Istina o prevarama – tamo gde ih niko ne bi očekivao
© Sputnik / Grigoriй Sыsoev
/ Pratite nas
Nekadašnji drugi najbolji šahista sveta Aleksandar Morozevič izjavio je da definitivno u današnjem šahu, i to čak među 20 najboljih igrača, ima onih koji se bave čiterstvom, odnosno varanjem. I dosta detaljno je objasnio svoj stav po tom pitanju - sa argumentima. Jedino je rekao da ne može da izgovori imena, da ne bi dobio tužbu.
Izneo je stav zašto to pojedini šahisti rade, a osvrnuo se na slučaj sa Niman – Karlsen.
Morozevič je, gledajući meč za titulu prvaka sveta između Dinga Lirena i Jana Nepomnjašćija komentarisao temu varanja.
Vrlo interesantno za pročitati i poslušati...
„To definitivno postoji. Ja jednostavno znam to - ko, kada… Znam vrlo jasno, i to poimence. To je vrlo veliki fenomen, pa zbog toga nema smisla nekoga konkretno spominjati. Da ne bi bilo utiska da pokušavam da poravnam lične račune sa nekim. Organizatorima takmičenja je to finansijski nepovoljno. Niko nije zainteresovan da reši ovaj problem“, rekao je Morozevič.
Potom je nastavio izlaganje:
„Da bi se to iskorenilo, potrebni su udruženi napori šahista, što je iz više određenih razloga – nemoguće. Organizatorima takmičenja je to finansijski nepovoljno. Niko nije zainteresovan da reši ovaj problem. Niko to neće učiniti. Dakle, situacija je u određenoj meri u ćorsokaku. Ona je predata šahistima u ruke. Opet je pogrešno misliti da je neko ušao u Top 10, Top 20 nezasluženo zbog varanja. Govorim o nečemu drugom“.
Dodaje Rus da je pojam varanja, ili čitovanja, mnogo češći nego što bismo to možda mogli da zamislimo.
„Svakako su jaki šahisti ponekad na podsticaj nekoga ili ponekad zbog beznadežnosti pribegavali sličnoj pomoći. I igrali su neki turnir ili deo turnira, recimo, ne svojim mozgom. Ali to ni najmanje ne kaže da je njihovo mesto nezasluženo. To treba shvatiti. I odvajati. U principu, ovaj fenomen je prilično čest, mnogo rasprostranjeniji nego što možemo misliti“.
Zar svi to znaju i ćute?
„Neću govoriti za sve. U tom slučaju bih preuzeo previše na sebe. Da, većina zna, i manje-više znaju ko je u pitanju. Opet, nalazimo se u tako teškoj situaciji kada je teško preduzeti punopravne legitimne korake protiv takvih pojava“.
Dogodio se i čuveni „napad" Magnusa Karlsena na Hansa Nimana.
„Pa dobro, ako (Magnus) nešto dokaže, dokazaće. Ali, opet, slučaj Niman je malo drugačiji po tome što je ovo možda jedan od retkih primera čoveka koji pokušava da uđe u elitu, a da nije elitni igrač. Možda je to bilo uznimiravajuće sa ostale iz elite. Da prvo dokazuješ da zaslužuješ mesto pod suncem. A ponekad, da bi održao mesto pod suncem, malo radiš kao i svi drugi. A ovde je čovek u principu odlučio da prođe ceo put kao da nije samostalan. Možda to starije kolege nisu odobrile“.
Kako rešiti problem?
„Ali besmisleno je nekoga zgaziti. Ili se situacija rešava u celini kada šahisti shvate da postoji takav globalni problem, i mi prestajemo da ga izbegavamo i pokušavamo da pronađemo neku vrstu kolegijalnog izlaza iz njega. Ili ne. A ako ne pokušavamo, onda, grubo rečeno, nikad ne znate sa kim danas igras partiju“.
Nada ostaje da su većina partija – regularne.
„Jeste, u većini slučajeva igrate poštene partije protiv one osobe koja sedi nasuprot. Ali nažalost, nikad nemate stopostotno poverenje“.
Koje mere se mogu preduzeti da bi se izbeglo varanje?
„To mora biti odluka samih šahista. Moramo shvatiti da organizatori takmičenja to verovatno neće učiniti. Nemojte čekati da vas neko zaštiti, morate se braniti sami. I to mora biti razumljivo, prihvaćeno, a sami šahisti moraju izraditi kompleksne mere koje će ih zaštititi. I u izvesnoj meri moramo pritiskati i obavezati organizatore takmičenja da se pridržavaju utvrđenih bezbednosnih pravila koja smatramo neophodnim za sebe“.
Kao što su detektori za metal?
„Ako organizator ne može da se pridržava ovih pravila, onda će to već biti njegov problem. A tako se samo nadamo. Radujemo se sada što su postavili detektore za metalna ulazu (u takmičarsku dvoranu). Da, mitraljez u takvom slučaju neće da unesu. Ali svaki savremeni uređaj koji će omogućiti varanje će proći“.
Da li je postojala mogućnost varanja na meču za prvaka sveta Nepo – Liren?
„Ne znam koje su tamo bile mere bezbednosti. U svakom slučaju, videli smo potpuno iskrenu, otvorenu igru, hvala Bogu. I mislim da niko nema sumnju. I da smo mogli da uživamo u igri kakva jeste“, zaključio je Morozevič.
Šah, kao prelepa igra, trebalo bi da se očisti od takvih stvari kao što je varanje.
Pogledajte emisiju Miljanov korner.
