Kako su srpski roboti osvojili planetu: Novo čudo sa Zvezdare – lobanja Nikole Tesle
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Na Institutu Mihajlo Pupin srpski naučnici decenijama razvijaju i konstruišu robote različitih primena, od „Beogradske šake“ – prve bioničke šake u svetu, do lobanje Nikole Tesle koju su istraživači ovih dana prikazali reporterima Sputnjika. Pokretanje sitnih mišića lica koje stvara efekat živog čoveka, zvezdarskog Teslu čini jezivo stvarnim.
Srpska robotika služila je kao polazište svetskim laboratorijama za njihov dalji razvoj. Ono što se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka patentiralo u Srbiji, još se koristi širom planete, i to sa minimalnim izmenama. Zavučen među stablima Zvezdarske šume i sakriven od očiju prolaznika Institut Mihajlo Pupin i njegov Centar za robotiku danas rade na patentima industrijske vrste i različite primene.
Model Tesline glave u Centru za robotiku Insituta "Mihajlo Pupin"
© Sputnik / Lola Đorđević
Kako je sve počelo
Naučni savetnik dr Aleksandar Rodić sproveo nas je kroz istorijat samog Instituta koji postoji još od 1968. godine, kada je osnovana laboratorija za robotiku. Ovo je čini jednom od najstarijih laboratorija ne samo u Evropi, već i u svetu.
Rani radovi bili su povezani sa medicinskom robotikom, pravljena su robotizovana pomagala koja su omogućavala kretanje ljudima sa poteškoćama. Devedesetih godina robotika je bila više usmerena ka industrijskim potrebama. To je podrazumevalo manipulacione robote, pre svega korišćene u automobilskoj i elektronskoj industriji, govori Rodić za Sputnjik.
Fokus aktivnosti laboratorije za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ usmeren je ka naučnim istraživanjima u različitim oblastima robotike i mehatronike
© Sputnik / Lola Đorđević
Gledanje u budućnost
Sa razvojem tehnologija, razvijale su se i čovekove potrebe, a naši naučnici su se trudili da idu u korak sa savremenim tendencijama i problemima društva.
Poslednjih godina radimo projekte industrijske primene u okviru fabrika budućnosti. Razvijamo mašine koje bi u tim delikatnim monotonim poslovima zamenile čoveka. Takođe, radimo na robotima za kolaborativni rad sa čovekom, što u prevodu znači rad na robotima koji nisu opasni u smislu sudara sa čovekom, a u skladu sa pametnom specijalizacijom Republike Srbije i njenim strateškim pravcima, radimo na dizajnu hrane budućnosti.
Institut takođe radi i na izradi agro-robota, odnosno robota za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovo, objašnjava Rodić, podrazumeva robotizovane berače voća i automatizovane linije koje koriste solarnu energiju za sušenje voća i lekovitog bilja. Uz ovo se takođe radi na robotima za prevenciju prirodnih katastrofa, poput požara ili zaštite čovekove okoline. Navedene mašine spadaju u multidisciplinarne, budući da su na njihovoj proizvodnji potrebna znanja iz mašinstva, elektronike, veštačke inteligencije itd.
Parabolični kolektor svetlosti
© Sputnik / Lola Đorđević
Naše opredeljenje je u razvoju inovativnih rešenja koja imaju težinu patenta. Mi smo istraživačko razvojna laboratorija i naš zadatak kao naučnika se završava kad se razvije prototip. To su obično unikatni uređaji čiju licencu ustupamo, odnosno prodajemo, industriji koja to komercijalizuje.
Elektro instalacije smeštene u "telu" robota koje upravljaju motorikom robota
© Sputnik / Lola Đorđević
Kada govorimo o međunarodnoj saradnji, Rodić kaže da ni ona ne izostaje, ali prvenstveno u akademskom smislu, ne na komercijalnom nivou. Saradnja se odvija sa univerzitetima kako Zapada tako i Istoka, a naučni saradnik Instituta Marija Radmilović, navodi da u Srbiji ne postoji ni jedan institut sličan ovom, budući da su oni jedni od retkih koji uživaju pokroviteljstvo Univerziteta u Beogradu.
RTS-ov novi kamerman
Ipak, Marija Radmilović napominje da je proces pravljenja robota dugotrajan i novčano zahtevan, te ne predstavlja baš epizodu naučne fantastike. Ona je novinare Sputnjika sprovela do laboratorije sa dostupnim patentima i već pominjanom lobanjom Nikole Tesle. Zvezdarski Tesla je sa vrha police nadgledao robotizovani trup sa rukama i „surlu“, dok je Marija govorila o mašini višestruke namene.
Centar za robotiku Instituta Mihajlo Pupin
© Foto : Sputnjiku ustupili saradnici Instituta Mihajlo Pupin / Centar za robotiku Instituta Mihajlo Pupin
Izrada ovog robota sa rukama trajala je više godina, pre svega iz razloga što smo imali problem u nabavci sredstava, a onda i nabavci opreme. Sam robot predstavlja jednu mobilnu platformu koja na sebi ima torzo na koji su nakačene robotske ruke. Na prvi pogled može izgledati kao gornji deo tela – trup sa rukama, a inače je konstruisan sa namerom da pomaže ljudima u raznim industrijskim procesima, objašnjava Marija. Iako je rečeno da robot ima dve ruke, Sputnjik je dočekala samo leva. Kako su nam objasnili naučnici Centra za robotiku, desna ruka je odneta u RTS radi upravljanja kamerom.
Ko je Japancima otkrio robote
Pri pominjanju srpske, ali i svetske robotike, imena Rajka Tomovića, Miodraga Rakića i Miomira Vukobratovića ne mogu se zaobići. Profesori sa Elektrotehničkog fakulteta Tomović i Rakić konstruisali su 1963. godine prvi bioničku šaku na svetu i ona predstavlja preteču svih bioničkih proteza. Primerci „Beogradske šake“ čuvaju se na Institutu „Mihajlo Pupin“, na ETF-u, u Bostonskom muzeju robotike...
„Beogradska šaka“
© Sputnik / Lola Đorđević
Sa „Beogradskom, šakom“ robotika dobija zamah širom planete i profesor Tomić zajedno sa profesorom Vukobratovićem rade na konstrukciji egzoskeleta za donje eksremitete. Današnja dostignuća po pitanju egzoskeleta ne razlikuju se previše od originalne ideje Miomira Vukobratića, a po rečima japanskih robotičara, zanimanje za robote u Japanu, današnjoj prestonici robotike, usledilo je tek nakon profesorovih predavanja. Vukobratovićev i Tomićev egzoskelet danas se čuva u moskovskom Politehničkom muzeju
Centar za robotiku Instituta Mihajlo Pupin
© Foto : Sputnjiku ustupili saradnici Instituta Mihajlo Pupin / Centar za robotiku Instituta Mihajlo Pupin
