https://lat.sputnikportal.rs/20230501/dva-puta-sahranjen-kog-su-se-sveca-boljsevici-najvise-plasili-1155001912.html
„Dva puta sahranjen“: Kog su se sveca boljševici najviše plašili?
„Dva puta sahranjen“: Kog su se sveca boljševici najviše plašili?
Sputnik Srbija
Pravoslavni vernici su 30. aprila obeležili dan kada su pronađene mošti prepodobnog ruskog svetitelja Aleksandra Svirskog. Zanimljivo je da su njegovo telo čak... 01.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-01T11:15+0200
2023-05-01T11:15+0200
2023-05-01T11:33+0200
rusija
rusija
rusija – društvo
religija
nauka
arheologija
mošti
svetac
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111746/69/1117466923_0:65:5760:3305_1920x0_80_0_0_e40f12f513938ac10c3ed75eb4268f80.jpg
„Lutka od voska“Zbog jednog manastira je 1918. godine započeta specijalna operacija. Odred, kojim je komandovao poznati revolucionar Avgust Vagner, otišao je u Aleksandro-Svirsku obitelj kod jezera Ladoga u blizini rusko-finske granice.U okviru anticrkvene kampanje, naređeno je da se oduzme dragoceno crkveno posuđe, kao i da se otvori grobnica prepodobnog, da se narodu pokažu mošti, za koje su smatrali da nisu besmrtno telo već šaka kostiju.Tako su mislili i „čekisti“ dok su pomerali težak srebrni poklopac kovčega. Međutim, ono što su videli ih je veoma zbunilo. U grobnici nisu ležali ostaci ljudskih kostiju, već „lutka od voska“, napisao je Vagner u izveštaju.On i njegovi sledbenici nisu ni znali da je to jedna od glavnih ruskih svetinja – mošti prepodobnog Aleksandra Svirskog. Krajem XV veka u šumama oko jezera Ladoga Svirski je obnovio monaško bratstvo i veoma su ga poštovali. Za njega su vezana mnoga čuda, a jedno od najvećih je javljanje Presvete Trojice. Pre toga, prema veronauci, takvu milost je imao samo jedan čovek starozavetni prorok Avram. On je kanonizovan 1547. godine, samo 15 godina nakon smrti. Ivan Grozni mu je posvetio jedan od delova Hrama Pokrova-na-Rvu (poznatiji kao sabor Vasilija Blaženog). Međutim, mošti su pronađene tek sredinom XVII veka. Pritom, kako se govori u hronikama tog vremena, apsolutno nepromenjene.Stavili su ih u srebrnu kutiju tešku četrdeset puda (640 kilograma). Boljševici su je uzeli, a lutku od voska su predali lekarima kako bi je proučili. Ono što su naučnici zaključili je sve zapanjilo. Nakon pažljivog istraživanja, specijalna komisija je zaključila da je reč o pravom ljudskom telu koje je „mumificirano na prirodan način“.Tragovi su nestaliDa bi sakrili istinu od naroda, bolьševici su brzo izmislili nekoliko verzija priče. U svom sledećem izveštaju je Avgust Vagner napisao da je otkrio „lobanju, tri zuba i donju vilicu". U drugom izveštaju je uveravao da je pronađeni sadržaj običan skelet čoveka ili gomila kostiju.Sa relikvijom su postupili u skladu sa aktuelnom praksom i odneta je u skladište muzeja. Tako su se mošti Svirskog našle u petrogradskoj Vojno-medicinskoj akademiji.Tamo su ležale među više od deset hiljada eksponata, ali ni u jednom katalogu nisu navedene kao pravoslavna svetinja. Samo je stajao kratak opis „mumificirano telo nepoznatog čoveka".Međutim, mošti su ipak izazvale kod vlasti bes. Svetilište je više puta bilo uništeno, posebno u periodu antireligijske kampanje 1930-ih godina.To je sprečeno zahvaljujući akademiku Vladimiru Tonkovu koji je u to vreme radio na odeljenju za anatomiju Vojno-medicinske akademije. Po njegovom naređenju, pri pretresima Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova (NKVD), telo je sakriveno između zida i velikog starinskog ormara.Kada je profesor umro 1954.godine, mošti su misteriozno nestale. Nekoliko decenija kasnije, su ih potpuno zaboravile i vlasti i vernici.Vratili su se tamo, odakle su otišliAleksandro-Svirsku obitelj su razgrabili boljševici i počela je da se obnavlja tek 1997. godine, kada je tamo došlo nekoliko monaha.U potragu za kostima je bilo uključeno stotine ljudi. Rukovodila je radovima monahinja Tihvinskog Pokrovo-Terveničkog manastira Leonida (Safonova), biolog sa 30 godina iskustva. Ona je pažljivo proučavala opise fonda i dokumente u arhivama u Moskvi i Sankt-Peterburgu.Zaključci su bili isti kao što je u svom izveštaju pisao Avgust Vagner 1918. godine.Tragovi su doveli do muzeja Vojno-medicinske akademije. Pronašli su kutiju za čuvanje eksponata na kojoj nije bilo ni broja ni arhivske kartice. Samo je stajao natpis „mumificirano telo nepoznatog čoveka". Eksperti su jednoglasno zaključili da je to specifičan slučaj.Kada su ostaci izvučeni iz kutije shvatili su da su to mošti Aleksandra Svirskog. To su zaključili zahvaljujući neprirodnom položaju nogu: desno stopalo je okrenuto nagore, levo je okrenuto u stranu. Isto su to primetili i sovjetski naučnici 1918. godine. Telo je predato gradskoj sudsko-medicinskoj službi za ekspertizu.Arhiepiskop Lukjan je naveo da su više od pola godine mošti proučavali radiolozi, arheolozi, antropolozi i sudski stručnjaci. Izveštaj je imao 250 stranica, uz koje su priloženi akti i fotografije.Eksperti su priznali da telo odgovara opisima moštiju Aleksandra Svirskog. Tako su vernici po drugi put pronašli svetinju i 1998. godine je vratili odakle je i potekla.
https://lat.sputnikportal.rs/20230416/trag-vodi-u-rusiju-gde-je-nestao-krst-gospodnji-1154266747.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo, religija, nauka, arheologija, mošti, svetac
rusija, rusija – društvo, religija, nauka, arheologija, mošti, svetac
„Dva puta sahranjen“: Kog su se sveca boljševici najviše plašili?
11:15 01.05.2023 (Osveženo: 11:33 01.05.2023) Pravoslavni vernici su 30. aprila obeležili dan kada su pronađene mošti prepodobnog ruskog svetitelja Aleksandra Svirskog. Zanimljivo je da su njegovo telo čak dva puta pronalazili. Pritom, drugi put uz mnogo truda jer su vlasti sakrile svetinju. Šta ih je to toliko plašilo?
Zbog jednog manastira je 1918. godine započeta specijalna operacija. Odred, kojim je komandovao poznati revolucionar Avgust Vagner, otišao je u Aleksandro-Svirsku obitelj kod jezera Ladoga u blizini rusko-finske granice.
U okviru anticrkvene kampanje, naređeno je da se oduzme dragoceno crkveno posuđe, kao i da se otvori grobnica prepodobnog, da se narodu pokažu mošti, za koje su smatrali da nisu besmrtno telo već šaka kostiju.
Tako su mislili i „čekisti“ dok su pomerali težak srebrni poklopac kovčega. Međutim, ono što su videli ih je veoma zbunilo. U grobnici nisu ležali ostaci ljudskih kostiju, već „lutka od voska“, napisao je Vagner u izveštaju.
On i njegovi sledbenici nisu ni znali da je to jedna od glavnih ruskih svetinja – mošti prepodobnog Aleksandra Svirskog. Krajem XV veka u šumama oko jezera Ladoga Svirski je obnovio monaško bratstvo i veoma su ga poštovali. Za njega su vezana mnoga čuda, a jedno od najvećih je javljanje Presvete Trojice.
Pre toga, prema veronauci, takvu milost je imao samo jedan čovek starozavetni prorok Avram. On je kanonizovan 1547. godine, samo 15 godina nakon smrti. Ivan Grozni mu je posvetio jedan od delova Hrama Pokrova-na-Rvu (poznatiji kao sabor Vasilija Blaženog). Međutim, mošti su pronađene tek sredinom XVII veka. Pritom, kako se govori u hronikama tog vremena, apsolutno nepromenjene.
Stavili su ih u srebrnu kutiju tešku četrdeset puda (640 kilograma). Boljševici su je uzeli, a lutku od voska su predali lekarima kako bi je proučili. Ono što su naučnici zaključili je sve zapanjilo. Nakon pažljivog istraživanja, specijalna komisija je zaključila da je reč o pravom ljudskom telu koje je „mumificirano na prirodan način“.
Da bi sakrili istinu od naroda, bolьševici su brzo izmislili nekoliko verzija priče. U svom sledećem izveštaju je Avgust Vagner napisao da je otkrio „lobanju, tri zuba i donju vilicu". U drugom izveštaju je uveravao da je pronađeni sadržaj običan skelet čoveka ili gomila kostiju.
Sa relikvijom su postupili u skladu sa aktuelnom praksom i odneta je u skladište muzeja. Tako su se mošti Svirskog našle u petrogradskoj Vojno-medicinskoj akademiji.
Tamo su ležale među više od deset hiljada eksponata, ali ni u jednom katalogu nisu navedene kao pravoslavna svetinja. Samo je stajao kratak opis „mumificirano telo nepoznatog čoveka".
Međutim, mošti su ipak izazvale kod vlasti bes. Svetilište je više puta bilo uništeno, posebno u periodu antireligijske kampanje 1930-ih godina.
To je sprečeno zahvaljujući akademiku Vladimiru Tonkovu koji je u to vreme radio na odeljenju za anatomiju Vojno-medicinske akademije. Po njegovom naređenju, pri pretresima Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova (NKVD), telo je sakriveno između zida i velikog starinskog ormara.
Kada je profesor umro 1954.godine, mošti su misteriozno nestale. Nekoliko decenija kasnije, su ih potpuno zaboravile i vlasti i vernici.
Vratili su se tamo, odakle su otišli
Aleksandro-Svirsku obitelj su razgrabili boljševici i počela je da se obnavlja tek 1997. godine, kada je tamo došlo nekoliko monaha.
„U julu iste godine, dobili smo pismo sa potpisom valaamskih monaha, u kojem je bilo samo nekoliko redova: „Čim zvanično otvore manastir, Gospod će odmah vratiti mošti svetitelja", seća se u besedi arhiepiskop Blagovešenski Lukijan koji je tada bio nastojnih hrama.
U potragu za kostima je bilo uključeno stotine ljudi. Rukovodila je radovima monahinja Tihvinskog Pokrovo-Terveničkog manastira Leonida (Safonova), biolog sa 30 godina iskustva. Ona je pažljivo proučavala opise fonda i dokumente u arhivama u Moskvi i Sankt-Peterburgu.
„Najveći problem je bio što je glavni deo dokumenata u toku kampanje za likvidaciju, falsifikaciju i diskreditaciju mošti svetih izgubljen ili namerno uništen", seća se monahinja.
Zaključci su bili isti kao što je u svom izveštaju pisao Avgust Vagner 1918. godine.
Tragovi su doveli do muzeja Vojno-medicinske akademije. Pronašli su kutiju za čuvanje eksponata na kojoj nije bilo ni broja ni arhivske kartice. Samo je stajao natpis „mumificirano telo nepoznatog čoveka". Eksperti su jednoglasno zaključili da je to specifičan slučaj.
Kada su ostaci izvučeni iz kutije shvatili su da su to mošti Aleksandra Svirskog. To su zaključili zahvaljujući neprirodnom položaju nogu: desno stopalo je okrenuto nagore, levo je okrenuto u stranu. Isto su to primetili i sovjetski naučnici 1918. godine. Telo je predato gradskoj sudsko-medicinskoj službi za ekspertizu.
Arhiepiskop Lukjan je naveo da su više od pola godine mošti proučavali radiolozi, arheolozi, antropolozi i sudski stručnjaci. Izveštaj je imao 250 stranica, uz koje su priloženi akti i fotografije.
Eksperti su priznali da telo odgovara opisima moštiju Aleksandra Svirskog. Tako su vernici po drugi put pronašli svetinju i 1998. godine je vratili odakle je i potekla.
