Kako posle tragičnih događaja u Srbiji - dve mere su ključne
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Mere koje je srpski predsednik Aleksandar Vučić najavio pozitivno će uticati na bezbednost građana Srbije. Ono što je najvažnije jeste da se građani, posebno deca u školama i njihovi roditelji, osećaju sigurno.
Prema rečima dr Nenada Putnika, profesora Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, dobro je što je država reagovala promptno sa predlogom mera, čime je, kako kaže, dala do znanja da je spremna da se uhvati u koštac sa društveno neprihvatljivim pojavama.
Sakupiti nelegalno oružje
Naš sagovornik posebno ističe važnost mere kojom će građanima biti dat rok od mesec dana da predaju nelegalno oružje.
„Mislim da je to dobra mera. To je projektivno postupanje koje svakako može da podigne nivo bezbednosti u našoj zemlji. Ima puno slučajeva da je oružje kod građanstva dospelo na različite načine, da li sa ratišta u vidu trofeja ili legalnog oružja koje je ostalo kod naslednika držalaca tog oružja. Ljudi često i zaborave da je njihov član porodice imao oružje, pa ga otkriju posle par godina, plaše se da ga predaju policiji… Mislim da je ta mera jako dobra“, naglašava Putnik.
Prema njegovim rečima, ljudima treba dati šansu da se reše oružja, jer oružje kod kuće je nesreća u najavi.
Poziv da se preda nelegalno oružje u roku od mesec dana bez posledica je dobra mera i prema rečima nekadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije, Mileta Novakovića.
Naš sagovornik podseća da je takva mera već bila na snazi u Srbiji, kada je prikupljeno, kako kaže, na hiljade komada oružja.
„Treba im ostaviti možda neki duži rok da razmisle, uz pretnju da će sada biti pooštrene sankcije. Sve to ima svog efekta sigurno. Jer posle ratova ostalo je mnogo nelegalnog oružja po kućama, koji su ljudi pokupili kao trofeje i drže ih u podrumima ne znajući zbog čega“, navodi Novaković.
Prinudni otkup oružja – najbolja mera
Ipak, prema rečima oba naša sagovornika, mera koja će dati najbolje efekte je prinudni otkup oružja. Putnik smatra da će ova mera dati dobre rezultate pogotovo kod građana koji oružje imaju u legalnom posedu.
„Otkako je uvedeno plaćanje poreza na legalno oružje, mnogi ljudi su u dilemi da li da ga se reše ili ne. Jer to oružje suštinski nema nikakvu funkciju kada stoji kod kuće, a materijalni je izdatak za porodicu. Poslednjih godina, ljudi su neodlučni da li da čuvaju to oružje, koje možda za njih ima sentimentalnu vrednost (trofejno oružje, oružje njihovih predaka…). Ako bi država ponudila neku otkupnu cenu, prihvatljivu ili realnu, mislim da bi to dalo efekte“, smatra Putnik.
On dodaje da takav izdatak za državu nikada ne može da bude preskup, svaka otkupna cena u ovom slučaju vredi i može da da pozitivan rezultat, kao što, uostalom, pokazuju slučajevi Velike Britanije, Australije ili Novog Zelanda.
Prema Novakovićevim rečima, oružje više niko ne prima ni na poklon, niti možete da ga prodate. Ljudi koji poseduju više komada oružja koje su ili kupovali i nasleđivali ili su ga dobijali kao nagrade i emotivno su vezani za njega, pre bi se odlučili na to da država otkupi njihovo naoružanje, nego da ga i dalje čuvaju.
„To je, po meni, prava mera. Mnogi bi o tome odmah razmislili. Jer, možda ne žele da ga ovako predaju, ali ako je u pitanju otkup, to je već neka druga stvar“, ističe Novaković.
Uvođenje policajaca u svaku školu smiruje i učenike i roditelje
Uvođenje policajaca u svaku školu takođe je mera koja će poboljšati bezbednost u školama, ističe Novaković. Do sada, problem je bio što školskih policajaca nije bilo u dovoljnom broju – imali su u svojoj oblasti zadatak da obilaze po više škola i bili su prisutni samo pri ulasku dece u škole i na velikim odmorima. Ovako, ako policajci budu stalno prisutni u školi, moći će da se upoznaju sa decom, a sama deca biće bezbednija, dodaje on i naglašava da tu jedini problem može da bude kako obezbediti dovoljan broj policajaca.
„Malo je komplikovano odjednom naći toliko policajaca. Treba ih obučiti, primiti, doškolovati. Ne znam na koji način će biti odabrano toliko policajaca. Dobro, to je sve na dužem štapu, nije on (predsednik Srbije) mislio da će to sutra krenuti“, navodi Novaković.
Dr Goran Vilotijević, pedagog i profesor Visoke strukovne škole za vaspitače u Vršcu, kaže da je pokrivanje svake škole školskim policajcima dobra mera, ali naglašava da bi ti policajci morali da budu licencirani za rad sa maloletnicima.
„Mi nismo svesni koliko deca pričaju i koliko su uspaničeni zbog čitave situacije, povećan broj školskih policajaca u određenom periodu doprineo bi osećaju bezbednosti u školama. Naročito je opasno što u ovom periodu, kada se desi jedan incident, kreće lavina sličnih incidenata, kada će raznorazni likovi sa mentalnim poremećajima kopirati ove, što smo videli u Obrenovcu i Bihaću“, ističe Vilotijević.
Školski policajci su, prema rečima ovog iskusnog pedagoga i nekadašnjeg direktora jedne od beogradskih osnovnih škola, važni i za roditelje.
„Mi sada imamo zemlju u kojoj živi oko dva miliona roditelja uplašenih za bezbednost svoje dece. Mnogo bi se bolje osećali da naročito u jednom periodu, dok se sve ovo ne smiri, u školi bude malo prisutnija policija“, konstatuje on.
Nastaviti uvođenje sistemskih mera
Profesor Putnik takođe napominje da bi neke mere trebalo da budu predmet ozbiljnije analize stručnjaka, pre svega mere kojima bi se produžile kazne za neka od krivičnih dela.
„Mislim da pitanju mera treba pristupiti sistemski, u dužem vremenskom periodu, analizirati efekte mera i po potrebi nešto tu i menjati“, kaže on.
Razni stručnjaci mogli bi, prema njegovim rečima, da nađu ulogu u srpskom vaspitno-obrazovnom sistemu, a možda bi jedna od mera mogla da bude i uvođenje menadžera bezbednosti u svaku školu.
On podseća da su u prošlosti deca u srpskim školama prolazila obuku kako da se ponašaju u kriznim situacijama, u okvirima predmeta Prva pomoć i zaštita i Odbrana i zaštita.
„Sistemska edukacija dece i nastavnog i nenastavnog osoblja u školama, obuka i trening za krizne situacije, nešto je što može da se uvede u škole. Osim toga, u škole može da uvede i predmet Bezbednosna kultura, što je Fakultet bezbednosti u više navrata inicirao. Taj predmet imao bi preventivnu funkciju, da decu upozna sa novim bezbednosnim rizicima i pretnjama i da ih nauči kako da se od njih zaštite“, objašnjava Putnik.
Prema njegovim rečima, bezbednost danas ima puno aspekata i sistem mera koji bi morao da se primeni, trebalo bi da bude širi od onoga što je sada inicijalno predloženo, zaključuje Putnik.
