Zašto je Jakov uspeo
© Tanjug / Strahinja Aćimović
Pratite nas
Pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori veliki je korak, korak od sedam milja, koji treba da bude praćen pobedom antiđukanovićevskih snaga i na parlamentarnim izborima. Bio je to referendum na kome su se građani opredelili da se pokuša nešto novo, drugačije, da Crna Gora postane nova, manje turbulentna zemlja.
Pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori označava konačan kraj tridesettrogodišnje karijere Mila Đukanovića, rekao je za Sputnjik politički analitičar Dejan Vuk Stanković. Taj kraj počeo je u avgustu 2020. jer je crnogorska vlast sa Đukanovićem na čelu postala sklerotična i nespremna da razume stvarnost.
Šta je tajna uspeha Jakova Milatovića
Matematički posmatrano, Đukanović jeste pobedio u prvom krugu, ali je pokazao ograničenja, objašnjava Stanković.
„Rezultat je bio slabiji nego što je bio slučaj u prethodnim predsedničkim trkama. Milatović je osvojio značajan broj glasova, ali je uspeo da osvoji i glasove onih kandidata u prvom krugu izbora koji su takođe osvojili značajan broj glasova, pre svega lidera Demokratskog fronta Andrije Mandića i lidera Demokrata Alekse Bečića“, ističe on.
Te dve podrške su bile bezuslovne, s tim što je Demokratski front pružio bezuslovnu podršku aktivnim učešćem u kampanji, spremnošću da sve svoje resurse ustupi Milatoviću, dok su lideri URA-e i Demokrata, Dritan Abazović i Aleksa Bečić svojim političkim držanjem uticali na to da ubedljiva većina građana Crne Gore podrži Milatovića i otvore novu političku stranicu u istoriji Crne Gore, dodaje Stanković.
Đukanovićev režim nije izvukao pouke iz avgusta 2020. i sada su predsednički izbori označili njegov kraj – i Đukanovića kao političara, ali i DPS-a. Jer, sada već bivši crnogorski predsednik vladao je autoritarnim stilom, iz partije eliminišući sve one koji bi mogli da ugroze njegovo neprikosnoveno liderstvo.
Objašnjavajući izborni uspeh Jakova Milatovića, Stanković navodi da je on, za razliku od lidera DF Andrije Mandića, uspeo da za sebe pridobije tradicionalna uporišta DPS-a, kao što su Podgorica i jug zemlje, a u tome je uspeo zato što je, za razliku od Mandića, imao širi obuhvat.
„On je pokazao senzibilitet za srpsko pitanje, ali je tu bilo i sve što je podrazumevalo evropeizaciju Crne Gore, bolji način upravljanja, kritiku koruptivnih aktivnosti vlasti i slično. Naravno, igrao je i na dobre ekonomske rezultate koje je postigao zajedno sa Spajićem u vladi u kojoj je bio“, kaže Stanković.
Takođe, Milatović u biografiji nema ni jednu mrlju, ni jednu koruptivnu aktivnost, akademska karijera mu je na zavidnom nivou, a i imovno stanje mu je daleko skromnije od Đukanovićevog.
„Politička klasa koju je u Crnoj Gori simbolizovao Milo Đukanović, ozbiljno se obogatila i to ne za crnogorske ili zapadnobalkanske uslove, nego se ozbiljno obogatila i za evropske uslove samo bivajući na vlasti, ne stvarajući nikakvo bogatstvo za građane Crne Gore. I to sticanje nije bilo najlegalnije. Naprotiv, postoje velike sumnje oko toga“, navodi Stanković.
Narod Milu ne zaboravlja priznanje Kosova
Zapad Đukanoviću ovaj put nije dao veštačko disanje jer, Stanković smatra, dobro zna da Jakov Milatović nije antizapadni kandidat. Prema rečima našeg sagovornika, neke stvari u Crnoj Gori su, nažalost, zakucane vladavinom Mila Đukanovića – počev od članstva u NATO-u, preko istorijske sramote – priznanja kosovske nezavisnosti. Ali to su stvari koje Milatović zatiče i koje ne može da promeni u ovom trenutku.
„Ne znam da li u nekom trenutku u Crnoj Gori može da pobedi opcija koja bi objedinila i srpske, i crnogorske glasove protiv nezavisnosti Kosova. Ono što je svakako bio veliki minus Đukanoviću je podrška Edija Rame i Aljbina Kurtija, kao što je veliki minus onaj šamar SPC-u pre dve i po godine. I to su ti elementi kada preterate, kada postanete opijeni vlašću i ličnom drskošću koja nikada nije bila kontrolisana i kada idete putem da udarate po Srbima. To vam narod pamti.“, objašnjava Stanković.
Prave promene u Crnoj Gori stižu sa novom vladom
Sa Milatovićevom pobedom antiđukanovićevska politička grupacija postaje apsolutni i izraziti favorit na predstojećim parlamentarnim izborima i vrlo je verovatno da će za dva li tri meseca u Crnoj Gori biti formirana vlada koja će, kako Stanković kaže, imati delikatan, kontroverzan i opasan zadatak da demontira sistem koji je tridesettri godine počivao na sprezi oštre nacionalističke demagogije, govora mržnje i bespogovorne lojalnosti evroatlantizmu i prakse korupcije i organizovanog kriminala koja je dostigla vrhunac. U toj novoj konstelaciji snaga, DPS će verovatnije biti deo crnogorske prošlosti, nego relevantna politička snaga.
A nova koalicija koja bude formirana ne sme da pravi greške koje je pravio DOS u Srbiji nakon 5. oktobra, upozorava naš sagovornik.
„Oni moraju da budu koherentni u pogledu ciljeva, koherentni u pogledu sredstava, vrlo uravnoteženi u pogledu distribucije kadrova i treba da stave moratorijum na korišćenje države za lično bogaćenje, da bi mogli da izgrade moralni poredak koji je preko potreban svakom društvu na ovom prostoru, uključujući i crnogorsko. Jer, jedna od groznih posledica ratova na prostoru bivše Jugoslavije je iščezavanje moralnog poretka koji je bio korektiv onoga što radi vlast sa resursima kojima raspolaže država“, kaže Stanković.
Demokratizacija polarizovane medijske scene, izgradnja nezavisnog pravosuđa, nulta tolerancija za korupciju i emancipacija crnogorskog društva od upliva tajnih službi i zvaničnog aparata u svakodnevicu građana zadaci su buduće vlade, prema Stankovićevom mišljenju. Jednom rečju, sfera politike mora da se dekriminalizuje.
„Smanjenje polarizacije crnogorskog društva zavisi od odnosa novoizabranog predsednika sa mitropolitom Joanikijem. Mislim da to može, da je to ostvarivo, da dosta zavisi od toga kako će Milatović definisati prioritete. Ne sme da bude ravnodušan prema identitetskim pitanjima koja se odnose na status crkve i mora, jer ipak duguje zahvalnost DF-u, da radi na postepenoj promeni položaja i statusa srpske zajednice u Crnoj Gori“, smatra Stanković.
Na tome će moći da se radi onda kada se u potpunosti bude preuzelo kormilo izvrše vlasti – onda kada se napravi nova i ubedljiva dvotrećinska većina u parlamentu, dodaje on.
Prioritet mora da bude obnova veza sa Srbijom
Jedan od Milatovićevih prioriteta je i normalizacija odnosa sa Srbijom, što se, kaže Stanković, vidi prema njegovim govorima tokom kampanje.
„Đukanović je igrao na agresivnu kartu crnogorstva želeći da pravi crnogorski identitet kao antisrpski. Milatović mora to da koriguje i da kaže da postoji građanski identitet Crne Gore koji uključuje da Crnogorci imaju povezanost sa srpskom kulturom i tradicijom. I mislim da to treba uzeti kao jedan liberalni koncept crnogorskog identiteta koji ne bi bio ekskluzivistički, ne bi bio takav da diskriminiše, već bi bio tolerantan, inkluzivan, spreman da crnogorski identitet shvati u svoj različitosti“, ističe on.
Prema mišljenju našeg sagovornika, do kontakata srpskih i crnogorskih zvaničnika će svakako doći, možda ne odmah. ali klima poverenja mora da se razvija.
