00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

Rusija privodi kraju izgradnju akceleratora NICA koji treba da odgonetne veliku enigmu Univerzuma

CC BY-SA 2.0 / Flickr / DJANDYW.COM / Veliki hadronski sudarač
Veliki hadronski sudarač  - Sputnik Srbija, 1920, 15.04.2023
Pratite nas
U okviru Zajedničkog instituta za nuklearna istraživanja (JINR) u Dubnu u Moskovskoj oblasti završava se izgradnja akceleratora NICA. Njega nazivaju „mlađim bratom“ Velikog hadronskog sudarača. Sputnjik objašnjava kakve zadatke ovaj kolajder treba da reši.
Sredinom 50-ih godina prošlog veka u svetu su se, praktično istovremeno, pojavila dva velika naučna centra za proučavanje fundamentalnih svojstava materije: CERN u Švajcarskoj i JINR u Rusiji.
Trenutno JINR objedinjuje 19 zemalja učesnica i jedina je u Rusiji međunarodna međuvladina naučna organizacija registrovana u Ujedinjenim nacijama.
Ovde je, između ostalog, otkriveno deset novih elemenata iz Mendeljejevog periodnog sistema.
Godine 1957. u Dubnu je aktiviran u tom trenutku najmoćniji akcelerator naelektrisanih čestica na svetu - sinhrofazotron, sposoban da ubrza protone do rekordne energije od 10 milijardi elektron-volti.
Superprovodni kolajder protona i teških jona NICA (Nuclotron-based Ion Collider fAcility) direktni je naslednik ovog jedinstvenog postrojenja.

Pitanje na koje naučnici ne znaju odgovor

Jedno od glavnih pitanja savremene fizike je u kojim uslovima je došlo do faznog prelaza iz kvark-gluona u nuklearni oblik postojanja materije. Upravo na to pitanje na koje naučnici još ne znaju odgovor, akcelerator NICA pokušaće da ga pruži.
Ponovno stvaranje prvobitnog stanja materije trebalo bi da rasvetli kako su nastali svi materijalni objekti u Univerzumu.
„Teoretičari su predvideli mnoštvo faznih prelaza unutar ove prvobitne materije. Upravo oni će se istraživati u našem kolajderu. Zadatak je da se odredi kako se menjaju svojstva sekundarno nastalih čestica u zavisnosti od energije i veličine sudarajućih jezgara“, navodi Anatolij Sidorin, zamenik načelnika odeljenja za akceleratore u Laboratoriji za fiziku visokih energija JINR.
U zgradi kolajdera završavaju se inženjerski radovi. Do kraja godine biće okončana montaža svih magneta i biće izvršeno puštanje u rad. Prvi eksperimenti bi trebalo da se sprovedu početkom 2024. godine. Glavni analitički čvor sistema, višenamenski detektor MPD (Multi-Purpose Detector) je takođe u visokom stepenu pripravnosti.

„On će meriti sve glavne parametre neophodne za razumevanje procesa koji se odvijaju. Drugi, detektor SPD ili detektor spin fizike biće lansiran kasnije, okvirno do 2030. godine. Njegov zadatak je da proučava sudaranje polarizovanih protona, deutrona, neutrona i njihovu spin strukturu“, ističe Sergej Mec, vodeći naučni saradnih Laboratorije za fiziku visokih energija JINR.

Veliki hadronski sudarač (LHC) u CERN-u takođe proučava kvark-gluonsku plazmu. Time se bavi detektor ALICE, koji analizira rezultate sudara teških jona, ali ne može da fiksira momenat faznog prelaza, smeta mu ogromna ubrzavajuća snaga LHC.
Slični eksperimenti izvode se i u Nacionalnoj laboratoriji Brukvejhen u Sjedinjenim Američkim Državama, za sada bez očiglednog rezultata.
Kvantna fizika – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 12.04.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Novoizmerena masa elementarne čestice preti da iz temelja poremeti važeće zakone fizike
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala