Kineska književnica o Srbima: Sudbina me ovde poslala, teško je pronaći takvu hrabrost
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Hrabri ste, tvrdoglavi i čvrsti. Nikada ne pristajete na kompromise sa zlom i želite da budete svoji. Takve vrednosti su jedinstvene posebno u vremenu globalizacije. Kada putujete Evropom, Sjedinjenim Američkim Državama čak i Azijom, teško je pronaći takvu hrabrost.
Ovako o srpskom narodu govori kineska novinarka i spisateljica Bai Lin, autorka knjige „Privlačnost granica: doživljaj Jugoslavije”.
Knjiga koju je Bai Lin napisala nakon što je od 2018. do početka 2020. godine proputovala svih šest bivših jugoslovenskih republika, razgovarala sa meštanima, polemisala o prošlosti i sadašnjosti - uskoro će biti objavljena i u Kini.
Prva stanica Beograd
Lin je trenutno na svom drugom proputovanju po ovom regionu i priprema nastavak. U razgovoru za Sputnjik kineska književnica govori o svom doživljaju Srbije, ali i cele nekadašnje Jugoslavije, ali i o tome zašto je njena prva stanica bio – Beograd.
„Možda mi neće verovati, ali moj prvi utisak, kada sam dotakla tle Beograda, bio je da me je ovde sudbina poslala i da ja ovde treba da budem. Čitava atmosfera i to preplitanje istorije, umetnosti, književnosti ostavili su utisak neverovatne snage na mene.“
Od Valtera do Handkea
Ona objašnjava da su tri ključna momenta iz tri različite godine, 1997, 1999, 2016, uticala na to da se posveti proučavanju bivše Jugoslavije.
„Prvi značajan momenat bila je 1997. godina kada sam kao dete, zajedno sa ocem, gledala jugoslovenske filmove 'Most' i 'Valter brani Sarajevo'. Obožavala sam da gledam televiziju, ponekad se skrivala u sobi svojih roditelja i krišom gledala, ali moj otac je mnogo voleo jugoslovenske filmove i ja sam ih pored njega zavolela. Duh tog vremena i vrednosti kao što su hrabrost, solidarnost, iskrenost ostavili su poseban trag“.
Sledeća prelomna tačka desila se, prema njenim rečima, 1999. kada je NATO bombardovao Jugoslaviju:
„Sećam se da je bila subota. Išla sam u školu. Na televiziji sam videla vest da je bombardovana ambasada Kine i da je troje ljudi poginulo. Nakon toga sam otišla na prvi čas matematike i nastavnik nas je pitao da li znamo šta se danas desilo u svetu. Svi su ćutali. Ja sam podigla ruku i rekla. Tokom časa neko od đaka je prokomentarisao: 'Pa dobro, kakve to veze ima sa nama?' Nastavnik se jako naljutio, lupio je rukom o sto i rekao: 'Videćemo za 20 godina ko će od vas ponovo postaviti to pitanje. Videćete kako ide istorija'. To je posejalo seme za ovaj moj budući rad“.
Bai Lin - gošća Narodne biblioteke Srbije
© Sputnik / Marija Jakovljević
Treći važan podsticaj da krene put Balkana, dao joj je nobelovac Peter Handke.
„Imala sam prilike da 2016. godine kao novinar koji se bavi književnošću četiri sata intervjuišem Petera Handkea. On je pisao o Srbiji i znamo da se njegov stav nije slagao sa zapadnim viđenjem, međutim nije poklekao. On je čovek sa puno integriteta i hrabrosti i to me je fasciniralo. Pitala sam ga kako je znao šta je istina, a šta nije u moru vesti koje su kružile o Jugoslaviji. Rekao mi je da moramo da imamo lično iskustvo, da iskusimo trenutak istine“.
Istinitost tih Handkeovih reči Lin je spoznala boraveći u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
„Naučila sam da nikada ne treba verovati svemu što mediji prikazuju, već svako mora lično da iskusi nešto da bi procenio šta je zapravo istina“.
Most između kultura i naroda
Najdublji utisak na nju ostavio je boravak u Srbiji, pogotovo prvi dolazak kada joj je sve bilo nepoznato:
„Ja sam tada nosila vrlo težak kofer pun knjiga i mučila sam se sa njim, posebno prelazeći ulice. Na jednom prelasku, prišao mi je stariji gospodin, lepo podigao kofer i preneo ga preko ulice. Prvo sam bila šokirana, iznenađena, a onda veoma zahvalna jer je kofer bio težak. Došla sam do sledećeg prelaska i ponovila se ista priča. To je ostavilo tako dubok trag, to ophođenje ljudi prema meni. To se u Kini ne dešava“.
Izuzetno radoznala, Bai Lin je pre dolaska na prostor bivše Jugoslavije, dosta istraživala istoriju i geografiju tog terena.
„Most je odlična metafora za ovaj region, čiji je geografski položaj u velikoj meri odredio njegovu sudbinu i trenutnu situaciju. Most kao povezivanje različitih kultura je utisak koji ja imam o Beogradu. Ovde možemo videti kulturno nasleđe različitih epoha, od Osmanskog carstva i Austrougarske do bivše Jugoslavije, rat-mir, staro-novo, sve to možemo videti kroz ceo grad i to pokazuje koliko je ovaj region – kao most - povezivao različite kulture i narode“, ističe Lin.
Ona što je zapazila u ljudima u Srbiji jesu, kako kaže, izuzetni kvaliteti koji se retko sreću:
„Hrabri ste, solidarni, uvek tvrdoglavi i čvrsti. Nikada ne pristajete na kompromise sa zlom i želite da budete svoji. Mislim da Srbi ne žele da budu samo most, već da imaju svoje mesto u svetu. Zato želim da nastavim da kopam po istoriji i kulturi vaše zemlje u potrazi za istinom“.
Na pitanje Sputnjika kako je doživela Kosovo i Metohiju, Lin kaže da je to delikatno i da će ipak biti hrabra u odgovoru:
„Moj lični utisak je da ljudi tamo, svejedno da li su srpske ili albanske nacionalnosti, žele da žive u miru i normalnim okolnostima i da mediji pogoršavaju situaciju, plasirajući informacije koje nisu tačne“.
Jugonostalgija u Srbiji i Crnoj Gori
Najveća razlika, koju je prvenstveno kao novinar uočila poredeći svoja dva boravka u Srbiji, jeste poskupljenje, odnosno inflacija.
„Pre pet godina imala sam utisak višeg životnog standarda. Sada sam prvo u Parizu, gde sam boravila mesec dana pre dolaska u Srbiju, zapazila poskupljenja i da ljudi teže žive nego ranije, a onda sam to videla i na Balkanu, posebno u delovima Crne Gore i Kosova i Metohije gde su primanja niska, a cene su skočile. Čula sam mnogo više žalbi ljudi na životni standard nego ranije“, kaže Bai Lin.
Oduševljena srpskim narodom
© Sputnik / Marija Jakovljević
U Sloveniji i Hrvatskoj, primećuje, bolji je životni standard i ljudi su relativno zadovoljni svojim životima i ne žele mnogo da govore o Jugoslaviji. U drugim delovima regiona slika je drugačija.
„S obzirom da sada istražujem za drugu knjigu, koja će se bazirati na centralnoj Srbiji, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori i Makedoniji, obilazila sam te delove i na osnovu priča sa ljudima mislim da ima više jugonostalgije“, zapaža kineska spisateljica.
Čitajte Andrića
Svojim sunarodnicima, koji žele više da saznaju o ovom regionu, preporučuje da čitaju sva dela Ive Andrića, ali upozorava da njega nije lako čitati i da je potrebno dobro poznavanje istorije srpskog naroda:
„Andrić nije toliko popularan i poznat među čitaocima u Kini, za razliku od Milorada Pavića. Ja bih preporučila i Kiša, a trenutno sam se posvetila Crnjanskom, jer želim njegovim očima da sagledam istoriju ovog podneblja. Jednom kada uđete u ovako nešto, ne možete da izađete“.
