadaju i hrana, i nafta, energenti. To će biti od značaja i ako se Rusija u istočnoj Africi bude bavila podizanjem privrede i investicijama, jer nije dovoljno dati samo novac za razvoj... Možemo dati kredite za kupovinu naše opreme i naših tehnologija, a roba tim putem može da se dostavlja“, kaže ekspert.
Beljajev napominje da je „Sever-jug“ dvosmeran koridir, pa će roba ići u oba pravca.
„Shodno tome, afrička roba su i rude i neki poljoprivredni proizvodi, a možda ima još nekih afričkih proizvoda koje možemo da uvozimo... Tu je i Istok, cela jugoistočna Azija sa svojim mogućnostima i svojim robama koji će ići u jednom, i u drugom pravcu. Ova ruta će se razvijati i samim tim ona sama po sebi postaje takva osa oko koje će se razvijaju prilično velike industrije i proizvodnje“, dodao je Beljajev.
Ovaj koridor je strateški. On je alternativa morskom putu koji povezuje Evropu, zemlje Persijskog zaliva i Indijskog okeana kroz Suecki kanal. Postoje tri rute međunarodnog transportnog koridora - transkaspijska koja ide kroz luke Astrahanj, Olja, Mahačkala i morem do iranskih luka, zatim zapadna i istočna koje su kopnene.
Istočna ruta je železnica koja povezuje Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan sa železničkom mrežom Irana i zapadna ruta koja ide od Astrahana, Mahačkale i Samura dalje preko Azerbejdžana i do iranske granice.
Rašt-Astara je poslednja deonica zapadne trase, neophodna za rad pruge celom dužinom koridora.
Kako je ranije saopšteno, deo pruge Rašt-Astara gradiće dve strane – ruska i iranska, a procenjuje se da će izgradnja pruge koštati 1,6 milijardi dolara.
„Dakle, ovaj međunarodni transportni koridor treba da obezbedi transportnu povezanost između Rusije i drugih zemalja“, naglasio je Beljajev.
Eksperti kažu i da će realizacija projekta „Sever-jug“ zadati udarac Britancima, koji tradicionalno parazitiraju na indijskoj trgovini.
Na pitanje postoji li opasnost da Amerikanci ili Britanci „umešaju prste“, kao što je to bio slučaj sa „Južnim tokom“ ili „Severnim tokom“, i pokvare realizaciju planova vezanih za „Sever-jug“ Beljajev kaže da „rizici postoje, ali da su minimalni“.
„Naravno, Amerikanci su u stanju svašta da urade, uključujući i terorističke napade. Od njih niko nije siguran, ali u ovom slučaju rizici su minimalni s obzirom na teritorije kojima prolazi koridor. To su drugačije zemlje, koje Amerikanci ne kontrolišu“, ocenio je Beljajev.
