Ruski pijanista i kompozitor Anton Batagov: Izabrana pisma Sergeja Rahmanjinova
© Foto : Sputnjiku ustupila Kolarčeva zadužbinaAnton Batagov
© Foto : Sputnjiku ustupila Kolarčeva zadužbina
Pratite nas
Čuveni klasični kompozitor i pijanista Anton Batagov izvešće 17. maja u Kolarčevoj zadužbini svoj ciklus „Izabrana pisma Sergeja Rahmanjinova“, povodom 150 godina od Rahmanjinovog rođenja i 80 godina od njegove smrti.
„U oktobru 2012. posetio sam Rahmanjinov grob. Sahranjen je na groblju Kensiko u zaseoku Valhala, pola sata vožnje od Njujorka. Ovaj veliki muzičar je doživeo univerzum kao moćan, beskrajan prostor ispunjen tragičnim, a istovremeno i trijumfalnim zvucima zvona, Rahmanjinov je napustio Rusiju i postao deo sasvim drugog sveta… Dok sam stajao na njegovom grobu, osetio sam kako taj prostor odjekuje u meni. Kada sam se vratio kući, počeo sam da pišem ciklus klavirskih numera“, kaže Batagov.
Rahmanjinov nije bio revolucionar
U ovom ciklusu, prema rečima Batagova, Rahmanjinov piše pisma postmodernim kompozitorima.
„Sam Rahmanjinov je bio antimodernista. Nije bio revolucionar, nikada nije bio 'ispred svog vremena' i nije se plašio izgledati staromodno. Na prvi pogled, činilo bi se da nije uticao na kompozitore kasnog 20. iranog 21. veka. Ipak, njegovo nevidljivo, magično prisustvo se i te kako može čuti u muzici nekih kompozitora, uključujući tzv. 'savremene klasike' i rok muzičare“, ističe Batagov.
Rahmanjinovmeđu kompozitorima svog vremena, nije našao prijemčivu publiku, što, smatra Batagov, nije iznenađujuće s obzirom na avangardne eksperimente koji su tada zahvatili muzički svet:
„Generacija koja je sledila Rahmanjinova u osnovi je nastavila avangardni put. Rahmanjinov je gledao u još dalju budućnost, uočavajući one s kojima je želeo da razgovara srdačno“.
Delo koje je promenilo koordinantni sistem muzike
O albumu „Izabrana pisma Sergeja Rahmanjinova“ objavljeni su mnogi članci, pa čak i doktorske disertacije.
Pod naslovom „Prekretničko delo koje je promenilo koordinatni sistem savremene muzike“, novinar lista „Vedomosti“ je zabeležio veliko interesovanje za koncert Antona Batagova u Rahmanjinovljevoj dvorani Moskovskog konzervatorijumakoja do tada „nije videla toliku publiku“ i u Moskovskom međunarodnom domu muzike koji je pohodila „ ogromna armija ljudi koji su želeli da još jednom čuju 'najbolju muziku'“ te da je najmanje 500 ljudi stajalo napolju na vetru, pokušavajući da uđe u dvoranu.
Stil Batagovljevih nastupa, zapazio je isti novinar, nema nikakve veze sa pravilima klasičnih koncertnih dvorana:
„U dvorani je mrkli mrak, a dozvoljeno je sedenje bilo gde, čak i na sceni, na jastucima za meditaciju. Međutim, ova atmosfera savršeno odgovara njegovoj misiji. On predstavlja posrednika- njegov Rahmanjinov piše pisma Filipu Glasu, Arvo Partu, Piteru Gebrijelu, Vladimiru Martinovu i drugim kompozitorima. Njegove meditacije su tihe i prefinjene, kao poruke iz suptilnog sveta…Batagov je nekako uspeo da vrati atmosferu samopouzdanja u klasičnu koncertnu dvoranu. Ovo je ogromna pobeda koju niko nije očekivao“.
Jedan od najuticajnijih ruskih muzičara
„Novaja Gazeta“ je Antona Batagova opisala kao jednog od najuticajnijih ruskih muzičara našeg vremena.
Kao izvođač, Batagov je ruskoj publici predstavio muziku Džona Kejdža, Mortona Feldmana, Stiva Rajha i Filipa Glasa, a kao kompozitor, ima svoj jedinstveni glas.
Jezik njegovih kompozicija ukorenjen je u harmonskim i ritmičkim obrascima ruskih crkvenih zvona i narodnih pesama, sjedinjenih s duhom budističke filozofije, dinamičkim pulsom rane sovjetske avangarde i neumornom energijom progresivnog roka.
Njegova diskografija obuhvata više od 50 albuma. Pisao je muziku za nekoliko filmova i neke od glavnih ruskih TV kanala.
Batagov je jedan od ključnih izvođača klavirskih dela Filipa Glasa, dok su njegove kompozicije izvodili i snimali istaknuti ruski klasični i rok muzičari kao i orkestri.
„Anton Batagov je mistik klavira. Delom šaman, a delom šoumen, ispod njegovih prstiju dirke na klavijaturi otkrivaju drugi svet, drugi sloj duhovne energije i drugi način slušanja“, ocenio magazin „Tajm aut“.