https://lat.sputnikportal.rs/20230425/zapad-pokusava-da-u-un-ugura-svoje-saveznike-hoce-li-ujedinjene-nacije-doziveti-sudbinu-lige-naroda-1154750050.html
Zapad pokušava da u UN ugura svoje saveznike: Hoće li Ujedinjene nacije doživeti sudbinu Lige naroda
Zapad pokušava da u UN ugura svoje saveznike: Hoće li Ujedinjene nacije doživeti sudbinu Lige naroda
Sputnik Srbija
Težnja Zapada da priključi svoje saveznike Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija je pokušaj da se Organizacija pretvori u Ligu naroda, i učini potpuno... 25.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-25T22:33+0200
2023-04-25T22:33+0200
2023-04-25T22:33+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/19/1154750584_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_56954624047e6195ee6ae6ded2422d98.jpg
To je i pokušaj da se umanji uticaj Rusije u toj organizaciji, ali još opasnije su inicijative da se Rusiji ukine pravo veta i da joj se čak oduzme status stalne članice SB, upozoravaju ruski eksperti.Takve pozive treba uvek tretirati sa velikim oprezom, uz objašnjenje kako se takva reforma može završiti. ”U ovom slučaju ne treba zaboraviti da je Kina na strani Rusije po ovom pitanju. Odnosno, barem pozicija Kine i Rusije sprečava pokušaje ovog revizionizma“, kaže Kornilov.Ruski eksperti ocenjuju da Gutereš i kolektivni Zapad očigledno pokušavaju da u Savet bezbednosti UN proguraju svoje najbliže saveznike, poput Nemačke, Australije ili Japana, gde se nalaze američke vojne baze, mada ima i drugih zemalja, poput Turske, koja redovno postavlja pitanje reforme Saveta bezbednosti i koja smatra da se aktuelni poredak, u kojem sudbina čovečanstva zavisi od volje pet zemalja, ne može biti održiv.Takođe i zemlje poput Brazila i Indije su takođe spremne da uđu u Savet bezbednosti kako bi se njihov glas čuo.Zapad je, ipak, samo manjinaProširenje broja stalnih članica Saveta bezbednosti UN nalazi se „na stolu“ već duže vreme, a posebno je to pitanje aktivirano nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini. Za reformisanje te organizacije zalažu se i SAD i Rusija, ali imaju različite poglede na to - dok zemlje kolektivnog Zapada i njihovi saveznici govore o reformama Saveta bezbednosti UN i cele organizacije kao o mogućem načinu da ograniči uticaj Rusije, zvanična Moskva smatra da Savet bezbednosti treba da bude proširen, ali ne na račun zapadnih zemalja.Ruski stručnjaci su mahom saglasni da je pitanje proširenja Saveta bezbednosti UN odavno „sazrelo“, ali takođe smatraju da to ne treba da bude priključivanjem zapadnih država i njihovih saveznika, jer će se u tom slučaju Savet bezbednosti pretvoriti u politički ogranak NATO-a.Pojedini stručnjaci napominju da se pozivi na reforme UN uvek čuju tokom globalnih kriza, ali sama Povelja organizacije to ne predviđa. Dakle, Povelja UN ne predviđa reformsku proceduru, a to se posebno odnosi na Savet bezbednosti UN, koji se smatra ključnim telom organizacije.Osim toga, može doći će do velikog skandala oko podele kolača. Previše kandidata, prevelike protivrečnosti i sukobi interesa, pa je samim tim neka vrsta kompromisa nemoguća. Dakle, u trenutnoj geopolitičkoj situaciji biće veoma teško reformisati UN na način da se objektivno uzmu u obzir interesi svih učesnika u procesu.Druga stvar je što su se same UN pretvorile u birokratski sistem u kome činovnici primaju velike plate za nisku radnu efikasnost, pa eksperti smatraju da bi Gutereš, pre nego što krene sa reformama Saveta bezbednosti, trebalo pažljivo da se pozabavi radom ovog aparata.Ruski veto niko ne može „ugasiti“Ruski stručnjaci ističu da ne postoji pravni osnov da se Rusija isključi iz Saveta bezbednosti UN, ograniči njen status i liši prava veta. Čitava arhitektura UN prvobitno je izgrađena na činjenici da su pet velikih sila, pobednice Drugog svetskog rata - Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina i Francuska - preuzele ulogu čuvara globalnog svetskog poretka. Države osnivači ne mogu da isključuju jedna drugu, jer ako se izbaci jedan ili dva stuba Ujedinjene nacije će se urušiti.Ako bi se to sa Rusijom nekim čudom dogodilo onda bi to označilo uništenje čitavog sistema koji je zasnovan na međunarodnom pravu, na Povelji UN i dovelo bi u pitanje postojanja samih UN.Rusija je, međutim, stalna članica Saveta bezbednosti koja ima pravo veta. To praktično znači da Rusija, ukoliko se bude primenjivala Povelja, može da bude izbačena samo ukoliko ona sama ne bi uložila veto. Samim tim, Rusiju je nemoguće lišiti tog prava.Hipotetički postoje dva scenarija po kojima bi Rusija mogla da izgubi mesto u Savetu bezbednosti UN – prvo, da ona sama sebe isključi i drugo, ako UN prestanu da postoje kao organizacija.Svojevremeno je Sovjetski Savez bio isključen iz Lige naroda, preteče UN, ali je ubrzo posle toga ta organizacija prestala da postoji. Ista sudbina bi, u ovom slučaju, zadesila i UN.
https://lat.sputnikportal.rs/20230425/kljucne-poruke-lavrova-sa-tribine-un-nad-kojima-treba-da-se-zamisli-ceo-svet-1154738741.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230424/lavrov-podrzao-ideju-o-selidbi-un-iz-njujorka-1154696022.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230424/infografika-savet-bezbednosti-ujedinjenih-nacija-1154656399.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja
Zapad pokušava da u UN ugura svoje saveznike: Hoće li Ujedinjene nacije doživeti sudbinu Lige naroda
Težnja Zapada da priključi svoje saveznike Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija je pokušaj da se Organizacija pretvori u Ligu naroda, i učini potpuno beskorisnom.
To je i pokušaj da se umanji uticaj Rusije u toj organizaciji, ali još opasnije su inicijative da se Rusiji ukine pravo veta i da joj se čak oduzme status stalne članice SB, upozoravaju ruski eksperti.
„Ukrajina redovno pokreće ovo pitanje, gotovo na svakom zasedanju Generalne skupštine UN i u tom smislu postoji ozbiljna pretnja i stvaraju se novi izazovi za strukturu UN i za ovu organizaciju “, upozorava ruski ekspert Vladimir Kornilov, komentarišući izjavu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji je izjavio da potrebu za reformom Saveta bezbednosti UN vidi većina zemalja koje čine tu organizaciju.
Takve pozive treba uvek tretirati sa velikim oprezom, uz objašnjenje kako se takva reforma može završiti. ”U ovom slučaju ne treba zaboraviti da je Kina na strani Rusije po ovom pitanju. Odnosno, barem pozicija Kine i Rusije sprečava pokušaje ovog revizionizma“, kaže Kornilov.
Ruski eksperti ocenjuju da Gutereš i kolektivni Zapad očigledno pokušavaju da u Savet bezbednosti UN proguraju svoje najbliže saveznike, poput Nemačke, Australije ili Japana, gde se nalaze američke vojne baze, mada ima i drugih zemalja, poput Turske, koja redovno postavlja pitanje reforme Saveta bezbednosti i koja smatra da se aktuelni poredak, u kojem sudbina čovečanstva zavisi od volje pet zemalja, ne može biti održiv.
Takođe i zemlje poput Brazila i Indije su takođe spremne da uđu u Savet bezbednosti kako bi se njihov glas čuo.
Zapad je, ipak, samo manjina
Proširenje broja stalnih članica Saveta bezbednosti UN nalazi se „na stolu“ već duže vreme, a posebno je to pitanje aktivirano nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini. Za reformisanje te organizacije zalažu se i SAD i Rusija, ali imaju različite poglede na to - dok zemlje kolektivnog Zapada i njihovi saveznici govore o reformama Saveta bezbednosti UN i cele organizacije kao o mogućem načinu da ograniči uticaj Rusije, zvanična Moskva smatra da Savet bezbednosti treba da bude proširen, ali ne na račun zapadnih zemalja.
„Reformu Saveta bezbednosti UN predložila je i Rusija tj. Sergej Lavrov, uz obrazloženje da bi sastav SB UN trebalo da ojačaju azijske, afričke i latinoameričke zemlje, koje nisu zastupljene u toj organizaciji. Odnosno, ne radi se o tome da će Zapad dobiti neke dodatne fotelje kao rezultat takve reforme, već naprotiv Moskva predlaže da se izbalansira situacija i da zapadna manjina zauzme poziciju manjine. Jasno je da je Lavrov svojim inicijativama taj isti Zapad doveo u nezgodnu poziciju, pošto će sve ići preko Saveta bezbednosti UN, pa ako Zapad stavi veto na ovu inicijativu to će dovesti do gubitka imidža, a čini mi se da Zapad danas nije spreman da pristane na ovu inicijativu tj. nije spreman da prihvati sebe u poziciji manjine. Dakle, za sada je ovo veoma dobra verbalna intervencija Lavrova...“, ocenio je ruski ekspert Kiril Koktiš.
Ruski stručnjaci su mahom saglasni da je pitanje proširenja Saveta bezbednosti UN odavno „sazrelo“, ali takođe smatraju da to ne treba da bude priključivanjem zapadnih država i njihovih saveznika, jer će se u tom slučaju Savet bezbednosti pretvoriti u politički ogranak NATO-a.
Pojedini stručnjaci napominju da se pozivi na reforme UN uvek čuju tokom globalnih kriza, ali sama Povelja organizacije to ne predviđa. Dakle, Povelja UN ne predviđa reformsku proceduru, a to se posebno odnosi na Savet bezbednosti UN, koji se smatra ključnim telom organizacije.
Osim toga, može doći će do velikog skandala oko podele kolača. Previše kandidata, prevelike protivrečnosti i sukobi interesa, pa je samim tim neka vrsta kompromisa nemoguća. Dakle, u trenutnoj geopolitičkoj situaciji biće veoma teško reformisati UN na način da se objektivno uzmu u obzir interesi svih učesnika u procesu.
Druga stvar je što su se same UN pretvorile u birokratski sistem u kome činovnici primaju velike plate za nisku radnu efikasnost, pa eksperti smatraju da bi Gutereš, pre nego što krene sa reformama Saveta bezbednosti, trebalo pažljivo da se pozabavi radom ovog aparata.
„Možete reformisati Savet bezbednosti UN, na primer, proširenjem, ali nemoguće je reformisati osnovne principe u Savetu bezbednosti UN i to niko neće dozvoliti. Stalni član Saveta bezbednosti UN je privilegovani član, osnivač i njega je nemoguće isključiti“, kaže Koktiš.
Ruski veto niko ne može „ugasiti“
Ruski stručnjaci ističu da ne postoji pravni osnov da se Rusija isključi iz Saveta bezbednosti UN, ograniči njen status i liši prava veta. Čitava arhitektura UN prvobitno je izgrađena na činjenici da su pet velikih sila, pobednice Drugog svetskog rata - Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina i Francuska - preuzele ulogu čuvara globalnog svetskog poretka. Države osnivači ne mogu da isključuju jedna drugu, jer ako se izbaci jedan ili dva stuba Ujedinjene nacije će se urušiti.
Ako bi se to sa Rusijom nekim čudom dogodilo onda bi to označilo uništenje čitavog sistema koji je zasnovan na međunarodnom pravu, na Povelji UN i dovelo bi u pitanje postojanja samih UN.
Rusija je, međutim, stalna članica Saveta bezbednosti koja ima pravo veta. To praktično znači da Rusija, ukoliko se bude primenjivala Povelja, može da bude izbačena samo ukoliko ona sama ne bi uložila veto. Samim tim, Rusiju je nemoguće lišiti tog prava.
Hipotetički postoje dva scenarija po kojima bi Rusija mogla da izgubi mesto u Savetu bezbednosti UN – prvo, da ona sama sebe isključi i drugo, ako UN prestanu da postoje kao organizacija.
Svojevremeno je Sovjetski Savez bio isključen iz Lige naroda, preteče UN, ali je ubrzo posle toga ta organizacija prestala da postoji. Ista sudbina bi, u ovom slučaju, zadesila i UN.
