Srpski je trčati! Čovek koga je životni veleobrt naučio kako do cilja
© Foto : Sputnjiku ustupio Ivan Miškeljin
Pratite nas
Odlučio je da trči deceniju posle sportske povrede, ali mu je konstatovana ozbiljna promena na mozgu i preporučeno da miruje. Poslušao je sebe, počeo da trči i otkrio novi svet, novo biće u sebi. Sada je nosilac tri titule prvaka Srbije u maratonu, oborio je i državni rekord u ultramaratonu. Trčanje je moja nova vera, kaže za Sputnjik Ivan Miškeljin.
Danas ima 46 godina i ne prestaje da trči. Uvek je bio sportski orijentisan, najviše trenirao atletiku, uz savete olimpijca Franje Mihalića. Kada je posle pauze zbog povrede poželeo da trči, lekari su rekli da, ako baš mora da trenira, izabere neki manje naporan sport.
"Na fakultetu sam pao u nesvest, konstatovana je cista, kada sam saznao šta je u pitanju, nije mi bilo svejedno, međutim, duboko u sebi sam znao da ta cista nije glavni problem. Znao sam i da trčanje ne predstavlja problem, i pored toga što su me lekari upozoravali. Znao sam da meni trčanje može samo dobro da učini. Verovao sam u to, duboko", kaže Miškeljin i dodaje da čovek ponekad treba da sluša, osluškuje samo sebe.
Trčanje kao novo rođenje
Trčao je, prvo lagano, a kasnije sve duže i energičnije. Shvatio je da je njegovo trčanje, njegovo ponovno rođenje. Danas trči istim tempom, profesor je fizičke kulture u jednoj školi u Beogradu, trener u Atletskom klubu "21. Maj", gde treniraju i njegova deca.
"Trčanjem otkrijete nešto što vam daje veliko zadovoljstvo u životu, što vas disciplinuje, što vas menja u biti. Na neki način se osetite i posebnim, jer kad trenirate trčanje, kad ozbiljno krenete da trenirate šest puta nedeljno, pripremate se za neku trku, ulazite u stanje trkačkog asketizma. To znači da ste potpuno ograničili mnoge druge stvari i posvetli to trčanju".
On zna da će ova tvrdnja onima koji nikada nisu potrčali delovati čudno, ali dodaje da je trčanje postalo njegova nova vera, a sportska forma poput božanstva, jer kad u nešto verujete iskreno, tu nema foliranja, živite za to. Trčanje je za ovog maratonca kao molitva.
"Trčanje je poput nirvane, nisam samo ja, mnogi ljudi su to osetili. Ja sam to osetio na dve trke, u Skoplju i na Beogradskom maratonu 2015. godine. Kada vidite da trkač koji protrčava ciljnu liniju plače i smeje se istovremeno, onda znate da se u njemu dogodila promena. Doživeo je nirvanu koja je ostavila trajnu promenu na njega, na bolje".
Ultramaraton, znak zrelosti
Trkačka zrelost iz maratona ga je uvela u ultramaraton, disciplinu kod nas nedovoljno poznatu, a razlikuje se od mesta gde se održava. Trke su i duplo duže od maratona, a postoje i one u kojima se trkač na duge staze bori 6, 12, 24 ili 48 sati. Miškeljin je sjajan maratonac, pa mu najbolje ide ultramaraton od 50 kilometara.
Ivan Miškeljin veruje da prava trka, prava priča, počinje tek kada maratonac prođe kroz cilj.
© Foto : Sputnjiku ustupio Ivan Miškeljin
Slaže se da ovakve trke pomeraju granice ljudskog tela i uma, da su ultramaratonci moderni gladijatori koje ljudi gledaju udobno smešteni na kauču, ali podseća da je biološki potencijal čoveka predodređen za dugo trčanje, da su naši preci u praistoriji dnevno prelazili do 50 kilometara, da bi preživeli.
Tehnologija nam je sve olakšala, sve ćemo se manje kretati, ovaj sportista smatra da će nas to uništiti, jer je ljudski organizam inertan - što se manje kreće, traži još manje:
„Glavna bolest današnjeg vremena je depresija. Na nju upravo trčanjem možete mnogo da utičete. Čovek je predodređen za trčanje, ako mu se ne vratimo, buduće generacije će imati velike psihološke probleme. Srbi imaju sjajan biološki potencijal, naši su sa sela, kretali su se. Najbolji trkači su afričkog porekla, tamo je i pronađen najstariji čovek. Kad trčimo, mi uspostavljamo vezu sa tim našim precima, vraćamo se izvorima, vraćamo se iskonu".
Miškeljin dodaje da se mnogima se ne izlazi kad pogledaju kroz prozor i vide da je oblačno, a upravo tada treba izaći napolje, ići u susret vremenu, trenirati, trčati. Čovek se mnogo bolje oseća, a oblačno vreme doživi kao svako drugo.
„Za trkača nema lošeg vremena, samo loše opreme. Ja sam najzdraviji zimi, jer organizam podiže odbranu kad se trči napolju, po hladnoći. Organizam u stanju šoka se brani, stvara zaštitu, imunitet. To se zove čeličenje".
Otac ga prati gotovo na svakoj trci, on je i zvanični fotograf ovog proslavljenog sportiste.
© Foto : Sputnjiku ustupio Ivan Miškeljin
Dostojevski kao Stari i Novi zavet
Veze sa Rusijom jako su važan deo života ovog vrhunskog sportiste, trudi se da mu duh prati telo, voli da čita, posebno ruske klasike. Kaže da ne može da shvati da neko ne voli Rusiju i rusku kulturu, muziku i književnost. Sestra mu je čitala poeziju dok su bili deca, a „Zločin i kazna“ i „Idiot“ su za njega kao Stari i Novi zavet.
"Često iz te književnosti, kad mi je teško na trci, izvlačim neku dodatnu energiju, iz duha, jer maraton ne trči samo telo, on je 70 odsto stvar duha i uma, a ostatak je fizički trening. Moje prezime dosta podseća na rusko, a imam i neke "ruske korene", moji su preci bili graničari na Pomoriškoj granici, Srbi koji su čuvali austrijsko carstvo. Kada se granica rasformirala, deo njih je prešao u sadašnju Ukrajinu, osnovali su Slavenoserbiju, a drugi na drugi kraj, u Melence".
Ništa u njegovom životu što ima veze sa Rusijom nije slučajno, deci je dao imena po ikonopiscu i junaku romana Dostojevskog. Na Svetskom prvenstvu u planinskom trčanju na Kopaoniku, predstavio se sa porodicom, na ruskom, kolegi iz reprezentacije Rusije:
„Rekao sam, ja sam Ivan, ovo je moja supruga Ivana, sinovi, Andrej i Aljoša. Rus je rekao, "kak doma", kao kod kuće“, priseća se Miškeljin dok iz džepa vadi usnu harmoniku da svira ruske melodije.
Prošlog vikenda nije trčao na Beogradskom maratonu, otputovao je u Italiju, na ultramaraton od 50 kilometara, u okolinu Bolonje. U cilj naporne, brdovite staze, utrčao je 146., od 1300 trkača.
Autor je knjige „Trka u mojoj glavi", njegov moto je da se trka ne završava prelaskom ciljne linije, već upravo tada prava priča počinje. Ispričao je svoju, kako bi i čitalac poželeo da trči i vrati se iskonu, da bi preživeo.
Sa suprugom Ivanom - Miškeljin ima veliku podršku porodice bez koje ne bi postizao ovakve rezultate
© Foto : Sputnjiku ustupio Ivan Miškeljin
