https://lat.sputnikportal.rs/20230417/kraj-za-jeftine-letove-u-evropi-eu-uvodi-sve-stroze-klimatske-propise-1154319444.html
Kraj za jeftine letove u Evropi: EU uvodi sve strože klimatske propise
Kraj za jeftine letove u Evropi: EU uvodi sve strože klimatske propise
Sputnik Srbija
Letnji letovi između Velike Britanije i zemalja EU su ove godine za trećinu skuplji nego lane, ali ovo nije trenutna oscilacija, već nova realnost u Evropi zbog... 17.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-17T13:18+0200
2023-04-17T13:18+0200
2023-04-17T13:18+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
saobraćaj i infrastruktura
avio-saobraćaj
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/18/1137656331_0:137:2938:1790_1920x0_80_0_0_2242cfc4fabc8a36a1945881ef9d504b.jpg
Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS) predviđa da avio-prevoznici kupuju karbonske kompenzacije za svaku metričku tonu ugljen-dioksida koje ispuste u atmosferu, a ova pravila važe za letove koje počinju i završavaju se u Evropskom ekonomskom prostoru, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.Po sadašnjim propisima, avio-kompanije dobijaju oko polovine ovih kompenzacija besplatno, ali ovaj ugovor se završava 2026. godine, prenosi Blumberg.Počev od 2024. godine, avio-kompanije će plaćati sve više za karbonske kompenzacije, a u roku od tri godine će njihovi troškovi biti trostruko veći.Promene u EU ETS će smanjiti profit šest glavnih niskobudžetnih avio-kompanija - Rajaner, Izidžet, Viz Er, Vueling, Eurovings i Transavia za 77 odsto, a to će dovesti do neizbežnog povećanja cena karata.Avio-industrija, koja proizvodi 2,5 odsto svetskih emisija ugljen dioksida, prema EU planu „Destinacija 2050“, moraće da se transformiše u naredne tri decenije tako da zagađenje bude svedeno na nulu.Da bi se dostigli ovi ciljevi, neophodne su investicije u infrastrukturu i avijaciju budućnosti, kao i korišćenje alternativnih goriva i tehnologija koje otklanjaju ugljen dioksid.Troškovi ove tranzicije su procenjeni na ogromnih 820 milijardi evra do 2050. godine.Većina tehnologije na koju plan „Destinacija 2050“ računa, kao što su avioni na struju ili vodonik, ne može još da se koristi.Postoji mnogo nepoznanica vezanih za ovu tranziciju, ali jedno je sigurno: naredne decenije će biti veoma skupe i izazovne za vazdušni saobraćaj, zaključuje Blumberg.
https://lat.sputnikportal.rs/20230306/nikola-tesla-najbolji-evropski-aerodrom-u-tri-kategorije-1151986667.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, saobraćaj i infrastruktura, avio-saobraćaj
ekonomija, svet – ekonomija, saobraćaj i infrastruktura, avio-saobraćaj
Kraj za jeftine letove u Evropi: EU uvodi sve strože klimatske propise
Letnji letovi između Velike Britanije i zemalja EU su ove godine za trećinu skuplji nego lane, ali ovo nije trenutna oscilacija, već nova realnost u Evropi zbog sve strožih klimatskih propisa.
Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS) predviđa da avio-prevoznici kupuju karbonske kompenzacije za svaku metričku tonu ugljen-dioksida koje ispuste u atmosferu, a ova pravila važe za letove koje počinju i završavaju se u Evropskom ekonomskom prostoru, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
Po sadašnjim propisima, avio-kompanije dobijaju oko polovine ovih kompenzacija besplatno, ali ovaj ugovor se završava 2026. godine,
prenosi Blumberg.
Počev od 2024. godine, avio-kompanije će plaćati sve više za karbonske kompenzacije, a u roku od tri godine će njihovi troškovi biti trostruko veći.
Promene u EU ETS će smanjiti profit šest glavnih niskobudžetnih avio-kompanija - Rajaner, Izidžet, Viz Er, Vueling, Eurovings i Transavia za 77 odsto, a to će dovesti do neizbežnog povećanja cena karata.
Avio-industrija, koja proizvodi 2,5 odsto svetskih emisija ugljen dioksida, prema EU planu „Destinacija 2050“, moraće da se transformiše u naredne tri decenije tako da zagađenje bude svedeno na nulu.
Da bi se dostigli ovi ciljevi, neophodne su investicije u infrastrukturu i avijaciju budućnosti, kao i korišćenje alternativnih goriva i tehnologija koje otklanjaju ugljen dioksid.
Troškovi ove tranzicije su procenjeni na ogromnih 820 milijardi evra do 2050. godine.
Većina tehnologije na koju plan „Destinacija 2050“ računa, kao što su avioni na struju ili vodonik, ne može još da se koristi.
Postoji mnogo nepoznanica vezanih za ovu tranziciju, ali jedno je sigurno: naredne decenije će biti veoma skupe i izazovne za vazdušni saobraćaj, zaključuje Blumberg.
