https://lat.sputnikportal.rs/20230412/kako-mozemo-da-uticemo-na-gene-1154009115.html
Kako možemo da utičemo na gene
Kako možemo da utičemo na gene
Sputnik Srbija
Geni jesu čudo, samo treba da razbijemo predrasude da ako smo nešto nasledili ne znači da je to neminovnost, jer je mali procenat bolesti genetski... 12.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-12T12:35+0200
2023-04-12T12:35+0200
2023-04-12T12:35+0200
život
život
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110482/14/1104821411_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a04cf65f2fa04e4b873797b7c3fa28ee.jpg
Gene ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na njihovo ispoljavanje, pošto se relativno mali broj bolesti direktno genetski nasleđuje, istakla je Buzadžićeva.„Geni pune revolver, a mi smo ti koji povlačimo okidač. Znači, na nama je u kom će smeru da ide naša genetika. Mi nasleđujemo gene od naše bake, deke, mame i tate i to ne možemo da promenimo, ali sve zavisi od toga koji će gen da se uključi u određenom trenutku“, navodi genetičarka.Naši geni su specifični, a u molekulu DNK imamo čitav set gena. Svaka naša ćelija ima identičan genetički materijal, ali ostaje pitanje u kom pravcu će se ćelije diferencirati, objašnjava Ivana Buzadžić.Gene ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na njihovo ispoljavanje ili na gensku ekspresiju. Nekada pacijenti misle da je moguće „loš“ gen izvaditi i zameniti „dobrim“, ali to nije rešenje, jer u tom mikroprostoru taj gen je povezan svojim proizvodima sa proizvodima drugih gena i čini našu mikrosredinu koja čini da se razlikujemo jedni od drugih.Inače, Ivana Buzadžić sa profesorom dr Zvonkom Magićem se bavi upravo epigenetikom – molekularnim mehanizmima koji utiču na aktivaciju, odnosno inaktivaciju gena. Naravno, u celom tom procesu postoji i uticaj spoljašnje sredine i našeg načina života kojim možemo da utičemo na „uključivanje“ ili „isključivanje“ određenih gena.
https://lat.sputnikportal.rs/20230305/lek-za-dijabetes-postao-eliksir-mladosti-i-nije-jedini-naucnici-uveliko-sprovode-eksperimente-1151594178.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
život, magazin
Kako možemo da utičemo na gene
Geni jesu čudo, samo treba da razbijemo predrasude da ako smo nešto nasledili ne znači da je to neminovnost, jer je mali procenat bolesti genetski determinisan, dok na veći deo možemo sami da utičemo, navodi Ivana Buzadžić, molekularni biolog i fiziolog i specijalista genetike.
Gene ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na njihovo ispoljavanje, pošto se relativno mali broj bolesti direktno genetski nasleđuje, istakla je Buzadžićeva.
„Geni pune revolver, a mi smo ti koji povlačimo okidač. Znači, na nama je u kom će smeru da ide naša genetika. Mi nasleđujemo gene od naše bake, deke, mame i tate i to ne možemo da promenimo, ali sve zavisi od toga koji će gen da se uključi u određenom trenutku“, navodi genetičarka.
Naši geni su specifični, a u molekulu DNK imamo čitav set gena. Svaka naša ćelija ima identičan genetički materijal, ali ostaje pitanje u kom pravcu će se ćelije diferencirati, objašnjava Ivana Buzadžić.
„Spoje se hromozomi mame i hromozomi tate i u jednom trenutku ta ćelija počinje da se deli, a potom diferenciraju. Ono što utiče kako će se razviti su molekularni mehanizmi koji se zakače za molekul DNK, uključe neki gen, odnosno isključe neki drugi gen. Svaka naša ćelija ima identičan genetički materijal, a ipak se međusobno razlikuju“, dodaje Buzadžićeva
za RTS.
Gene ne možemo da promenimo, ali možemo da utičemo na njihovo ispoljavanje ili na gensku ekspresiju. Nekada pacijenti misle da je moguće „loš“ gen izvaditi i zameniti „dobrim“, ali to nije rešenje, jer u tom mikroprostoru taj gen je povezan svojim proizvodima sa proizvodima drugih gena i čini našu mikrosredinu koja čini da se razlikujemo jedni od drugih.
Inače, Ivana Buzadžić sa profesorom dr Zvonkom Magićem se bavi upravo epigenetikom – molekularnim mehanizmima koji utiču na aktivaciju, odnosno inaktivaciju gena. Naravno, u celom tom procesu postoji i uticaj spoljašnje sredine i našeg načina života kojim možemo da utičemo na „uključivanje“ ili „isključivanje“ određenih gena.
„Na primer, ako je baka imala dijabetes tipa dva, to ne znači da ću ga i ja imati i ne moram da ga imam. Ja ću načinom života, kroz ishranu, kroz određenu suplementaciju i fizičku aktivnost sprečiti situaciju u kojoj su se nalazili moji roditelji“, naglašava Ivana Buzadžić, specijalista genetike.
