https://lat.sputnikportal.rs/20230517/ima-li-leka-za-zelenu-pupavku-nadjen-nacin-da-se-zaustave-njeni-otrovi-ali-postoji-jedna-zackoljica-1155807750.html
Ima li leka za zelenu pupavku: Nađen način da se zaustave njeni otrovi, ali postoji jedna začkoljica
Ima li leka za zelenu pupavku: Nađen način da se zaustave njeni otrovi, ali postoji jedna začkoljica
Sputnik Srbija
Podaci govore da je više od 90 odsto smrtnih slučajeva u svetu izazvanih trovanjem gljivama posledica konzumacije zelene pupavke. 17.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-17T22:20+0200
2023-05-17T22:20+0200
2023-05-17T22:20+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/11/1155808322_0:463:1200:1138_1920x0_80_0_0_3b98f0741158126e02de52763e15102a.jpg
Kako se malo toga zna na koji način toksini iz gljiva uništavaju ćelije, naučnici su u laboratorijskim testovima na miševima i ljudskim ćelijama rešili da ispitaju njihovo dejstvo. Analize su vršena uz pomoć CRISPR skrininga, što je već urađeno i sa otrovom meduza pre nekoliko godina.Vremenom je otkriveno da ključnu ulogu u ovim procesima igra N-glikan, kao i da je enzim STT3B bio nepohodan za njegovu sintezu koja je na kraju dovodila do toksičnosti. Potom, kada su pregledali listu dozvoljenih inhibatora u SAD, ispostavilo se da bi za STT3B to mogao da bude - zeleni indocijanin.Kada su ga primenili na miševima i ćelijama ljudi nakon trovanja, ispostavilo se da sprečava otkazivanje bubrega i jetre i da smanjuje smrtnost. Ali i da postoji jedna začkoljica - njegov efekat je počeo da bledi nakon osam sati od primene, da bi nakon 12 sati u potpunosti i nestao.Ovo prema naučnicima sugeriše da je za lečenje zelenim indocijaninom ključno što ranije prepoznavanje simptoma i primena tretmana.Šta su zelene pupavke?Poreklom iz Evrope, ove gljive su danas stanovnici gotovo svih delova sveta. Međutim, problem sa njima je upravo taj što se često mešaju s drugim jestivim gljivama zbog svog izgleda. To nekada može dovesti do toga da ih ljudi zamene, uberu i ne sluteći šta će im se desiti - pojedu.Kako prilikom jela nema nekih konkretnih znakova da čovek žvaće i guta izuzetno toksičnu hranu, lako se unese smrtonosna doza. Da bi nakon nekoliko sati počeli gastrointestinalni simptomi koji traju od 24 do 48 sati. U međuvremenu, toksične supstance bukvalno uništavaju jetru i bubrege, stvarajući ozbiljna oštećenja koja nekada rezultiraju smrću, prenela je „Nacionalna geografija“.Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Communications.Da li ste znali da je upravo jedna gljiva najveći živi organizam na Zemlji? Više o tome saznajte u kratkoj video-formi novinarke Maše Radović:
https://lat.sputnikportal.rs/20220615/da-li-bi-trebalo-prati-pecurke-pre-spremanja-jela-1138549372.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220409/i-pecurke-govore-mogu-da-nauce-do-50-reci---prosecna-rec-sadrzi-597-slova-1136228143.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230405/da-li-je-sve-zatrovano-objavljena-lista-voca-i-povrca-sa-najvise-pesticida-za-2023-godinu--1153659307.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Ima li leka za zelenu pupavku: Nađen način da se zaustave njeni otrovi, ali postoji jedna začkoljica
Podaci govore da je više od 90 odsto smrtnih slučajeva u svetu izazvanih trovanjem gljivama posledica konzumacije zelene pupavke.
Kako se malo toga zna na koji način toksini iz gljiva uništavaju ćelije, naučnici su u laboratorijskim testovima na miševima i ljudskim ćelijama rešili da ispitaju njihovo dejstvo. Analize su vršena uz pomoć CRISPR skrininga, što je već urađeno i sa otrovom meduza pre nekoliko godina.
Vremenom je otkriveno da ključnu ulogu u ovim procesima igra N-glikan, kao i da je enzim STT3B bio nepohodan za njegovu sintezu koja je na kraju dovodila do toksičnosti. Potom, kada su pregledali listu dozvoljenih inhibatora u SAD, ispostavilo se da bi za STT3B to mogao da bude - zeleni indocijanin.
Kada su ga primenili na miševima i ćelijama ljudi nakon trovanja, ispostavilo se da sprečava otkazivanje bubrega i jetre i da smanjuje smrtnost. Ali i da postoji jedna začkoljica - njegov efekat je počeo da bledi nakon osam sati od primene, da bi nakon 12 sati u potpunosti i nestao.
Ovo prema naučnicima sugeriše da je za lečenje zelenim indocijaninom ključno što ranije prepoznavanje simptoma i primena tretmana.
Poreklom iz Evrope, ove gljive su danas stanovnici gotovo svih delova sveta. Međutim, problem sa njima je upravo taj što se često mešaju s drugim jestivim gljivama zbog svog izgleda. To nekada može dovesti do toga da ih ljudi zamene, uberu i ne sluteći šta će im se desiti - pojedu.
Kako prilikom jela nema nekih konkretnih znakova da čovek žvaće i guta izuzetno toksičnu hranu, lako se unese smrtonosna doza. Da bi nakon nekoliko sati počeli gastrointestinalni simptomi koji traju od 24 do 48 sati. U međuvremenu, toksične supstance bukvalno uništavaju jetru i bubrege, stvarajući ozbiljna oštećenja koja nekada rezultiraju smrću,
prenela je „Nacionalna geografija“.
Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Communications.
Da li ste znali da je upravo jedna gljiva najveći živi organizam na Zemlji? Više o tome saznajte u kratkoj video-formi novinarke Maše Radović:
