https://lat.sputnikportal.rs/20230409/kako-zastiti-bastu-od-stetocina-na-prirodan-nacin-1153868174.html
Kako zaštiti baštu od štetočina na prirodan način
Kako zaštiti baštu od štetočina na prirodan način
Sputnik Srbija
Pesticidi pored toga što štete životnoj sredini loše utiču i na zdravlje ljudi, ali postoji nekoliko načina da se bašta zaštiti i bez njihove upotrebe. 09.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-09T21:32+0200
2023-04-09T21:32+0200
2023-04-09T21:51+0200
ekonomija
privreda i poljoprivreda
društvo
društvo
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/09/1153867963_0:117:1920:1197_1920x0_80_0_0_1d52452e39447c73c46f49337335b8bc.jpg
Pesticidi su umnogome zaslužni za veću i kvalitetniju proizvodnju hrane i sprečavanje vektorskih bolesti. Međutim, kako naučnici sve više razotkrivaju loše strane sintetičkih pesticida, tako postaju jasniji njihovi negativni efekti na zdravlje ljudi i stanje našeg okruženja.Paralelno je na udaru i životna sredina s obzirom na to da pesticidi mogu da zagade vodu i zemljište. Pored štetnih organizama za bilje koje se uzgaja, mogu biti kobni i za drugu floru i faunu, piše portal „Klima 101“.Sa druge strane, sa klimatskim promenama pesticidi kreiraju začarani krug — svojom primenom doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a u svetlu rastućih temperatura biće sve potrebniji za efikasnu poljoprivredu. Delimično i zbog toga što klimatske promene ubrzavaju razgradnju pesticida, tako skraćujući njihovo trajanje.Zaštita bez pesticidaPostoje savremeni alternativni načini za očuvanje zasada, kao i recepti za pesticide iz kućne radinosti.Iako su manje toksični od konvencionalnih pesticida, predložena rešenja nisu potpuno bezbedna, pa ih treba držati podalje od dece i kućnih ljubimaca. Kako biste se uverili da neće oštetiti vaše biljke, sprejeve najpre testirajte na nekoliko listića. Najbolje je da test obavite u večernje sate, a ne tokom najtoplijeg dela dana — tada je manji rizik za štetu, a takođe pčele i drugi oprašivači tada nisu aktivni.Sprej na bazi sapunaRastvorite jednu veću kašiku blagog tečnog sapuna ili sapuna od maslinovog ulja u jednom litru vode. Tečnost uskladištite u flaši sa prskalicom. Čitave biljke — obe strane listova i stabljiku — dobro isprskajte. Kako bi sprejevi na bazi sapuna bili efikasni, svoje voće i povrće hidrirajte ovom mešavinom na svakih 4-7 dana dok ne primetite da se populacija insekata smanjila. Ukoliko u međuvremenu ne padne kiša, ostatke rastvora sa biljaka skinite samostalno tako što ćete ih okupati vodom.Sprej na bazi uljaPomešajte jednu šolju ulja sa jednom većom kašikom blagog tečnog sapuna. Između 2 i 8 većih kašika dobijene mešavite rastvorite u jednom litru vode. Dalji postupak je isti kao u prethodno navedenom primeru. Zahvaljujući ulju, rešićete se štetočina kao što su biljne vaši i grinja.Sprej na bazi lišća paradajzaLišće paradajza, između ostalog, može da vam pomogne u uništavanju biljnih vaši i grinja. Njegova efikasnost proizilazi iz alkaloida koji su pogubni za mnoge insekte. Jednostavno potopite seckano lišće paradajza u dve šolje vode preko noći. Ujutru tečnost procedite i dodajte joj još dve šolje vode. Rastvor uskladištite u flaši sa prskalicom i nanesite ga po biljkama.Sprej na bazi belog lukaBelog luka se ne plaše samo vampiri već i štetočine iz vašeg voćnjaka ili bašte kao što su kupusari i bele mušice. Ispasirajte dva bela luka u jednoj šolji vode i ostavite da odstoji preko noći. Procedite rastvor u flašu od jednog litra, a potom mu dodajte pola šolje biljnog ulja i veću kašiku tečnog sapuna. Preostali prostor popunite vodu. Jednu šolju mešavine sipajte u raspršivač od jednog litra i razredite vodom. Poprskajte po napadnutim biljkama.Sprej na bazi ljute paprikeLjuta paprika je još jedan od dobrih repelanata za insekte, ali i za krupnije životinje kao što su zečevi. Jedna veća kašika sušenog čilija, jedna veća kašika blagog rečnog sapuna i jedan litar vode su sve što vam treba da biste stali parazitima na kraj. Budite pažljivi kada baratate ovim sprejem i vodite računa da vam ne dospe u oči — bilo bi dobro i da koristite rukavice pri pravljenju i nanošenju na biljke, prenela je „Nacionalna geografija“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, privreda i poljoprivreda, društvo, srbija – ekonomija
ekonomija, privreda i poljoprivreda, društvo, srbija – ekonomija
Kako zaštiti baštu od štetočina na prirodan način
21:32 09.04.2023 (Osveženo: 21:51 09.04.2023) Pesticidi pored toga što štete životnoj sredini loše utiču i na zdravlje ljudi, ali postoji nekoliko načina da se bašta zaštiti i bez njihove upotrebe.
Pesticidi su umnogome zaslužni za veću i kvalitetniju proizvodnju hrane i sprečavanje vektorskih bolesti. Međutim, kako naučnici sve više razotkrivaju loše strane sintetičkih pesticida, tako postaju jasniji njihovi negativni efekti na zdravlje ljudi i stanje našeg okruženja.
Paralelno je na udaru i životna sredina s obzirom na to da
pesticidi mogu da zagade vodu i zemljište. Pored štetnih organizama za bilje koje se uzgaja, mogu biti kobni i za drugu floru i faunu,
piše portal „Klima 101“.
Sa druge strane, sa klimatskim promenama pesticidi kreiraju začarani krug — svojom primenom doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a u svetlu rastućih temperatura biće sve potrebniji za efikasnu poljoprivredu. Delimično i zbog toga što klimatske promene ubrzavaju razgradnju pesticida, tako skraćujući njihovo trajanje.
Postoje savremeni alternativni načini za očuvanje zasada, kao i recepti za pesticide iz kućne radinosti.
Iako su manje toksični od konvencionalnih pesticida, predložena rešenja nisu potpuno bezbedna, pa ih treba držati podalje od dece i kućnih ljubimaca. Kako biste se uverili da neće oštetiti vaše biljke, sprejeve najpre testirajte na nekoliko listića. Najbolje je da test obavite u večernje sate, a ne tokom najtoplijeg dela dana — tada je manji rizik za štetu, a takođe pčele i drugi oprašivači tada nisu aktivni.
Rastvorite jednu veću kašiku blagog tečnog
sapuna ili sapuna od maslinovog ulja u jednom litru vode. Tečnost uskladištite u flaši sa prskalicom. Čitave biljke — obe strane listova i stabljiku — dobro isprskajte. Kako bi sprejevi na bazi sapuna bili efikasni, svoje voće i povrće hidrirajte ovom mešavinom na svakih 4-7 dana dok ne primetite da se populacija insekata smanjila. Ukoliko u međuvremenu ne padne kiša, ostatke rastvora sa biljaka skinite samostalno tako što ćete ih okupati vodom.
Pomešajte jednu šolju ulja sa jednom većom kašikom blagog tečnog sapuna. Između 2 i 8 većih kašika dobijene mešavite rastvorite u jednom litru vode. Dalji postupak je isti kao u prethodno navedenom primeru. Zahvaljujući ulju, rešićete se štetočina kao što su biljne vaši i grinja.
Sprej na bazi lišća paradajza
Lišće
paradajza, između ostalog, može da vam pomogne u uništavanju biljnih vaši i grinja. Njegova efikasnost proizilazi iz alkaloida koji su pogubni za mnoge insekte. Jednostavno potopite seckano lišće paradajza u dve šolje vode preko noći. Ujutru tečnost procedite i dodajte joj još dve šolje vode. Rastvor uskladištite u flaši sa prskalicom i nanesite ga po biljkama.
Belog luka se ne plaše samo vampiri već i štetočine iz vašeg voćnjaka ili bašte kao što su kupusari i bele mušice. Ispasirajte dva bela luka u jednoj šolji vode i ostavite da odstoji preko noći. Procedite rastvor u flašu od jednog litra, a potom mu dodajte pola šolje biljnog ulja i veću kašiku tečnog sapuna. Preostali prostor popunite vodu. Jednu šolju mešavine sipajte u raspršivač od jednog litra i razredite vodom. Poprskajte po napadnutim biljkama.
Sprej na bazi ljute paprike
Ljuta paprika je još jedan od dobrih repelanata za insekte, ali i za krupnije životinje kao što su zečevi. Jedna veća kašika sušenog čilija, jedna veća kašika blagog rečnog sapuna i jedan litar vode su sve što vam treba da biste stali parazitima na kraj. Budite pažljivi kada baratate ovim sprejem i vodite računa da vam ne dospe u oči — bilo bi dobro i da koristite rukavice pri pravljenju i nanošenju na biljke,
prenela je „Nacionalna geografija“.
