00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Realne žrtve: Koga su ubili teroristi koji su izvršili diverziju na „Severnim tokovima“

CC BY 2.0 / wikimedia / Kit perajar
Kit perajar  - Sputnik Srbija, 1920, 10.04.2023
Pratite nas
Diverzije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ su predstavile pretnju populaciji retkih morskih životinja, zaključila je međunarodna grupa naučnika. Otkrivamo ko je i kako nastradao od napada na međunarodnu infrastrukturu.

U zoni hemijskog oružja

Četiri eksplozije na gasnim magistralama, koje se nalaze na dnu Baltičkog mora, su se dogodile 26. septembra 2022. godine.
Mesta tri eksplozije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ se nalaze u jednoj zoni na severoistoku danskog ostrva Bornholm, pored takozvane Bornholmske jame. Još jedno mesto koje je bilo pod diverzijom je gasovod „Severni tok 2“ jugoistočno od ostrva. Između te dve tačke se nalazi veliko skladište hemijske municije iz perioda Drugog svetskog rata.
U vodu i atmosferu je ispušteno 300 hiljada metričkih tona metana. Upravo je to uznemirilo ekologe, ali se ispostavilo da nije uticalo na topliju klimu ili ispuštanje gasa kao posledicu efekta staklene bašte.
Eksplozije su nanele ekosistemu Baltičkog mora ozbiljan udarac, a posledice je ocenila grupa naučnika iz Danske, Poljske i Nemačke na čelu sa Hansom Sandersonom iz Arhuskog univerziteta u Danskoj.

Gubitak i jedne jedinke je tragedija

Prema mišljenju autora, najgore su mogle da prođu morske svinje (Phocoena phocoena), slične kitovima čija je dužina tela oko jedan i po metar i liče na delfine.
Ova vrsta je ugrožena u Baltičkom moru, napominje portal „Fis.org“. Procenjuje se da populacija ima oko 500 jedinki. Tokom sezone razmnožavanja od maja do oktobra, životinje se okupljaju na oko 40 kilometara istočno od grupe eksplozija na severu i verovatno su bile tamo krajem septembra.
U krugu od četiri kilometra od eksplozije, morske svinje su mogle da budu teško povređene ili da poginu od udarnog talasa, ističu naučnici. U radijusu od 12 kilometara mogu potpuno da izgube sluh, a u radijusu od 50 kilometara da privremeno postanu gluve.
„Broj povređenih jedinki je verovatno mali, ali populacija je toliko mala da će gubitak ili ozbiljna povreda čak i jedne životinje, posebno ako je odrasla ženka, verovatno uticati na brojnost cele vrste", navodi se dokumentu.
Osim morskih svinja, ugrožene su i baltičke sive foke i morske mačke.

Bakalar je pod stresom

Bornholmski basen je tradicionalno mesto gde se mresti istočnobaltički bakalar (Gadus morhua), mrešćenje traje od marta do septembra, a diverzija se dogodila na kraju sezone.
Eksplozija je sa dna podigla 250 hiljada metričkih tona jako toksičnog otpada, uključujući i onaj koji je akumuliran kao posledica otpada hemijskog oružja.
Otrovne supstance su ostale u vodi više od mesec dana, što znači da su štetne materije najverovatnije ušle u telo odraslih jedinki riba, mladih riba i u ikru. Prema rečima stručnjaka, to bi moglo da ošteti endokrini i imuni sistem, kao i da poremeti rad neurotransmitera bakalara.
Ribe u Baltičkom moru i bez ovog događaja ne žive u najboljim ekološkim uslovima, a efekti eksplozija su stvorili još veći stres, ističu stručnjaci.
Ruski naučnici smatraju da eksplozije na „Severnim tokovima" verovatno neće imati veliki negativan uticaj na ekosisteme.
„Sa katastrofama kao što je izlivanje nafte u Meksičkom zalivu, eksplozija na gasovodima se ne može uporediti", kaže naučni saradnik laboratorije morskih sisara Instituta za okeanologiju „Širšov" Anton Černecki.
On objašnjava da Baltik nema mnogo morskih sisara, oni su uglavnom skoncentrisani u zapadnom delu mora. U Finskom zalivu i pore obala Pribaltika se mogu pronaći pojedinačne morske svinje.
Prema rečima naučnika, poslednjih godina dinamika broja morskih sisara u Baltičkom moru je niska.
„Sive foke su se aktivno lovile do 70-ih godina prošlog veka. U Švedskoj i Finskoj su nagrađivani ljudi koji su ih lovili, kao što se u Rusiji naplaćuje lov na vukove. Naravno, to je sada prekinuto. Pokušava se da se sačuvaju životinje. Baltičko more je istorijski podložno snažnom antropogenom uticaju, tako da je danas broj sisara manji nego što je nekada bio. Međutim, nema katastrofalnog pada", kaže Černecki.

Ko je izvršio diverzije na „Severnim tokovima"?

Američki novinar Simur Herš je početkom februara izjavio da su terorističke napade na gasovodima, koji povezuju Rusiju i Nemačku, organizovale SAD uz učešće Norveške i po direktnom uputstvu američkog predsednika Džozefa Bajdena. Operacija je bila pod okriljem „Baltops obuke".
„Njujork tajms" je mesec dana kasnije, pozivajući se na obaveštajne podatke objavio da je diverzije na „Severnim tokovima" navodno sprovela „proukrajinska grupa". Rukovodstvo Ukrajine negira da je upleteno u diverzije.
U Moskvi su uvereni da ne mogu aktivisti da organizuju tako složene terorističke napade bez učešća tehnološki razvijene zemlje.
Rusija i Kina su pripremile nacrt rezolucije Savetu bezbednosti UN o sprovođenju istrage o terorističkim napadima na gasovode, a glasanje će se održati 27. marta.
Zgrada ambasade Rusije u Vašingtonu - Sputnik Srbija, 1920, 03.04.2023
RUSIJA
Ambasada Rusije: SAD ne žele da se otkrije istina o diverziji na „Severnom toku“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala