https://lat.sputnikportal.rs/20230403/kriju-li-drevni-rituali-tajnu-naseg-opstanka-djordje-milosavljevic-o-nastavku-kalkanskih-krugova-dejana-vukovic-1153464610.html
Kriju li drevni rituali tajnu našeg opstanka: Đorđe Milosavljević o nastavku „Kalkanskih krugova“
Kriju li drevni rituali tajnu našeg opstanka: Đorđe Milosavljević o nastavku „Kalkanskih krugova“
Sputnik Srbija
Zanimaju me priče koje pripadaju našoj kulturi i obraćaju se našoj publici. Priča „Kalkanskih krugova“ bavi se odrastanjem, roditeljstvom, odgovornošću, ličnom... 03.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-03T11:03+0200
2023-04-03T11:03+0200
2023-04-03T11:03+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
film i serije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1f/1153430132_0:32:3075:1762_1920x0_80_0_0_85f43a9854d9493a0350a37d049eaa96.jpg
Emitovanje druge sezone serije „Kalkanski krugovi“, koja obuhvata 10 epizoda, počelo je 1. aprila.Milanu Karadžiću koji je režirao prvu sezonu, u drugoj se pridružio Gordan Matić koji potpisuje režiju pet epizoda. Glavne uloge igraju Vojin Ćetković, Ivana Zečević i Žarko Laušević.Neistraženi džepovi istorije i mitologijeMilosavljević kaže da je želeo da u prevelikom talasu produkcije serijskog programa ponudi publici nešto drugačije.On u aktuelnoj serijskoj produkciji primećuje tendenciju da se napravi univerzalno ostvarenje koje može da komunicira sa bilo kojom kulturom i bilo kojim narodom.Teme koje se tiču svakog od nasPriča koja se odigrava u neurbanoj, izolovanoj sredini zahteva drugačiji ritam od onih čija radnja se dešava, na primer, u Beogradu.„To je podsticaj i izazov. Uživam da radim priče o ljudima koji su mi sami po sebi intrigantni, da opišem čoveka sa kakvim bih voleo da razgovaram. Ali bitno je da takav scenario ostvari komunikaciju sa rediteljima, glumcima, producentima od kojih mnogi mogu da budu neupućeni ili nenaklonjeni toj vrsti sveta. Zato morate da vodite računa da nađete način da približite tu priču i ljudima u Beogradu ili bilo kom drugom gradu“, kaže Milosavljević.On ističe da radnja serije „Kalkanski krugovi“, iako se odigrava u selu Dol, oslikava našu savremenu dramu:„Fenomeni kojima sam se bavio u toj seriji treba da zanimaju svakog našeg savremenika. To su pitanja odrastanja, roditeljstva, odgovornosti i lične žrtve i odnosa prema tradiciji. Zanimaju me ove teme, jer smatram da one najsnažnije korespondiraju sa našim savremenim trenutkom, sa onim što preživljavamo u svakodnevnom životu, sa odlukama koje svako od nas mora da donese svakog dana“.Životni bagaž svuda sa sobom„Kalkanski krugovi“ su, prema njegovim rečima, pre svega priča o ocu i ćerki, njihovom kompleksnom odnosu, koji je vezan za probleme savremenog života:„Oni odlaze u izolovano selo Dol da bi obnovili svoju vezu, ali shvataju da je nemoguća ta vrsta bekstva. U bilo kojoj sredini vi vučete životni bagaž. Dejan Matić se suočava sa sobom kao ocem, a Miona mora da prođe kroz proces odrastanja. To su dve linije koje serija prati, a onda je tu cela zajednica, naizgled izolovana ali obuhvaćena problemima koje svi mi imamo“.Serijom je pokušao da osvetli i odnos prema tradiciji.„Mi ponekad ne razumemo kakvi su to porodični rituali, koje možemo da ispitujemo sa neke savremene distance, ali činjenica je da su nam oni pomogli da preživimo, da postojimo. U tom smislu Dejan i Miona, kao predstavnici modernog sveta, od početka do kraja serije, otkrivaju svoju snažnu vezu sa prošlošću, da ne možemo da kažemo – 'mi živimo danas, nije važno šta je bilo juče'. Dejan Matić otkriva taj kontinuitet, ne može da pobegne od svog oca, dede, cele porodice Matić i od tih ponekad neobičnih, čudnih rituala“, pojašnjava scenarista.Tačka sa tridesetom sezonomMilosavljević piše novih 10 epizoda i ideja je da se trećom sezonom zaokruži priča „Kalkanskih krugova“:„Od početka sam imao zamisao gde bi priča trebalo da se završi. Postojala je neizvesnost kako će publika prihvatiti seriju i pomalo smo bili zatečeni kako je dobro reagovala. Onda se javila želja da priču ispričamo do kraja. Drugom sezonom se ona nastavlja, proširuje, obogaćuje sa mnogo detalja. Treća sezona je zaključak priče. Ovo nije ona vrsta dramaturgije koja može da se nastavlja dok god postoji interesovanje. Ova priča ima jasnu tačku u kojoj se definitivno razrešava odnos Mione i njenog oca Dejana, Mione i cele te zajednice koja živi u Dolu i ona će biti zaokružena sa tridesetom epizodom“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230116/milan-maric-ko-smo-posle-pada-ko-smo-dok-padamo-marija-jakovljevic-1149440911.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, film i serije
kultura, kultura – intervjui i analitika, film i serije
Kriju li drevni rituali tajnu našeg opstanka: Đorđe Milosavljević o nastavku „Kalkanskih krugova“
Zanimaju me priče koje pripadaju našoj kulturi i obraćaju se našoj publici. Priča „Kalkanskih krugova“ bavi se odrastanjem, roditeljstvom, odgovornošću, ličnom žrtvom i odnosom prema tradiciji, temama koje snažno korespondiraju sa našim savremenim trenutkom, kaže za Sputnjik scenarista Đorđe Milosavljević.
Emitovanje druge sezone serije „Kalkanski krugovi“, koja obuhvata 10 epizoda, počelo je 1. aprila.
Milanu Karadžiću koji je režirao prvu sezonu, u drugoj se pridružio Gordan Matić koji potpisuje režiju pet epizoda. Glavne uloge igraju Vojin Ćetković, Ivana Zečević i Žarko Laušević.
Neistraženi džepovi istorije i mitologije
Milosavljević kaže da je želeo da u prevelikom talasu produkcije serijskog programa ponudi publici nešto drugačije.
„Ponuditi nešto osobeno je prirodna potreba pisca i scenariste. S druge strane je želja da publici i kolegama ukažem na neistražene džepove naše istorije, mitologije, savremenog. Mislim da je to kvalitet bez obzira što to nosi određena stvaralačka iskušenja. To je moj specifikum“, pojašnjava Milosavljević.
On u aktuelnoj serijskoj produkciji primećuje tendenciju da se napravi univerzalno ostvarenje koje može da komunicira sa bilo kojom kulturom i bilo kojim narodom.
„Mene je to odvojilo od glavnog toka produkcije. Tendencija da se televizijski proizvod što više približi stranom, uvoznom, dovodi do izvesne neautentičnosti, veštačkog sjaja koji može da bude privlačan i zanimljiv, ali nije autentičan. Mene zanima da priče kojima se bavim pripadaju našoj kulturi i obraćaju se našoj publici“, ističe on.
Teme koje se tiču svakog od nas
Priča koja se odigrava u neurbanoj, izolovanoj sredini zahteva drugačiji ritam od onih čija radnja se dešava, na primer, u Beogradu.
„To je podsticaj i izazov. Uživam da radim priče o ljudima koji su mi sami po sebi intrigantni, da opišem čoveka sa kakvim bih voleo da razgovaram. Ali bitno je da takav scenario ostvari komunikaciju sa rediteljima, glumcima, producentima od kojih mnogi mogu da budu neupućeni ili nenaklonjeni toj vrsti sveta. Zato morate da vodite računa da nađete način da približite tu priču i ljudima u Beogradu ili bilo kom drugom gradu“, kaže Milosavljević.
On ističe da radnja serije „Kalkanski krugovi“, iako se odigrava u selu Dol, oslikava našu savremenu dramu:
„Fenomeni kojima sam se bavio u toj seriji treba da zanimaju svakog našeg savremenika. To su pitanja odrastanja, roditeljstva, odgovornosti i lične žrtve i odnosa prema tradiciji. Zanimaju me ove teme, jer smatram da one najsnažnije korespondiraju sa našim savremenim trenutkom, sa onim što preživljavamo u svakodnevnom životu, sa odlukama koje svako od nas mora da donese svakog dana“.
Životni bagaž svuda sa sobom
„Kalkanski krugovi“ su, prema njegovim rečima, pre svega priča o ocu i ćerki, njihovom kompleksnom odnosu, koji je vezan za probleme savremenog života:
„Oni odlaze u izolovano selo Dol da bi obnovili svoju vezu, ali shvataju da je nemoguća ta vrsta bekstva. U bilo kojoj sredini vi vučete životni bagaž. Dejan Matić se suočava sa sobom kao ocem, a Miona mora da prođe kroz proces odrastanja. To su dve linije koje serija prati, a onda je tu cela zajednica, naizgled izolovana ali obuhvaćena problemima koje svi mi imamo“.
Serijom je pokušao da osvetli i odnos prema tradiciji.
„Mi ponekad ne razumemo kakvi su to porodični rituali, koje možemo da ispitujemo sa neke savremene distance, ali činjenica je da su nam oni pomogli da preživimo, da postojimo. U tom smislu Dejan i Miona, kao predstavnici modernog sveta, od početka do kraja serije, otkrivaju svoju snažnu vezu sa prošlošću, da ne možemo da kažemo – 'mi živimo danas, nije važno šta je bilo juče'. Dejan Matić otkriva taj kontinuitet, ne može da pobegne od svog oca, dede, cele porodice Matić i od tih ponekad neobičnih, čudnih rituala“, pojašnjava scenarista.
Tačka sa tridesetom sezonom
Milosavljević piše novih 10 epizoda i ideja je da se trećom sezonom zaokruži priča „Kalkanskih krugova“:
„Od početka sam imao zamisao gde bi priča trebalo da se završi. Postojala je neizvesnost kako će publika prihvatiti seriju i pomalo smo bili zatečeni kako je dobro reagovala. Onda se javila želja da priču ispričamo do kraja. Drugom sezonom se ona nastavlja, proširuje, obogaćuje sa mnogo detalja. Treća sezona je zaključak priče. Ovo nije ona vrsta dramaturgije koja može da se nastavlja dok god postoji interesovanje. Ova priča ima jasnu tačku u kojoj se definitivno razrešava odnos Mione i njenog oca Dejana, Mione i cele te zajednice koja živi u Dolu i ona će biti zaokružena sa tridesetom epizodom“.
