https://lat.sputnikportal.rs/20230504/pristina-sprecena-da-srbiji-pripise-genocid-sta-se-menja-usvajanjem-deklaracije-o-nestalima-1155169340.html
Priština sprečena da Srbiji pripiše genocid: Šta se menja usvajanjem Deklaracije o nestalima
Priština sprečena da Srbiji pripiše genocid: Šta se menja usvajanjem Deklaracije o nestalima
Sputnik Srbija
Suština usvajanja Deklaracije o nestalima je da se proces koji je bukvalno bio zarobljen dve godine, jer je ga je Priština blokirala, sada praktično oslobađa... 04.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-04T19:26+0200
2023-05-04T19:26+0200
2023-05-04T19:26+0200
srbija
kosovo i metohija (kim)
nestali
veljko odalović
deklaracija
briselski dijalog
priština
beograd
evropska unija (eu)
srbi na kim
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/191/61/1916168_0:151:3000:1839_1920x0_80_0_0_c3a8f2dccb2bc4f1fca2fd088c50c34f.jpg
Duže od dve godine Beograd je čekao na usvajanje Deklaracije o nestalima, što se najzad desilo 2. maja ove godine na sastanku delegacija Beograda i Prištine u Briselu, ali tek pošto je iz Deklaracije izbačen termin na kome je insistirala albanska strana -„prisilno nestali“, a prihvaćen naš termin „prinudno nestali“. Iz pravnog ugla ovo menja stvari i Prištini izbije iz ruku argument da može Srbiju da optuži za ratne zločine ili, kako je najavljivala, za genocid.Sprečili optužbe za ratne zločineS druge strane, ostalo je nejasno kakva je dalja procedura u sprovođenju ovog sporazuma.Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Republike Srbije, pre svega podseća da bez promene termina nije bilo moguće da naša strana prihvati taj sporazum.Drugim rečima, kako ističe, to znači da naša strana može da nastavi da radi operativno kako je to bilo i pre dve godine.„Ako se bude implementirala onako kako je dogovoreno što se nas tiče mi možemo da krenemo već maltene sutra sa radom na terenu. Ali, sad zavisi od toga kako će Priština da se prema svemu ovome odredi, jer dinamika naših aktivnosti zavisi od sastanka Radne grupe na kojoj bismo se dogovorili o konkretnim aktivnostima- šta radimo, i po kojim zahtevima postupamo,“ objašnjava naš sagovornik.Očekujemo ubrzo poziv iz EUOdalović ističe da očekuje da će za primenu ove Deklaracije imati punu podršku predstavnika Evropske unije.„Ovom dekleracijom je formirana zajednička Komisija koja treba da prati ceo proces i mehanizam koji postoji, i to je ono što mi očekujemo. Znači, očekujemo poziv za sastanak i da dogovorimo aktivnosti koje treba da sprovedemo,“ kaže Odalović.U pojašnjenju ko sve čini tu Radnu grupu naš sagovornik kaže sledeće:Odalović napominje takođe da se u protekle dve godine prikupilo dosta novih podataka vezano za nestale.Postoje nova saznanjaInače, prema preliminarnim rezultatima pregleda koji je obavio albanski tim, među skeletnim ostacima u prištinskoj mrtvačnici ima ostataka oko 70 Srba i ostalih nealbanaca, od 350 leševa koji se tamo nalaze duže od deset godina..Prema statistici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, još se 1.621 osoba vodi kao nestala. Njih 568 su nealbanske nacionalnosti, a za 23 godine identifikovane su samo 382 žrtve. Srbija je s druge strane ispoštovala sve zahteve Prištine i proverila zajedno sa mešovitim timom sve lokacije koje je Priština tražila.
https://lat.sputnikportal.rs/20230504/albanijan-post-sporazumom-o-nestalima-kosovo-izgubilo-priliku-da-tuzi-srbiju-za-genocid-1155151569.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230408/albanci-kriju-istinu--hoce-li-se-ispostovati-sporazum-beograda-i-pristine-o-nestalima-1153750091.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230323/da-se-bar-dusa-smiri-potresni-dokument-o-jezivim-zlocinima-nad-srbima-sa-kim--1152950831.html
priština
beograd
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
dekleracija o nestalima, brisel,
dekleracija o nestalima, brisel,
Priština sprečena da Srbiji pripiše genocid: Šta se menja usvajanjem Deklaracije o nestalima
Suština usvajanja Deklaracije o nestalima je da se proces koji je bukvalno bio zarobljen dve godine, jer je ga je Priština blokirala, sada praktično oslobađa, kaže Veljko Odalović i ističe da se u međuvremeno došlo do novih saznanja o nestalima.
Duže od dve godine Beograd je čekao na usvajanje Deklaracije o nestalima, što se najzad desilo 2. maja ove godine na sastanku delegacija Beograda i Prištine u Briselu, ali tek pošto je iz Deklaracije izbačen termin na kome je insistirala albanska strana -„prisilno nestali“, a prihvaćen naš termin „prinudno nestali“. Iz pravnog ugla ovo menja stvari i Prištini izbije iz ruku argument da može Srbiju da optuži za ratne zločine ili, kako je najavljivala, za genocid.
Sprečili optužbe za ratne zločine
S druge strane, ostalo je nejasno kakva je dalja procedura u sprovođenju ovog sporazuma.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Republike Srbije, pre svega podseća da bez promene termina nije bilo moguće da naša strana prihvati taj sporazum.
„Mi smo se veoma jasno odredili o spornom terminu da za nas nije prihvatljiv i da mu nije mesto u ovoj Deklaraciji. Suština ove dekleracije je da se proces koji je bukvalno bio zarobljen dve godine u Briselu, jer je Priština blokirala ceo proces, ovom Deklaracijom praktično oslobađa,“ kaže Odalović za Sputnjik.
Drugim rečima, kako ističe, to znači da naša strana može da nastavi da radi operativno kako je to bilo i pre dve godine.
„Ako se bude implementirala onako kako je dogovoreno što se nas tiče mi možemo da krenemo već maltene sutra sa radom na terenu. Ali, sad zavisi od toga kako će Priština da se prema svemu ovome odredi, jer dinamika naših aktivnosti zavisi od sastanka Radne grupe na kojoj bismo se dogovorili o konkretnim aktivnostima- šta radimo, i po kojim zahtevima postupamo,“ objašnjava naš sagovornik.
Očekujemo ubrzo poziv iz EU
Odalović ističe da očekuje da će za primenu ove Deklaracije imati punu podršku predstavnika Evropske unije.
„Ovom dekleracijom je formirana zajednička Komisija koja treba da prati ceo proces i mehanizam koji postoji, i to je ono što mi očekujemo. Znači, očekujemo poziv za sastanak i da dogovorimo aktivnosti koje treba da sprovedemo,“ kaže Odalović.
U pojašnjenju ko sve čini tu Radnu grupu naš sagovornik kaže sledeće:
„Zajedničku komisiju formira EU u skladu sa usvojenom Deklaracijom kojom predsedava predstavnik EU, u njoj će biti i predstavnici naravno, Beograda i Prištine a posmatrač će biti Međunarodni komitet Crvenog krsta. To je telo koje će pratiti praktično sprovođenje ove Dekleracije. Mimo ovoga postoji Radna grupa za nestala lica koja ima mandat i mehanizam po kome je i do sada radila, i to se ne menja,“ dodaje sagovornik Sputnjika.
Odalović napominje takođe da se u protekle dve godine prikupilo dosta novih podataka vezano za nestale.
„Devet lokacija o kojima se govori su podaci od pre dve godine koje smo tada dostavili a po kojima se nije postupalo. U međuvremenu smo nakupili nove informacije i to značajan broj, i Priština ima neke svoje informacije i zato je važno da što pre da održimo sastanak, da te informacije podelimo i dogovorimo kad šta radimo jer sad je i vreme takvo da može da se radi na terenu“, kaže naš sagovornik.
Inače, prema preliminarnim rezultatima pregleda koji je obavio albanski tim, među skeletnim ostacima u prištinskoj mrtvačnici ima ostataka oko 70 Srba i ostalih nealbanaca, od 350 leševa koji se tamo nalaze duže od deset godina..
Devet grobnica još nije istraženo po zahtevu Srbije na KiM jer je Aljbin Kurti zaustavio rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine. Porodice nestalih traže otvaranje dosijea, policijskih i istražnih dokumenata, svedočenja onih koji znaju, a ćute – decenijama.
Prema statistici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, još se 1.621 osoba vodi kao nestala. Njih 568 su nealbanske nacionalnosti, a za 23 godine identifikovane su samo 382 žrtve. Srbija je s druge strane ispoštovala sve zahteve Prištine i proverila zajedno sa mešovitim timom sve lokacije koje je Priština tražila.
