Biković za Sputnjik o ruskom „Izazovu": Možda bi sledeći korak bio snimanje na Mesecu /video, foto/
20:59 19.04.2023 (Osveženo: 22:18 19.04.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ekskluzivno
Proći će dosta vremena dok snimanje u kosmosu ne pretvorimo u svakodnevicu. Svemir je postao egzotično turističko mesto za milijardere. Mogu da plate da tamo dožive nešto novo, jer su sve već na Zemlji iskusili. Za nas filmske stvaraoce to još uvek neće postati rutina. Možda bi sledeći korak bio snimanje na Mesecu, kaže za Sputnjik Miloš Biković.
Biković igra glavnu mušku ulogu u „Izazovu“, prvom filmu snimanom u kosmosu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, na kojoj su ruski reditelj Klim Šipenko i glavna glumica Julija Peresild proveli 12 dana.
Od sna i prvog koraka u svemir
Film čija je večerašnja srpska premijera usledila odmah posle svetske, održane u Moskvi, od sutra će biti na redovnom repertoaru naših bioskopa. Reditelj Šipenko kaže da je glavni cilj bio da približi svemir običnim ljudima, i pokaže da nijedan san nije nedostižan, ali i da doprinese da astronauti ponovo postanu zvezde kakve su nekad bili.
„Bilo bi super kada bi ovaj film podstakao mlade ljude da istražuju svemir, da osmisle bolje i veće svemirske brodove. Kao dete gledao sam mnogo puta svoj omiljeni film „Moskva-Kasiopeja“ i sećam se da sam tražio od majke da mi kupi knjigu o svemiru. Svi doživljavaju svemir kao nešto nedostižno, što zahteva godine i godine pripreme. To i jeste tačno, ali sve kreće od malih koraka. Ako moj film podstakne ljude da naprave te prve korake i onda nastave da koračaju ka tom cilju, biću ponosan na to što sam napravio“, ističe za Sputnjik reditelj Klim Šipenko.
Filmovi se, prema njegovim rečima, snimaju sa željom autora da život učini boljim:
„Želeo sam da 'Izazovom' svemir učinim ponovo popularnim kao što je bio u zlatno doba, da kosmonauti postanu zvezde kakve su danas Tom Kruz ili Bred Pit. Možda možemo da povratimo interesovanje sveta za svemir i astronaute. Nadam se da će i Tom Kruz snimiti film u svemiru, jer i to će pomoći da se moja želja ostvari“, naglašava reditelj koji stoji iza najgledanijeg ruskog filma - „Sluga“.
Ekipa filma "Izazov" na Međunarodnoj svemirskoj stanici
© Press-služba Roskosmosa / RKK «Эnergiя»
/ Sve lebdi – najlepše i najteže
Ideja za snimanje filma u svemiru potekla je od producenta Konstantina Ernsta pre 20 godina, ali tek sa digitalnim kamerama postala je ostvariva.
„Pre pet godina snimao sam u studiju film o svemiru 'Saljut 7'. Proveo sam oko dve i po godine radeći na njemu i naravno da sam sanjao o tome da jednog dana možda odem u svemir, ali nisam sanjao o snimanju filma tamo. Sećam se da sam na premijeri rekao producentima – 'Momci, zar ne bi bilo super da odem na MSS i uključim se direktno putem zuma, rekao bih nekoliko reči'. Oni su predložili to Roskosmosu, na šta su oni odgovorili da bi to koštalo oko 40 miliona dolara. Ali ono što je rečeno u formi šale, posle tri godine prešlo je u ozbiljnu ponudu. Šale i snovi se nekada ostvare“, kaže Šipenko.
Film "Izazov", Miloš Biković u glavnoj muškoj ulozi
© Foto : Promo
Nulta gravitacija je za ruskog reditelja bila i najteža i najlepša stvar koju je doživeo u svemiru:
„Sve lebdi, objekti ispred kamere, vi, vaša kamera, rekviziti. Ne možete da ostanete mirni ako se ne pridržavate za nešto. Trebalo mi je neko vreme da se naviknem. Svakog dana sam se osećao sve bolje i bolje i sticao osećaj za prostor u kome se nalazim. Pogled je bio fascinantan. Svetlo koje prodire kroz prozor je bilo neverovatno. Iskoristio sam to. Morao sam da čekam da svetlo bude na pravom mestu za pravi kadar. Iz dana u dan sam postajao bolji u hvatanju svetla. Upozoravali su me da ću sve vreme imati mučnine, ali telo me nikada nije izdalo“.
Sve ga je to podsećalo na snimanje studentskog filma:
„Kada ste student, sve radite sami. Pokušavate od svojih prijatelja da napravite profesionalne glumce. To mi je sada pomoglo sa kosmonautima koji su učestvovali u snimanju. Svi studenti treba ovo da imaju na umu kada razmišljaju 'o Bože, kada će doći vreme da ja snimim veliki film sa velikom ekipom, zašto sve moram da radim sam?!'. Treba da cene iskustvo i znanje koje prikupljaju radeći sami“.
Klim Šipenko
© Sputnik / Lola Đorđević
Montevideo i Tikve teže od bestežinskog stanja
Miloš Biković u filmu igra hirurga koji treba da operiše kosmonauta, a svoje scene je snimao u avionu u slobodnom padu sa 9.000 na 6.000 metara nadmorske visine kako bi se omogućile 23 sekunde bestežinskog stanja.
„Nalazite se u avionu koji poleće i instruktor dolazi, daje vam padobran u kaže – 'Avioni nekada padaju. Ovaj ne, ali za sve postoji prvi put. Ako vidite da gori crveno svetlo i da ja nešto vičem, treba da iskačete na ona vrata. Ovo vam je levo, ovo vam je desno, ovako se otvara padobran. Ne brinite, u svakom slučaju, šutnuću vas ja'. Bilo je i takvih situacija“, priseća se Biković.
Biković je u Centru za pripremu kosmonauta ulazio u centrifugu u kojoj je trpeo silu od 4 G, kao prilikom poletanja rakete. Ipak, kaže da mu je fizički teže pala priprema za ulogu u filmu „Montevideo, Bog te video“ i za predstavu „Kad su cvetale tikve“:
„U tom slobodnom padu poleti sve, i reditelj i kamera i glumci, i u tim uslovima morali smo da izvedemo hiruršku operaciju. Morao sam da naučim i terminologiju i proces same operacije i da još glumim. Mnogo procesa sam morao istovremeno da radim. Bilo je užasno zabavno, fizički nije toliko teško, ali traži specijalnu vrstu koncentracije“.
Operacija u bestežinskom stanju
© Foto : Promo
Na pitanje da li je teže biti kosmonaut ili hirurg, kaže da ne zna kako bi to merio:
„Hirurg drži tuđ život u rukama. To je moralno, duhovno teže. I od astronauta drugi ljudi zavise, kompleksan je posao, ali se ne susreće sa smrću svakog dana. Heroji su i jedni i drugi. Doktori su ipak posebna vrsta. Nešto najbliže anđelima na Zemlji“.
Film važniji od života
Reditelj kaže da se ni u jednom trenutku boravka na Međunarodnoj svemirsko stanici nije uplašio za svoj život, ali jeste za film.
„Kada smo se približavali Međunarodnoj svemirskoj stanici bio je uključen auto-pilot i dva puta nas je kontrolna tabla izdala dok smo se spremali za spajanje sa stanicom. Letilica nije mogla sama da pristane i uključio se alarm. Pomislio sam – 'bilo bi baš loše da sada moramo da se vratimo na Zemlju i da ne snimimo ništa'. Toliko priprema, toliko uloženog truda, čak nismo dospeli ni do stanice, ali sve se rešilo, komandant je preuzeo kontrolu i perfektno pristao. Posle toga kada je trebalo da se vratimo na Zemlju, imao sam puno diskova sa arhiviranim materijalom. Da je nešto pošlo po zlu u povratku, materijal ne bi preživeo. Kosmonautu sam rekao – 'Uzmi sve usb-ove sa stanice'. Sve ih prikupio i onda smo na njih počeli da kopiramo snimljeni materijal. Kada sam odlazio, rekao sam mu -'Slušaj, ako mi se nešto desi u povratku, ti si reditelj filma, jer ti imaš materijal'. Bio sam uplašen jer imate jednu kopiju materijala projekta koji košta milione i milione dolara“.
Filmski stvaraoci su, primećuje Šipenko, ludi:
„Idu po različitim mestima, rizikuju svoj život za jedan dobar kadar. Taj kadar je za njih od neprocenjivog značaja. Nekada zbog njega rizikuju sve i film jeste važniji od života“.
Ko će prvi reći – snimio sam film u svemiru
Šipenko i Biković su saglasni da je ova avantura bila i svojevrsna trka između Amerike i Rusije ko će dobiti priliku da u istoriju uđe kao prvi ko je snimio film u kosmosu.
„Filmski stvaraoci tragaju za novim mestima snimanja. To činimo mi, to čini i Holivud. Promociji kinematografije dosta doprinosi ako imate prvi film snimljen u svemiru. Delom sam uveren da to jeste bila trka – ko će dobiti priliku da kaže 'prvi smo snimili film u svemiru'. Svi će pričati o tome i svi će ići da pogledaju film. Mi nismo samo prvi koji smo snimali film na Međunarodnoj svemirskoj stanici, mi smo prvi civili koji su prošli pripreme u trajanju od tri i po meseca za odlazak u svemir. To je takođe bio eksperiment. To je i dobra reklama za turizam u svemiru, da je moguće odleteti posle samo tri i po meseca priprema, da nije potrebno godinu dana“, naglašava Klim Šipenko.
Biković i Šipenko, nakon filmova „Sluga“ i „Izazov“, dva za filmsku istoriju značajna ostvarenja, već planiraju nove poduhvate:
„Imamo mnogo ideja koje zajedno razrađujemo i ne znamo šta ćemo od toga prvo da realizujemo. Film sniman u svemiru nije kraj karijere, već početak. Otvara nove horizonte, bar ja verujem u to. Daje mi novu energiju da radim nove zanimljive projekte na Zemlji ili možda da odem na Mesec ili duboko ispod površine zemlje, u dubine mora. Univerzum je ogroman“, kaže Šipenko.
Biković: Proći će dosta vremena pre nego što snimanje u kosmosu postane svakodnevica | Orbita kulture
