https://lat.sputnikportal.rs/20230509/beograd-spreman-za-operaciju-rejkjavik-kako-to-ukrajina-moze-da-bude-celovita-a-srbija-ne-1155404047.html
Beograd spreman za „operaciju Rejkjavik“: Kako to Ukrajina može da bude „celovita“, a Srbija ne
Beograd spreman za „operaciju Rejkjavik“: Kako to Ukrajina može da bude „celovita“, a Srbija ne
Sputnik Srbija
Ako Savet Evrope usvoji rezoluciju o Ukrajini sa tekstom u kome ne bude amandman Beograda kojim se štiti i teritorijalni integritet Srbije, onda zaista nema... 09.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-09T20:23+0200
2023-05-09T20:23+0200
2024-04-29T15:59+0200
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
savet evrope
rezolucija
zoran milivojević
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154159424_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_fef106df0bdc309e7c9ccbc86454c152.jpg
Prema našim saznanjima, još nije dogovoren konačan tekst rezolucije kojim se štiti teritorijalni integritet Ukrajine, Moldavije i Gruzije i zvaničnici Srbije čekaju da vide formulisan taj predlog kako bi pripremili dalje poteze.Svakako, Beograd je već napisao amandman čija je suština odbrana celovitosti Srbije, a usvajanje tog dodatka je uslov da se Aleksandar Vučić, predsednik države, i pojavi na Samitu 16. i 17. maja u glavnom gradu Islanda.On objašnjava da je naš amandman principijelnog karaktera, jer se u nacrtu rezolucije pominje podrška Ukrajini, teritorijalnom integritetu i suverenitetu država članica, pored Ukrajine, i Moldavije i Gruzije. Naš amandman daje do znanja da bi trebalo da se dodaju i sve druge države, da postoji i naš suverenitet i teritorijalni integritet.„Mi smo principijelno rekli da se u rezoluciji poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih suverenih država članica, jer mi smo članica Saveta Evrope u granicama u kojima smo i članica Ujedinjenih nacija, a to su granice koje podrazumevaju i Kosovo i Metohiju u sastavu države Srbije. Prema tome, ako vi kažete u toj rezoluciji, suverenitet svih država i teritorijalni integritet svih država članica, to mora da podrazumeva i teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom i Metohijom“, objašnjava Milivojević.Šta ako odbiju amandman SrbijeOvaj analitičar dodaje da bi, ako se tekst ne promeni, neodlazak predsednika Srbije u Rejkjavik zapravo bio primena stava Srbije nakon što je SE odlučio da aplikaciju Kosova o članstvu u ovoj organizaciji preda Parlamentarnoj skupštini;„Ako odbiju amandman i daju do znanja da ne poštuju teritorijalni integritet, onda mi zbog našeg državnog i nacionalnog interesa, našeg Ustava, imajući u vidu da smo punopravna članica, u punom kapacitetu, punom teritorijalnom integritetu sa Kosovom i Metohijom, ne možemo tamo da prisustvujemo. Jednostavno, ne možemo to da prihvatimo“.Upitan kakve bi mogle biti reakcije, ako srpski predsednik ne ode na Samit, da li Srbija može očekivati dodatni pritisak zbog svog neutralnog stava prema krizi u Ukrajini, naš sagovornik kaže da se neće desiti ništa novo, jer naša zemlja trpi pritisak od pada berlinskog zida, od NATO agresije, od 2008.godine, konstantno smo pod pritiskom.„Pritisak ne može da znači ništa novo što se nas tiče, može da bude samo razjašnjenje sa Savetom Evrope, ne pritisak. Naš stav je potpuno jasan, oni treba da nam objasne zašto je za njih to neprihvatljivo, da li oni dovode u pitanje državu Srbiju kao članicu u njenom teritorijalnom integritetu“.Savet Evrope već podeljenMilivojević dodaje da Savet Evrope to ne može da nam kaže javno. On podseća da je Savet Evrope već bio podeljen na slučaju Kosova, što nikad nije bio u svojoj istoriji kad je reč o proceduri za prijem novih članova.Kako Sputnjik saznaje, ova rezolucija mogla bi da bude usvojena jednoglasno, kakva je i inače praksa na Samitu Saveta Evrope, čak i ako Srbija znaju ne bude glasala . Jer, obavezujuće rezolucije se usvajaju konsenzusom, ali od prisutnih članica. Ako predsednik Srbije ne ode u Rejkjavik, konsenzus može biti postignut, ali će Srbija tako jasno izraziti politički stav.
https://lat.sputnikportal.rs/20230508/vucic-srbija-podnela-amandman-na-rezoluciju-saveta-evrope-kojom-se-napada-rusija-1155363728.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), savet evrope, rezolucija, zoran milivojević, ukrajina
srbija – politika, kosovo i metohija (kim), savet evrope, rezolucija, zoran milivojević, ukrajina
Beograd spreman za „operaciju Rejkjavik“: Kako to Ukrajina može da bude „celovita“, a Srbija ne
20:23 09.05.2023 (Osveženo: 15:59 29.04.2024) Ako Savet Evrope usvoji rezoluciju o Ukrajini sa tekstom u kome ne bude amandman Beograda kojim se štiti i teritorijalni integritet Srbije, onda zaista nema nikakvog smisla da predsednik Aleksandar Vučić ide na Samit Saveta Evrope u Rejkjavik, ocena je bivšeg diplomate Zorana Milivojevića.
Prema našim saznanjima, još nije dogovoren konačan tekst rezolucije kojim se štiti teritorijalni integritet Ukrajine, Moldavije i Gruzije i zvaničnici Srbije čekaju da vide formulisan taj predlog kako bi pripremili dalje poteze.
Svakako,
Beograd je već napisao amandman čija je suština odbrana celovitosti Srbije, a usvajanje tog dodatka je uslov da se Aleksandar Vučić, predsednik države, i pojavi na Samitu 16. i 17. maja u glavnom gradu Islanda.
„Takva pozicija Srbije ujedno je i jasna politička poruka. Odnosno, to je primena spoljnopolitičkih principa naše zemlje koji su najavljeni kada je Savet Evrope odlučio da aplikaciju Kosova o članstvu u ovoj organizaciji preda Parlamentarnoj skupštini“, ističe Milivojević.
On objašnjava da je naš amandman principijelnog karaktera, jer se u nacrtu rezolucije pominje podrška Ukrajini, teritorijalnom integritetu i suverenitetu država članica, pored Ukrajine, i Moldavije i Gruzije. Naš amandman daje do znanja da bi trebalo da se dodaju i sve druge države, da postoji i naš suverenitet i teritorijalni integritet.
„Mi smo principijelno rekli da se u rezoluciji poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih suverenih država članica, jer mi smo članica Saveta Evrope u granicama u kojima smo i članica Ujedinjenih nacija, a to su granice koje podrazumevaju i Kosovo i Metohiju u sastavu države Srbije. Prema tome, ako vi kažete u toj rezoluciji, suverenitet svih država i teritorijalni integritet svih država članica, to mora da podrazumeva i teritorijalni integritet Srbije sa Kosovom i Metohijom“, objašnjava Milivojević.
Šta ako odbiju amandman Srbije
Ovaj analitičar dodaje da bi, ako se tekst ne promeni, neodlazak predsednika Srbije u Rejkjavik zapravo bio primena stava Srbije nakon što je SE odlučio da aplikaciju Kosova o članstvu u ovoj organizaciji preda Parlamentarnoj skupštini;
„Ako odbiju amandman i daju do znanja da ne poštuju teritorijalni integritet, onda mi zbog našeg državnog i nacionalnog interesa, našeg Ustava, imajući u vidu da smo punopravna članica, u punom kapacitetu, punom teritorijalnom integritetu sa Kosovom i Metohijom, ne možemo tamo da prisustvujemo. Jednostavno, ne možemo to da prihvatimo“.
Upitan kakve bi mogle biti reakcije, ako srpski predsednik ne ode na Samit, da li Srbija može očekivati dodatni pritisak zbog svog neutralnog stava prema krizi u Ukrajini, naš sagovornik kaže da se neće desiti ništa novo, jer naša zemlja trpi pritisak od pada berlinskog zida, od NATO agresije, od 2008.godine, konstantno smo pod pritiskom.
„Pritisak ne može da znači ništa novo što se nas tiče, može da bude samo razjašnjenje sa Savetom Evrope, ne pritisak. Naš stav je potpuno jasan, oni treba da nam objasne zašto je za njih to neprihvatljivo, da li oni dovode u pitanje državu Srbiju kao članicu u njenom teritorijalnom integritetu“.
Savet Evrope već podeljen
Milivojević dodaje da Savet Evrope to ne može da nam kaže javno. On podseća da je Savet Evrope već bio podeljen na slučaju Kosova, što nikad nije bio u svojoj istoriji kad je reč o proceduri za prijem novih članova.
„Savet Evrope je već podeljen, ako i ovde dođe do izražaja ta podela, onda je organizacija u ozbiljnom problemu“, zaključuje Milivojević.
Kako Sputnjik saznaje, ova rezolucija mogla bi da bude usvojena jednoglasno, kakva je i inače praksa na Samitu Saveta Evrope, čak i ako Srbija znaju ne bude glasala . Jer, obavezujuće rezolucije se usvajaju konsenzusom, ali od prisutnih članica. Ako predsednik Srbije ne ode u Rejkjavik, konsenzus može biti postignut, ali će Srbija tako jasno izraziti politički stav.
