https://lat.sputnikportal.rs/20230510/zeljka-cvijanovic-pred-savetom-bezbednosti-mesetarenje-ohr-a-gusi-dijalog-i-pomirenje-u-bih-1155461953.html
Željka Cvijanović pred Savetom bezbednosti: Mešetarenje OHR-a guši dijalog i pomirenje u BiH
Željka Cvijanović pred Savetom bezbednosti: Mešetarenje OHR-a guši dijalog i pomirenje u BiH
Sputnik Srbija
Preteće prisustvo OHR-a i njegovi stalni pokušaji da mikroupravlja BiH, guše demokratski proces i podrivaju nesmetan unutrašnji dijalog i pomirenje koji su ključni... 10.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-10T18:07+0200
2023-05-10T18:07+0200
2023-05-10T18:07+0200
region
region – politika
region
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/0a/1155460358_43:0:1142:618_1920x0_80_0_0_4a6d6f027a815e3d0b0ae96eb969e127.jpg
„Zaista, nepromišljeno uplitanje OHR-a češće stvara nego što rešava probleme, što pokazuje način na koji je izazvao i rasplamsao polemiku u vezi sa vlasništvom nad javnom imovinom. U početku je bilo opšte priznato da Ustav javnu imovinu ostavlja entitetima, što je stav koji je poslužio kao osnov za brojne zakone BiH, koji su još uvek na snazi, a koji je svojevremeno potvrdio i Ustavni sud BiH. Entitetsko vlasništvo nad javnom imovinom priznaje se čak i u izjavama koje su 2008. godine dali ili podržali uticajni strani zvaničnici“, istakla je Cvijanovićeva.Ovo pitanje kaže, ni u jednom trenutku nije bilo sporno sve dok bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun, sa svojim tipičnim imperijalnim stavom, nije intervenisao i tako otvorio polemiku.„Nakon nekoliko godina, tačnije 2012. godine, kada su strane u BiH postigle dogovor o pitanju javne imovine, tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko ga je poništio, prosto zato što ga nije izdejstvovao OHR i zato što mu se nije sviđao“, objasnila je Cvijanovićeva, prenela je RTRS.Neizvesnost u pogledu pitanja javne imovine koja je, kako kaže, nastala isključivo zbog mešetarenja OHR-a, sada koči saradnju i napredak u BiH, jer su se ovog pitanja uhvatili oni koji žele dalju centralizaciju BiH suprotno Ustavu.I članovi ovog saveta, kaže, moraju priznati da su vladavinu prava dužni da poštuju ne samo lokalni lideri u BiH, nego i oni strani zvaničnici koji godinama ignorišu ili čak aktivno podrivaju Ustav BiH usaglašen u Dejtonu, koji redovno i nonšalantno krše odredbe Bečke konvencije, kojima se zabranjuje uplitanje stranih diplomata u domaću politiku, i koji utiču na sudske predmete koji bi trebalo da se rešavaju isključivo u skladu sa Ustavom i uz stvaran pravosudni integritet.Ona je navela da ovo ukazuje na drugu veliku pretnju po ustavni poredak u BiH.„Nažalost, najveću izvitoperenost ustavne strukture BiH izazvala je upravo institucija koja je formirana da je štiti – Ustavni sud BiH. OHR se često žali da entiteti ne poštuju odluke Suda. Isti taj OHR licemerno je naredio da su njegove odluke nedodirljive kada je reč o postupcima pred sudovima u BiH. Zanimljivo je i da se OHR nikada ne bavi razlozima zbog kojih odluke Suda nailaze na skepticizam, a to su korumpiranost sudskog procesa zbog mešanja i uticaja samog OHR-a, uz uticaj određenih stranih sila, kao i činjenica da kontrola nad Sudom leži u rukama trojice stranih sudija“, rekla je Cvijanovićeva.Ove strane sudije, navodi ona, za koje je predviđeno da budu u sastavu Suda samo prvih pet godina njegovog rada, ne žive u BiH, nisu studirali pravo naše zemlje, ne govore lokalne jezike, i donose nemušte odluke za koje se mnogi slažu da zvuče kao politički akti sastavljeni da se udovolji određenim stranim silama, a ne kao pravno utemeljene odluke.
https://lat.sputnikportal.rs/20230510/zeljka-cvijanovic-napustila-sednicu-saveta-bezbednosti-un-u-vreme-obracanja-smita-video-1155455824.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230510/nebenzja-protiv-obracanja-smita-u-savetu-bezbednosti-1155455933.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230510/izliv-mrznje-prema-srpskoj-i-dodiku-sta-uopste-radi-gradjanin-smit-u-njujorku-1155429410.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs)
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs)
Željka Cvijanović pred Savetom bezbednosti: Mešetarenje OHR-a guši dijalog i pomirenje u BiH
Preteće prisustvo OHR-a i njegovi stalni pokušaji da mikroupravlja BiH, guše demokratski proces i podrivaju nesmetan unutrašnji dijalog i pomirenje koji su ključni za budući uspeh BiH, izjavila je srpski član i predsedavajuća Predsedništva Željka Cvijanović u svom obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Zaista, nepromišljeno uplitanje OHR-a češće stvara nego što rešava probleme, što pokazuje način na koji je izazvao i rasplamsao polemiku u vezi sa vlasništvom nad javnom imovinom. U početku je bilo opšte priznato da Ustav javnu imovinu ostavlja entitetima, što je stav koji je poslužio kao osnov za brojne zakone BiH, koji su još uvek na snazi, a koji je svojevremeno potvrdio i Ustavni sud BiH. Entitetsko vlasništvo nad javnom imovinom priznaje se čak i u izjavama koje su 2008. godine dali ili podržali uticajni strani zvaničnici“, istakla je Cvijanovićeva.
Ovo pitanje kaže, ni u jednom trenutku nije bilo sporno sve dok bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun, sa svojim tipičnim imperijalnim stavom, nije intervenisao i tako otvorio polemiku.
„Nakon nekoliko godina, tačnije 2012. godine, kada su strane u BiH postigle dogovor o pitanju javne imovine, tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko ga je poništio, prosto zato što ga nije izdejstvovao OHR i zato što mu se nije sviđao“, objasnila je Cvijanovićeva,
prenela je RTRS.
Neizvesnost u pogledu pitanja javne imovine koja je, kako kaže, nastala isključivo zbog mešetarenja OHR-a, sada koči saradnju i napredak u BiH, jer su se ovog pitanja uhvatili oni koji žele dalju centralizaciju BiH suprotno Ustavu.
„Ako će BiH ikada biti suverena, nezavisna, stabilna, funkcionalna i prosperitetna, onda vladavina u BiH mora da leži ne u rukama neizabranih stranaca koji donose despotske dekrete prema svojim željama i sklonostima, nego u rukama Ustava i njenih građana, u skladu sa demokratskim načelima i vladavinom prava. Mislim da je svim članovima Saveta nepobitnost navedenog očigledna, mada je možda posebno jasna mnogim zemljama čiji su predstavnici ovde prisutni i koje imaju ponosnu istoriju oslobođenja od despotske imperijalne vlasti određenih stranih sila“, istakla je Cvijanovićeva.
I članovi ovog saveta, kaže, moraju priznati da su vladavinu prava dužni da poštuju ne samo lokalni lideri u BiH, nego i oni strani zvaničnici koji godinama ignorišu ili čak aktivno podrivaju Ustav BiH usaglašen u Dejtonu, koji redovno i nonšalantno krše odredbe Bečke konvencije, kojima se zabranjuje uplitanje stranih diplomata u domaću politiku, i koji utiču na sudske predmete koji bi trebalo da se rešavaju isključivo u skladu sa Ustavom i uz stvaran pravosudni integritet.
Ona je navela da ovo ukazuje na drugu veliku pretnju po ustavni poredak u BiH.
„Nažalost, najveću izvitoperenost ustavne strukture BiH izazvala je upravo institucija koja je formirana da je štiti – Ustavni sud BiH. OHR se često žali da entiteti ne poštuju odluke Suda. Isti taj OHR licemerno je naredio da su njegove odluke nedodirljive kada je reč o postupcima pred sudovima u BiH. Zanimljivo je i da se OHR nikada ne bavi razlozima zbog kojih odluke Suda nailaze na skepticizam, a to su korumpiranost sudskog procesa zbog mešanja i uticaja samog OHR-a, uz uticaj određenih stranih sila, kao i činjenica da kontrola nad Sudom leži u rukama trojice stranih sudija“, rekla je Cvijanovićeva.
Ove strane sudije, navodi ona, za koje je predviđeno da budu u sastavu Suda samo prvih pet godina njegovog rada, ne žive u BiH, nisu studirali pravo naše zemlje, ne govore lokalne jezike, i donose nemušte odluke za koje se mnogi slažu da zvuče kao politički akti sastavljeni da se udovolji određenim stranim silama, a ne kao pravno utemeljene odluke.
