https://lat.sputnikportal.rs/20230502/zivot-to-su-nasi-snovi-pola-veka-amarkorda-najslavnijeg-svetskog-secanja-dejana-vukovic-1154781781.html
Život, to su naši snovi: Pola veka „Amarkorda“, najslavnijeg svetskog sećanja
Život, to su naši snovi: Pola veka „Amarkorda“, najslavnijeg svetskog sećanja
Sputnik Srbija
Ta priča je dodirnula arhetip odrastanja, detinjstvo u nama i svi mi koji smo živeli i odrastali u mediteranskom pojasu, vezani smo za taj film. Zato što on... 02.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-02T17:52+0200
2023-05-02T17:52+0200
2023-05-02T17:52+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
film
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1a/1154784020_0:0:799:449_1920x0_80_0_0_0f93138142c86732fd228d3b0859a954.png
Fenomen antologijskog ostvarenja Federika Felinija premijerno prikazanog pre ravno pola veka, jedinstven je na mnogo načina. Ne samo zbog nezaboravnih likova Tita i Gradiske, magle i snega, fašizma i rituala, ili toga što je italijanski grad Rimini, u kome se dešava radnja, uprkos lokalnom koloritu i ambijentu zauvek postao „mesto svih naših odrastanja“. Ne samo ni zbog njegovih stanovnika, junaka ove priče, koji su do danas ostali ime za sve ono „felinijevsko“ u realnom životu. Nije „Amarkord“ zauvek nov i svež ni samo zbog prvih kadrova u kojem mace lete na vetru najavljujući dolazak (svakog) proleća. On je već pola veka aktuelan i aktivni činilac ne samo velikih filmskih ostvarenja nastalih posle njega, nego je, sa obiljem svojih nepotrošenih slika postao i simbol za prepoznavanja u ličnim životima.Zbog toga se o ovom filmu, još od te davne 1973. govori kao o jedinstvenom umetničkom pravcu čije je ime „neorealizam duše“.„Tu sliku odrastanja i sazrevanja savršeno nam je dao „Amarkord“, bez ikakve pretenzije da bude neka savršeno razvijena dramska priča“, kaže Vučinić za „Orbitu kulture“.Zbog činjenice da je radnju smestio u rodni grad, Felinijev „Amarkord“ su mnogi smatrali autobiografskom pričom, iako je sam reditelj to mnogo puta opovrgao. Uporedo s tim, pola veka traje i dilema da li naziv filma znači „sećam se“ ili je kovanica od „voleti“ (amare) i „gorko“ (amaro).„To je veoma dobra mistifikacija koja je još dodala tom filmu. Ja sam čak video u nekim našim katalozima da naziv filma bukvalno prevode, kao „Sećam se“, iako je pitanje da li to znači. Da je živ, to bi svakako znao Tonino Gvera, koji je bio scenarista zajedno sa Felinijem, sjajan čovek i veliki prijatelj našeg Puriše Đorđevića“, kaže Srđan Vučinić i dodaje da je ipak od značenja naziva filma značajnije značenje koje on danas ima.„Ono što je sjajno svakako je i to što taj naslov ne znači ništa na italijanskom jeziku, a ni na drugim jezicima. On je praktično neki svoj jezik, i baš kao što se i taj film izdvojio iz filmskih pravaca, tako se i njegov naslov izdvojio iz jezika.“I po tome bi se, kaže Vučinić, moglo reći da je „Amarkord“ i samom Feliniju bio najvažniji film.„On ima neke vrlo klasične naslove, poput `Grada žena`, `Rima`, `Ulice`, svi su oni konvencionalni i nemaju pretenziju da budu igra reči. Ali ovim naslovom kao da je i sam reditelj hteo da ga izdvoji, čak i iz svog jezika, i iz svega što je napravio.“I izdvojio ga je, snagom talenta i magijom kamere, stvorivši ono što su ruski formalisti nazvali očuđenje, objašnjava Vučinić.„On je uspeo da u `Amarkordu` skine sve te koprene, sve te skrame koje nas odrasle ljude odvajaju od sveta detinjstva i odrastanja, uspeo je da skine taj automatizam. Jer, sve ono što nam deluje nepoetično i obično, ovde postaje potpuno nestvarno – od dolaska proleća i tih maca koje lete, do one magle koja zahvata grad… Da ne govorimo o odnosima među ljudima, i onome što su krugovi sazrevanja, školovanja… Onaj krug scena sa profesorima svako od nas nosi u sebi, svako to ima, pitanje je samo da li to može i ume da izrazi. Posle `Amarkorda` svi ti sjajni reditelji koji su bili potpuno originalni, samosvojni i lišeni želje za epigonstvom bili su inspirisani ovim ostvarenjem. To se vidi i kod naših najboljih sineasta – Živka Nikolića, Lordana Zafranovića, Emira Kusturice koji dolaze iz tri različita podneblja a zajedničko im je što su uspeli da pronađu u svom radu tu - felinijevsku dimenziju.“Felinijevsko je, dodaje naš sagovornik, i uverenje da su život, njegova snaga i strast više i veće od ideologija, politika, prirodne smene godišnjih doba, da je život - naši snovi.„Davno sam pročitao jednu Felinijevu izjavu u kojoj je kazao da svi mi spolja živimo te realne živote u kojima smo svi isti i susrećemo se jedni s drugima, ali da svako unutra živi neki potpuno drugi život, život fantazama, sanjarija, onoga što izmaštano nosi i unosi u realnost. On može da je sublimiše, oplemeni. Jeste to Felini uvek i hteo svojim filmovima, ali je `Amarkord` možda onaj savršeni primer koji potvrđuje da je to uspeo: da kroz sve svoje likove da tu prevlast fantazmatskog, sanjarskog nad onim što je realno.“
https://lat.sputnikportal.rs/20230227/barbari-sukovoj-urucen-pocasni-beogradski-pobednik-film-mi-je-pruzio-mnogo-radosti-i-zabave-marija-jakovljevic-1151553643.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1a/1154784020_146:0:799:490_1920x0_80_0_0_fd44bfde20ac70847866709df4455813.pngSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, film
kultura, kultura – intervjui i analitika, film
Život, to su naši snovi: Pola veka „Amarkorda“, najslavnijeg svetskog sećanja
Ta priča je dodirnula arhetip odrastanja, detinjstvo u nama i svi mi koji smo živeli i odrastali u mediteranskom pojasu, vezani smo za taj film. Zato što on dodiruje sva ta mesta u nama, sve što smo proživeli. Tu sliku nam je savršeno dao „Amarkord“, kaže filmski kritičar Srđan Vučinić.
Fenomen antologijskog ostvarenja Federika Felinija premijerno prikazanog pre ravno pola veka, jedinstven je na mnogo načina. Ne samo zbog nezaboravnih likova Tita i Gradiske, magle i snega, fašizma i rituala, ili toga što je italijanski grad Rimini, u kome se dešava radnja, uprkos lokalnom koloritu i ambijentu zauvek postao „mesto svih naših odrastanja“. Ne samo ni zbog njegovih stanovnika, junaka ove priče, koji su do danas ostali ime za sve ono „felinijevsko“ u realnom životu. Nije „Amarkord“ zauvek nov i svež ni samo zbog prvih kadrova u kojem mace lete na vetru najavljujući dolazak (svakog) proleća. On je već pola veka aktuelan i aktivni činilac ne samo velikih filmskih ostvarenja nastalih posle njega, nego je, sa obiljem svojih nepotrošenih slika postao i simbol za prepoznavanja u ličnim životima.
Zbog toga se o ovom filmu, još od te davne 1973. govori kao o jedinstvenom umetničkom pravcu čije je ime „neorealizam duše“.
„Tu sliku odrastanja i sazrevanja savršeno nam je dao „Amarkord“, bez ikakve pretenzije da bude neka savršeno razvijena dramska priča“, kaže Vučinić za „Orbitu kulture“.
„Felini namerno i neće da ima tu dramsku priču sa uvodom, kulminacijom i raspletom; umesto toga tu teku neka godišnja doba, neke svetkovine, razvija se priča od sahrane do svadbe, proslavlja dolazak proleća… Sve je to nešto što čini taj mali grad, Felinijev Rimini, najveće letovalište u Italiji. Bio je letovalište i početkom 30-ih godina 20. veka u vreme fašističke Italije, u vreme radnje samoga filma, i u vreme Falinijevog odrastanja i sazrevanja“, dodaje Vučinić.
Zbog činjenice da je radnju smestio u rodni grad, Felinijev „Amarkord“ su mnogi smatrali autobiografskom pričom, iako je sam reditelj to mnogo puta opovrgao. Uporedo s tim, pola veka traje i dilema da li naziv filma znači „sećam se“ ili je kovanica od „voleti“ (amare) i „gorko“ (amaro).
„To je veoma dobra mistifikacija koja je još dodala tom filmu. Ja sam čak video u nekim našim katalozima da naziv filma bukvalno prevode, kao „Sećam se“, iako je pitanje da li to znači. Da je živ, to bi svakako znao Tonino Gvera, koji je bio scenarista zajedno sa Felinijem, sjajan čovek i veliki prijatelj našeg Puriše Đorđevića“, kaže Srđan Vučinić i dodaje da je ipak od značenja naziva filma značajnije značenje koje on danas ima.
„Ono što je sjajno svakako je i to što taj naslov ne znači ništa na italijanskom jeziku, a ni na drugim jezicima. On je praktično neki svoj jezik, i baš kao što se i taj film izdvojio iz filmskih pravaca, tako se i njegov naslov izdvojio iz jezika.“
I po tome bi se, kaže Vučinić, moglo reći da je „Amarkord“ i samom Feliniju bio najvažniji film.
„On ima neke vrlo klasične naslove, poput `Grada žena`, `Rima`, `Ulice`, svi su oni konvencionalni i nemaju pretenziju da budu igra reči. Ali ovim naslovom kao da je i sam reditelj hteo da ga izdvoji, čak i iz svog jezika, i iz svega što je napravio.“
I izdvojio ga je, snagom talenta i magijom kamere, stvorivši ono što su ruski formalisti nazvali očuđenje, objašnjava Vučinić.
„On je uspeo da u `Amarkordu` skine sve te koprene, sve te skrame koje nas odrasle ljude odvajaju od sveta detinjstva i odrastanja, uspeo je da skine taj automatizam. Jer, sve ono što nam deluje nepoetično i obično, ovde postaje potpuno nestvarno – od dolaska proleća i tih maca koje lete, do one magle koja zahvata grad… Da ne govorimo o odnosima među ljudima, i onome što su krugovi sazrevanja, školovanja… Onaj krug scena sa profesorima svako od nas nosi u sebi, svako to ima, pitanje je samo da li to može i ume da izrazi. Posle `Amarkorda` svi ti sjajni reditelji koji su bili potpuno originalni, samosvojni i lišeni želje za epigonstvom bili su inspirisani ovim ostvarenjem. To se vidi i kod naših najboljih sineasta – Živka Nikolića, Lordana Zafranovića, Emira Kusturice koji dolaze iz tri različita podneblja a zajedničko im je što su uspeli da pronađu u svom radu tu - felinijevsku dimenziju.“
Felinijevsko je, dodaje naš sagovornik, i uverenje da su život, njegova snaga i strast više i veće od ideologija, politika, prirodne smene godišnjih doba, da je život - naši snovi.
„Davno sam pročitao jednu Felinijevu izjavu u kojoj je kazao da svi mi spolja živimo te realne živote u kojima smo svi isti i susrećemo se jedni s drugima, ali da svako unutra živi neki potpuno drugi život, život fantazama, sanjarija, onoga što izmaštano nosi i unosi u realnost. On može da je sublimiše, oplemeni. Jeste to Felini uvek i hteo svojim filmovima, ali je `Amarkord` možda onaj savršeni primer koji potvrđuje da je to uspeo: da kroz sve svoje likove da tu prevlast fantazmatskog, sanjarskog nad onim što je realno.“