https://lat.sputnikportal.rs/20230410/realne-zrtve-koga-su-ubili-teroristi-koji-su-izvrsili-diverziju-na-severnim-tokovima-1153641780.html
Realne žrtve: Koga su ubili teroristi koji su izvršili diverziju na „Severnim tokovima“
Realne žrtve: Koga su ubili teroristi koji su izvršili diverziju na „Severnim tokovima“
Sputnik Srbija
Diverzije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ su predstavile pretnju populaciji retkih morskih životinja, zaključila je međunarodna grupa naučnika... 10.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-10T21:55+0200
2023-04-10T21:55+0200
2023-04-10T21:55+0200
rusija
severni tok 2
severni tok
diverzija
eksplozija
gasovod
svet
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/07/1b/1123090902_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_f13d7ce5a13edb72d80eb3fd80cc9db5.jpg
U zoni hemijskog oružjaČetiri eksplozije na gasnim magistralama, koje se nalaze na dnu Baltičkog mora, su se dogodile 26. septembra 2022. godine.Mesta tri eksplozije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ se nalaze u jednoj zoni na severoistoku danskog ostrva Bornholm, pored takozvane Bornholmske jame. Još jedno mesto koje je bilo pod diverzijom je gasovod „Severni tok 2“ jugoistočno od ostrva. Između te dve tačke se nalazi veliko skladište hemijske municije iz perioda Drugog svetskog rata.U vodu i atmosferu je ispušteno 300 hiljada metričkih tona metana. Upravo je to uznemirilo ekologe, ali se ispostavilo da nije uticalo na topliju klimu ili ispuštanje gasa kao posledicu efekta staklene bašte.Eksplozije su nanele ekosistemu Baltičkog mora ozbiljan udarac, a posledice je ocenila grupa naučnika iz Danske, Poljske i Nemačke na čelu sa Hansom Sandersonom iz Arhuskog univerziteta u Danskoj.Gubitak i jedne jedinke je tragedijaPrema mišljenju autora, najgore su mogle da prođu morske svinje (Phocoena phocoena), slične kitovima čija je dužina tela oko jedan i po metar i liče na delfine.Ova vrsta je ugrožena u Baltičkom moru, napominje portal „Fis.org“. Procenjuje se da populacija ima oko 500 jedinki. Tokom sezone razmnožavanja od maja do oktobra, životinje se okupljaju na oko 40 kilometara istočno od grupe eksplozija na severu i verovatno su bile tamo krajem septembra.U krugu od četiri kilometra od eksplozije, morske svinje su mogle da budu teško povređene ili da poginu od udarnog talasa, ističu naučnici. U radijusu od 12 kilometara mogu potpuno da izgube sluh, a u radijusu od 50 kilometara da privremeno postanu gluve.Osim morskih svinja, ugrožene su i baltičke sive foke i morske mačke.Bakalar je pod stresomBornholmski basen je tradicionalno mesto gde se mresti istočnobaltički bakalar (Gadus morhua), mrešćenje traje od marta do septembra, a diverzija se dogodila na kraju sezone.Eksplozija je sa dna podigla 250 hiljada metričkih tona jako toksičnog otpada, uključujući i onaj koji je akumuliran kao posledica otpada hemijskog oružja.Otrovne supstance su ostale u vodi više od mesec dana, što znači da su štetne materije najverovatnije ušle u telo odraslih jedinki riba, mladih riba i u ikru. Prema rečima stručnjaka, to bi moglo da ošteti endokrini i imuni sistem, kao i da poremeti rad neurotransmitera bakalara.Ribe u Baltičkom moru i bez ovog događaja ne žive u najboljim ekološkim uslovima, a efekti eksplozija su stvorili još veći stres, ističu stručnjaci.Ruski naučnici smatraju da eksplozije na „Severnim tokovima" verovatno neće imati veliki negativan uticaj na ekosisteme.On objašnjava da Baltik nema mnogo morskih sisara, oni su uglavnom skoncentrisani u zapadnom delu mora. U Finskom zalivu i pore obala Pribaltika se mogu pronaći pojedinačne morske svinje.Prema rečima naučnika, poslednjih godina dinamika broja morskih sisara u Baltičkom moru je niska.Ko je izvršio diverzije na „Severnim tokovima"?Američki novinar Simur Herš je početkom februara izjavio da su terorističke napade na gasovodima, koji povezuju Rusiju i Nemačku, organizovale SAD uz učešće Norveške i po direktnom uputstvu američkog predsednika Džozefa Bajdena. Operacija je bila pod okriljem „Baltops obuke".„Njujork tajms" je mesec dana kasnije, pozivajući se na obaveštajne podatke objavio da je diverzije na „Severnim tokovima" navodno sprovela „proukrajinska grupa". Rukovodstvo Ukrajine negira da je upleteno u diverzije.U Moskvi su uvereni da ne mogu aktivisti da organizuju tako složene terorističke napade bez učešća tehnološki razvijene zemlje.Rusija i Kina su pripremile nacrt rezolucije Savetu bezbednosti UN o sprovođenju istrage o terorističkim napadima na gasovode, a glasanje će se održati 27. marta.
https://lat.sputnikportal.rs/20230403/ambasada-rusije-sad-ne-zele-da-se-otkrije-istina-o-diverziji-na-severnom-toku-1153562140.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, severni tok 2, severni tok, diverzija, eksplozija, gasovod, svet, svet – politika
rusija, severni tok 2, severni tok, diverzija, eksplozija, gasovod, svet, svet – politika
Realne žrtve: Koga su ubili teroristi koji su izvršili diverziju na „Severnim tokovima“
Diverzije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ su predstavile pretnju populaciji retkih morskih životinja, zaključila je međunarodna grupa naučnika. Otkrivamo ko je i kako nastradao od napada na međunarodnu infrastrukturu.
Četiri eksplozije na gasnim magistralama, koje se nalaze na dnu Baltičkog mora, su se dogodile 26. septembra 2022. godine.
Mesta tri
eksplozije na gasovodima „Severni tok 1“ i „Severni tok 2“ se nalaze u jednoj zoni na severoistoku danskog ostrva Bornholm, pored takozvane Bornholmske jame. Još jedno mesto koje je bilo pod diverzijom je gasovod „Severni tok 2“ jugoistočno od ostrva. Između te dve tačke se nalazi veliko skladište hemijske municije iz perioda Drugog svetskog rata.
U vodu i atmosferu je ispušteno 300 hiljada metričkih tona metana. Upravo je to uznemirilo ekologe, ali se ispostavilo da nije uticalo na topliju klimu ili ispuštanje gasa kao posledicu efekta staklene bašte.
Eksplozije su nanele ekosistemu Baltičkog mora ozbiljan udarac, a posledice je ocenila grupa naučnika iz Danske, Poljske i Nemačke na čelu sa Hansom Sandersonom iz Arhuskog univerziteta u Danskoj.
Gubitak i jedne jedinke je tragedija
Prema mišljenju autora, najgore su mogle da prođu morske svinje (Phocoena phocoena), slične kitovima čija je dužina tela oko jedan i po metar i liče na delfine.
Ova vrsta je ugrožena u Baltičkom moru, napominje portal „Fis.org“. Procenjuje se da populacija ima oko 500 jedinki. Tokom sezone razmnožavanja od maja do oktobra, životinje se okupljaju na oko 40 kilometara istočno od grupe eksplozija na severu i verovatno su bile tamo krajem septembra.
U krugu od četiri kilometra od eksplozije, morske svinje su mogle da budu teško povređene ili da poginu od udarnog talasa, ističu naučnici. U radijusu od 12 kilometara mogu potpuno da izgube sluh, a u radijusu od 50 kilometara da privremeno postanu gluve.
„Broj povređenih jedinki je verovatno mali, ali populacija je toliko mala da će gubitak ili ozbiljna povreda čak i jedne životinje, posebno ako je odrasla ženka, verovatno uticati na brojnost cele vrste", navodi se dokumentu.
Osim morskih svinja, ugrožene su i baltičke sive foke i morske mačke.
Bornholmski basen je tradicionalno mesto gde se mresti istočnobaltički bakalar (Gadus morhua), mrešćenje traje od marta do septembra, a diverzija se dogodila na kraju sezone.
Eksplozija je sa dna podigla 250 hiljada metričkih tona jako toksičnog otpada, uključujući i onaj koji je akumuliran kao posledica otpada hemijskog oružja.
Otrovne supstance su ostale u vodi više od mesec dana, što znači da su štetne materije najverovatnije ušle u telo odraslih jedinki riba, mladih riba i u ikru. Prema rečima stručnjaka, to bi moglo da ošteti endokrini i imuni sistem, kao i da poremeti rad neurotransmitera bakalara.
Ribe u Baltičkom moru i bez ovog događaja ne žive u najboljim ekološkim uslovima, a efekti eksplozija su stvorili još veći stres, ističu stručnjaci.
Ruski naučnici smatraju da eksplozije na „Severnim tokovima" verovatno neće imati veliki negativan uticaj na ekosisteme.
„Sa katastrofama kao što je izlivanje nafte u Meksičkom zalivu, eksplozija na gasovodima se ne može uporediti", kaže naučni saradnik laboratorije morskih sisara Instituta za okeanologiju „Širšov" Anton Černecki.
On objašnjava da Baltik nema mnogo morskih sisara, oni su uglavnom skoncentrisani u zapadnom delu mora. U Finskom zalivu i pore obala Pribaltika se mogu pronaći pojedinačne morske svinje.
Prema rečima naučnika, poslednjih godina dinamika broja morskih sisara u Baltičkom moru je niska.
„Sive foke su se aktivno lovile do 70-ih godina prošlog veka. U Švedskoj i Finskoj su nagrađivani ljudi koji su ih lovili, kao što se u Rusiji naplaćuje lov na vukove. Naravno, to je sada prekinuto. Pokušava se da se sačuvaju životinje. Baltičko more je istorijski podložno snažnom antropogenom uticaju, tako da je danas broj sisara manji nego što je nekada bio. Međutim, nema katastrofalnog pada", kaže Černecki.
Ko je izvršio diverzije na „Severnim tokovima"?
Američki novinar
Simur Herš je početkom februara izjavio da su
terorističke napade na gasovodima, koji povezuju Rusiju i Nemačku, organizovale SAD uz učešće Norveške i po direktnom uputstvu američkog predsednika Džozefa Bajdena. Operacija je bila pod okriljem „Baltops obuke".
„Njujork tajms" je mesec dana kasnije, pozivajući se na obaveštajne podatke objavio da je diverzije na „Severnim tokovima" navodno sprovela „proukrajinska grupa". Rukovodstvo Ukrajine negira da je upleteno u diverzije.
U Moskvi su uvereni da ne mogu aktivisti da organizuju tako složene terorističke napade bez učešća tehnološki razvijene zemlje.
Rusija i Kina su pripremile nacrt rezolucije Savetu bezbednosti UN o sprovođenju istrage o terorističkim napadima na gasovode, a glasanje će se održati 27. marta.
.jpg){kind=link}