00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Preskupa cena za Zapad: Blickrig Kijeva vodi u — veliki poraz /video/

© AP Photo / Bernat ArmangueUkrajinski vojnici
Ukrajinski vojnici - Sputnik Srbija, 1920, 14.05.2023
Pratite nas
Na nesreću Ukrajine, ona je ovaj rat postavila kao blickrig i to je jedan od razloga zašto ne uspeva. Cilj Zelenskog je da oslobodi svaki pedalj izgubljene teritorije, a to znači da moraju da vode napadački rat za šta nemaju sredstva. Preskupa je to cena po Zapad, ocenjuje profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević.
Rat će, prognozira naš sagovornik, prestati ove zime, jer ta zapadna društva više nemaju resurse, treba im daleko više vremena da preorijentišu ratne industrije da bi mogli da isprate ovaj sukob.
„Suviše je velika potrošnja resursa — ovo je prestao da bude običan rat, već je postao rat iscrpljivanja. To je rat u kome više ne ratuju armije, već industrijske baze, a to znači da će rat odlučiti činjenica koliko će koja industrijska baza biti u stanju da isporuči pojedinih resursa, baš kao što se desilo i u Drugom svetskom ratu“, kaže Ristivojević.

Poljska kupuje tenkove u Južnoj Koreji

Danas se to vidi po količini materijalnih, tehničkih sredstava koji se u ovaj rat ubacuju. Zapadne industrije, će ga prema njegovom mišljenju, teško ispratiti, jer su za 80 godina globalnog mira od Drugog svetskog kog rata naovamo izgradile specifične vojne industrije, one koje su u stanju da izbace male količine tehnološki sofisticiranih, zahtevnih i izuzetno skupih oružja, a ne ogromnu masu jednostavnog oružja, jer ono ionako neće preživeti u ratu.
„Velika Britanija, s druge strane, šalje rakete dugog dometa Ukrajini kako bi rat eskalirao i kako bi ga podigli na neki viši nivo. Mislim da u ovoj fazi ipak do toga neće doći, jer se sada pokazuje i da materijalna baza na Zapadu nije u stanju da izdrži rat. Obe fabrike tenkova u Nemačkoj i ‘Rankmetal’ i ‘Vegman’ su prebukirane narudžbinom za nemačku vojsku tako da Poljska kupuje tenkove u Južnoj Koreji, a Ukrajina je transportere zahtevala da kupi čak u Brazilu, jer ih nema nigde bliže“, naglašava on.

Veće subvencije od pomoći Ukrajini

Sve ono što su zapadne zemlje dale Ukrajini tek sada treba da izgrade sebi, a proći će mnogo vremena da postignu nivo vojne industrije koja funkcioniše u Rusiji — rad na traci, velike serije koje jesu nižeg kvaliteta ali su brojčano nadmoćne, a u ratu ionako tenk ne traje tri godine.
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/David Monniaux / Raketa storm šedou
Raketa storm šedou - Sputnik Srbija, 1920, 14.05.2023
Raketa storm šedou
Ristivojević nam otkriva istraživanje nemačkog Instituta za ekonomiju koji je predstavio izveštaj u kojem je navedeno da u odnosu na sve prethodne intervencije Zapad nije izdvojio mnogo novca za pomoć Ukrajini ali je zato bio šokantan podatak koliko je izdvojeno za subvencije građanima i industriji zbog novih cena energenata.
„To je deset puta više nego što je koštala vojna pomoć Ukrajini. Zamislite da su umesto u subvencije za gas dali Kijevu 200 milijardi da vodi rat protiv Rusije, onda bi možda došlo i do nuklearnog rata. Sreća da nisu i da su se bavili više sobom ali neće to dugo potrajati. Noam Čomski kaže da je najveća greška Rusije to što je na tacni isporučila Evropu Sjedinjenim Državama. Ipak, verujem da je to cena koju je Moskva morala da plati, jer više nije bilo izlaza — Ukrajina je htela da obnovi svoj nuklearni potencijal, prijem u NATO je već bio izvestan, barijere sa samita NATO u Rumuniji 2008. u vidu Angele Merkel i Fransoa Olanda više nisu prisutne“, rekao je naš sagovornik.

Zapad u rat ulaže sve osim sopstvenog stanovništva

Stvari se menjaju i u svetu, dodaje profesor Ristivojević, a misli, kaže, na ponovni prijem Sirije u Arapsku ligu, pa tako veruje da će doći i do određenih promena u Evropi i da će tenzije zbog pogoršanih uslova života i poslovanja preduzeća splasnuti. Sadašnja politika zapadnih zemalja, prema njegovom mišljenju, teško da može da se održi na duži rok, a to je da se u ovaj rat ulaže sve osim sopstvenog stanovništva.
Rusija je, podseća on, u ratu već 450 dana sa Zapadom, a jedino što Ukrajina daje jeste nažalost topovska hrana mladih Ukrajinaca i svoju zemlju. Međutim, postavlja se pitanje šta Ukrajinci danas brane. Ristivojević ukazuje da se treba vratiti i na motive Drugog svetskog rata, jer svi prebacuju Staljinu što je odobrio Sporazum Molotov—Ribentrop ali se zaboravlja da je godinu dana pre toga potpisan Minhenski sporazum kojem su Francuska i Velika Britanija Hitleru isporučile Češku.
„Dakle, prvi dogovor sa Hitlerom su imale te dve zemlje, a ne Staljin. Upravo suprotno, Sovjetski savez je bio zatečen i razočaran pa je u dobroj meri rezonovao ‘ako vi već želite da usmerite Hitlera na istok, onda ćemo mi da ga pošaljemo na zapad’. Tako je i bilo, Hitler je nakon Poljske, okrenuo snage ka zapadu, a Staljin je ‘kupio’ dve godine za Rusiju da se spremi za rat“.

Nova arhitektura sveta — politička i vojna

Ujedinjene nacije i OEBS su organizacije sveta koji odlazi, a nova arhitektura sveta je politička, a s njom verovatno i vojna, uveren je naš sagovornik Postoji, kaže, čitav niz multipolarnih organizacija kojima pristupa sve više država.

„BRIKS ima kandidate koji stoje u redu da budu primljeni da će uskoro verovatno biti konkurencija ili Ujedinjenim nacijama. S druge strane, pogledajte NATO koji je Severnoatlantska organizacija, a sad počinje da prima države iz Indopacifičkog regiona pa dobijamo Severnoatlantski-indopacifički vojni savez. Ja se nadam da će nove organizacije koje nastaju uspeti da rade ono što su nekad Ujedinjene nacije manje ili više uspešno radile, a to je da očuvaju svetski mir. Za vreme UN bilo je mnogo ratova ali su uspele u jednom — nije bilo Trećeg svetskog rata“, smatra Ristivojević.

Ipak, ako sada pažljivije posmatrate dešavanja u Ukrajini možda možemo da vidimo da je to njegov početak, jer ni ljudima koji su posmatrali 1. septembra 1939. napad Nemačke na Poljsku to nije izgledalo kao početak Drugog svetskog rata niti su to ljudi tako zvali. Poljaci to, zovu Oktobarski rat, dok ga Nemci nazivaju Poljski pohod.
„Ne kažem da Drugi svetski rat države nisu očekivale ali verovatno nisu mogle ni da naslute 1945. Fali nam danas ta istorijska dimenzija da možemo da se okrenemo i shvatimo da smo već u Trećem svetskom ratu ali ono što sada možemo da konstatujemo jesu sledeće činjenice — proširena je linija fronta, a učestvuje sve više država u kojima se primećuju efekti rata“, zaključuje on.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski - Sputnik Srbija, 1920, 14.05.2023
Specijalna operacija u Ukrajini
Zelenski: Kijev nema ni snage ni oružja za napad na teritoriju Rusije
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala