https://lat.sputnikportal.rs/20230402/blumberg-visak-ukrajinskog-zita-preti-smenom-vlada-u-zemljama-eu-1153474981.html
Blumberg: Višak ukrajinskog žita preti smenom vlada u zemljama EU
Blumberg: Višak ukrajinskog žita preti smenom vlada u zemljama EU
Sputnik Srbija
Zbog priliva ukrajinskog žita u zemlje istočne Evrope, lokalni farmeri i poljoprivredni proizvođači gube profit, što bi moglo biti uzrok političkih promena u tim... 02.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-02T13:25+0200
2023-04-02T13:25+0200
2023-04-02T13:25+0200
svet
ukrajina
žito
poljoprivredni proizvodi
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1f/1137885425_0:103:3265:1939_1920x0_80_0_0_c8fdb81fcd062300a0c89031ee63835f.jpg
Agencija podseća na to da su posle početka sukoba u Ukrajini zemlje istočne Evrope postale glavni punkt za prevoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Ipak, vrlo malo žita ide u najsiromašnije zemlje, a umesto toga se nakuplja u skaldištima, koja su praktično već puna.Blumberg piše da su zemlje Evroske unije prvobitno nakupile zalihe žitarica, iz straha od njegove nestašice usled sukoba u Ukrajini, ali su nakon potpisivanja „žitnog sporazuma“, pada svetske potražnje i rekordne žetve u Rusiji cene poljoprivrednih proizvoda pale, dok su troškovi đubriva i električne energije nastavili da rastu.Agencija navodi da, ukoliko ne bude ograničen obim ukrajinskih isporuka u Evropsku uniju, postoji opasnost od pobune poljoprivrednika.Blumberg podseća na to da je grupa nezadovoljnih poljoprivrednika nedavno gađala jajima poljskog ministra poljoprivrede Henrika Kovaljčika, koji je još letos preporučio proizvođačima da ne prodaju svoje žito, jer je mala šansa da ono pojeftini.Pored Poljske, poljoprivrednici mogu uticati na političku situaciju u Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, gde će uskoro biti održani parlamentarni izbori.Prema Blumbergu, bivši premijer Robert Fico, koji se protivi antiruskim sankcijama i ne podržava isporuku oružja Ukrajini, vodi u anketama u Slovačkoj. Istovremeno, protesti lokalnih farmera se nastavljaju u Bugarskoj i Rumuniji.EU i Ukrajina potpisale su 2016. godine sveobuhvatan sporazum o zoni slobodne trgovine kojim su suspendovane carine na oko polovinu ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Izvoz ostalih proizvoda iz Ukrajine u EU je olakšan prošlog maja na godinu dana kao deo „ruta solidarnosti“ – ove mere je preduzela Evropa da bi stimulisala ekonomiju države i postepeno integrisala Ukrajinu u unutrašnje tržište Evropske unije. To je dovelo do značajnog povećanja uvoza hrane tokom prošle godine.Istovremeno, poljski farmeri su se suočili s embargom na izvoz žita u Belorusiju i s ograničenim pristupom egipatskom tržištu, navodi se u dokumentu, a roba iz ove zemlje ne stiže u države zapadne Evrope kojima je potrebna ukrajinska roba.Početkom aprila pet istočnoevropskih zemalja pozvalo je Brisel da od njih kupuje ukrajinsku hranu iz „humanitarnih razloga“. Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka navele su da je protok ukrajinske hrane smanjio cene njihovih domaćihproizvoda, dok su cene đubriva i energenata "skočile".„Pozivamo komisiju da analizira mogućnost kupovine viškova žita od država članica (koje se graniče s Ukrajinom) iz humanitarnih razloga. Takođe ponovo apliciramo za finansijsku podršku EU za potrebe bržeg razvoja saobraćajne infrastrukture“, navodi se u pismu upućenom šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
https://lat.sputnikportal.rs/20230328/ukrajinsko-zito-zapljusnulo-poljsku-i-rumuniju-1153242299.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ukrajina, žito, poljoprivredni proizvodi, evropska unija (eu)
ukrajina, žito, poljoprivredni proizvodi, evropska unija (eu)
Blumberg: Višak ukrajinskog žita preti smenom vlada u zemljama EU
Zbog priliva ukrajinskog žita u zemlje istočne Evrope, lokalni farmeri i poljoprivredni proizvođači gube profit, što bi moglo biti uzrok političkih promena u tim državama, piše Blumberg.
Agencija podseća na to da su posle početka sukoba u Ukrajini zemlje istočne Evrope postale glavni punkt za prevoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Ipak, vrlo malo žita ide u najsiromašnije zemlje, a umesto toga se nakuplja u skaldištima, koja su praktično već puna.
Blumberg piše da su zemlje Evroske unije prvobitno nakupile zalihe žitarica, iz straha od njegove nestašice usled sukoba u Ukrajini, ali su nakon potpisivanja „žitnog sporazuma“, pada svetske potražnje i rekordne žetve u Rusiji cene poljoprivrednih proizvoda pale, dok su troškovi đubriva i električne energije nastavili da rastu.
Agencija navodi da, ukoliko ne bude ograničen obim ukrajinskih isporuka u Evropsku uniju, postoji opasnost od pobune poljoprivrednika.
Blumberg podseća na to da je grupa nezadovoljnih poljoprivrednika nedavno gađala jajima poljskog ministra poljoprivrede Henrika Kovaljčika, koji je još letos preporučio proizvođačima da ne prodaju svoje žito, jer je mala šansa da ono pojeftini.
Pored Poljske, poljoprivrednici mogu uticati na političku situaciju u Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, gde će uskoro biti održani parlamentarni izbori.
Prema Blumbergu, bivši premijer Robert Fico, koji se protivi antiruskim sankcijama i ne podržava isporuku oružja Ukrajini, vodi u anketama u Slovačkoj. Istovremeno, protesti lokalnih farmera se nastavljaju u Bugarskoj i Rumuniji.
EU i Ukrajina potpisale su 2016. godine sveobuhvatan sporazum o zoni slobodne trgovine kojim su suspendovane carine na oko polovinu ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Izvoz ostalih proizvoda iz Ukrajine u EU je olakšan prošlog maja na godinu dana kao deo „ruta solidarnosti“ – ove mere je preduzela Evropa da bi stimulisala ekonomiju države i postepeno integrisala Ukrajinu u unutrašnje tržište Evropske unije. To je dovelo do značajnog povećanja uvoza hrane tokom prošle godine.
Istovremeno, poljski farmeri su se suočili s embargom na izvoz žita u Belorusiju i s ograničenim pristupom egipatskom tržištu, navodi se u dokumentu, a roba iz ove zemlje ne stiže u države zapadne Evrope kojima je potrebna ukrajinska roba.
Početkom aprila pet istočnoevropskih zemalja pozvalo je Brisel da od njih kupuje ukrajinsku hranu iz „humanitarnih razloga“. Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka navele su da je protok ukrajinske hrane smanjio cene njihovih domaćihproizvoda, dok su cene đubriva i energenata "skočile".
„Pozivamo komisiju da analizira mogućnost kupovine viškova žita od država članica (koje se graniče s Ukrajinom) iz humanitarnih razloga. Takođe ponovo apliciramo za finansijsku podršku EU za potrebe bržeg razvoja saobraćajne infrastrukture“, navodi se u pismu upućenom šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
