Oni su videli budućnost: Samo je entuzijazam brigadira mogao iz peska da podigne Novi Beograd
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Prvih dana jula 1948. godine, brigadirka Koviljka Bošković sa kamiona je ugledala pejzaž koji nije obećavao. Upitala je komandanta svoje radne jedinice: „Šta ćemo mi na ovom pesku?” Odgovorio je: „Drugarice, mi ovde gradimo novi grad. Ovde će biti stanovi”. Iznenađena, uzviknula je: „Novi grad! Ko će još da živi na ovom pesku?”.
Borba za novi grad na pesku
Upravo reči omladinke iz Svetozarevačke brigade dale su ime izložbi „Novi grad! Ko će još da živi na ovom pesku?!“, otvorenoj u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, postavke posvećene elanu i energiji omladinskih brigadira koji su izgradili Novi Beograd.
Autor izložbe, istoričar i viši bibliotekar Dragan Milošević pokazuje da su prvi radovi na pripremi terena za izgradnju Novog Beograda izvršeni 1947. godine, a da je naredne godine, 11. aprila,svečanim mitingom otvorena Omladinska radna akcija Novi Beograd.
„Svi danas znaju gde je Tržni centar Ušće. Zamislite sada da krenete od TC Ušće ka Muzeju savremene umetnosti. Tu postoji spomen ploča koju je tada otkrio ministar građevina FNRJ Vlada Zečević, dok je dole, ispod bine, stajalo oko 4.000 omladinaca iz prvih omladinskih brigada i par hiljada polukvalifikovanih i kvalifikovanih radnika, inženjera i tehničara. Već 12. aprila njih oko 9.000-9.500 krenulo je u borbu za novi grad na tom pesku“, kaže za Sputnjik Dragan Milošević.
Svojim rukama podizali grad: Sa izložbe fotografija iz arhive Tanjuga
© Sputnik / Lola Đorđević
Svojim rukama podizali grad
Te 1948. godine, od 11. aprila do 5. decembra na izgradnji Novog Beograda je radilo 49.800 mladih, raspoređenih u 318 brigada. Naredne dve godine broj brigadira je bio veći, tako da je u prvoj fazi početka izgradnje Novog Beograda ukupno radilo 142.389 brigadira, u 904 brigade, na 99 gradilišta.
Multimedijalna izložba, 75 godina kasnije, oživljava sećanja i slike jednog neponovljivog vremena u svakom smislu.
„Iz današnje perspektive taj entuzijazam je teško razumljiv. Možda može emotivno da se shvati nešto što su radili naši roditelji ili baba i deda, ali zamislite entuzijazam da oni svojom rukama započnu ono što je danas grad sa 210.000 stanovnika sa svim mogućim kompanijama, kancelarijama, sportskim dvoranima, Sava Centrom koji se renovira. Svesni ili ne, oni su tada videli budućnost. Nisam siguran da danas može neko da bude takav vizionar i da ima takav polet“, ističe Milošević.
Opismenili se u brigadama
Tematski panoi u Narodnoj biblioteci oživljavaju segmente stvarnosti tog davnog vremena, a njihovoj autentičnosti značajno doprinose filmski i foto-materijal. Izložbu prati i prvih 36 u celini digitalizovanih brojeva lista „Novi Beograd”.
„Ima tako divnih i autentičnih priča. Sačuvano je pismo brigadira Franeta koji je došao nepismen na radnu akciju, a roditeljima se sa radne akcije javio pismom. Te 1948. godine 3.300 mladih je opismenjeno. Od 1948. do 1950. godine čak 97 procenata nepismenih omladinaca se u brigadama opismenilo. Statistika nam kaže da je svaki omladinac pročitao po jednu knjigu. To možda zvuči malo, ali pomislite koliko su radili i da su bili na jako teškom terenu“, kaže autor izložbe.
„Novi grad! Ko će još da živi na ovom pesku?”
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragan Milošević
Milošević napominje da ima mnogo priča o tome kako su se borili sa peskom:
„Noću se pesak urušavao nazad u rupu jer su u oktobru počele kiše. Postoji podatak da je samo jedan brigadir 400 kolica peska izvlačio iz rupe, dok su drugi punili ta kolica. Danas je to, sa svim mašinama i šlemovima u raznim bojama, nezamislivo“.
Bila je sloboda
Naš sagovornik naglašava da je motiv omladinaca, koji su gradili Novi Beograd, bio veoma jak i nezavistan od ideologije:
„Moja majka je mnogo puta izgovorila kada sam je pitao za radne akcije: 'Bila je sloboda. Više nije bilo okupatora. Najzad smo mogli da uradimo nešto drugo. Želeli smo da izgradimo novu zemlju za našu decu'. Od svih omladinaca u prvoj fazi izgradnje njih osam posto bili su članovi Komunističke partije i četiri posto kandidati. Jeste državno rukovodstvo kroz partiju pozivalo na učešće, ali nije postojao ideološki motiv, već samo vizija budućnosti“.
Duh dinamizma i anonimnosti
Počasni građanin Novog Beograda, pisac i profesor Filološkog fakulteta Mihajlo Pantić kaže za Sputnjik da oni koji su gradili Novi Beograd sigurno nisu mogli da pretpostave kako će on danas izgledati:
„Znam šta je bila osnova Novog Beograda, ali ovo što se danas zbiva nema nikakve veze sa početnom idejom. On polako ispada iz svojih gabarita, nekako se predimenzionirao. On je drugo središte Beograda, a u suštini nije koncipiran kao centar i kako ja volim da kažem, on je rasredišten, rasut grad bez vertikale“.
Izložba u Narodnoj biblioteci Srbije
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragan Milošević
Podseća Pantić da je Novi Beograd nekada bio tipičan doseljenički grad, pa se i to promenilo:
„Sad već moji sinovi imaju decu, znači to je već četvrta generacija i oni se sa tim mestom identifikuju. Ne mogu da kažem da je to zavičaj, ali jeste mesto identifikacije. U svojim knjigama decenijama pišem o duhu Novog Beograda. To je duh dinamizma, stalne promene i ubrzanja. Ono što meni najviše odgovara je duh anonimnosti – izgubljenosti. Kada vam neko kaže 'živim u 63. bloku', vi morate da uključite identifikaciju da biste ga pronašli. Nije Hong Kong, ali jeste predimenzioniran“.
Izgradnja Novog Beograda
© Sputnik / Lola Đorđević
Brigadirka Svetozarevačke brigade Koviljka Bošković sa početka priče je majka našeg sagovornika i autora izložbe:
„Ona je provela punih 56 godina na tom pesku, u stanu. Zadirkujući je zbog te rečenice koja je u naslovu izložbe, pre tri godine sam je upitao: Da li si se končano navikla na Novi Beograd? Ćutala je nekoliko sekundi i onda je rekla: Ako hoćeš da me pitaš da li sam ga zavolela, ne očekuj previše“.
