https://lat.sputnikportal.rs/20230402/americki-publicista-pokusaji-sad-da-oslabe-rusiju-ubrzali-stvaranje-visepolarnog-sveta-1153253380.html
Američki publicista: Pokušaji SAD da oslabe Rusiju ubrzali stvaranje višepolarnog sveta
Američki publicista: Pokušaji SAD da oslabe Rusiju ubrzali stvaranje višepolarnog sveta
Sputnik Srbija
Usredsredivši se na slabljenje Rusije da bi sačuvale jednopolarni svet i svoju poziciju hegemona u njemu, SAD su postupile kratkovido, jer su njihova dejstva prema... 02.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-02T20:49+0200
2023-04-02T20:49+0200
2023-04-02T20:49+0200
rusija
rusija
sad
kina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
nato
jednopolarni svet
višepolarni svet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1a/1153060834_0:176:3098:1919_1920x0_80_0_0_d96ad4cd45a75bd4a16e71c929a89482.jpg
U tekstu za „Amerikan konzervativ“ Šnajder piše da spoljna politika američke administracije ne samo što je zbližila Moskvu i Peking, nego je odgurnula od Amerike manje zemlje i podstakla Kinu da se ispolji na diplomatskom frontu.Pokušavajući da sačuva jednopolarni svetski poredak i svoj položaj hegemona, Amerika se naoružala spoljnopolitičkom strategijom koja podrazumeva slabljenje Rusije, koju Vašington smatra „akutnom pretnjom“, kao i obuzdavanje Kine koja je u očima američkog establišmenta dugoročan, ozbiljan izazov za nacionalnu bezbednost SAD, piše publicista.Prema njegovim rečima, s te tačke gledišta istovremena borba protiv obe superdržave nije moguća, zbog čega je potrebno prvo oslabiti Rusiju, da bi se zatim dobila mogućnost za suprotstavljanje Kini.Otvoreno licemerje VašingtonaUvođenje sankcija Rusiji zbog njene specijalne vojne operacije u Ukrajini izazvalo je, međutim, neočekivani efekat: one su podstakle zbližavanje Moskve i Pekinga, samim tim ubrzavši odustajanje od jednopolarnog sistema, smatra novinar.Šnajder podseća da su, od momenta kada su uvedene sankcije, Rusija i Kina znatno povećale trgovinsku razmenu, lideri dveju zemalja, Vladimir Putin i Si Đinping, počeli su da održavaju još bliži kontakt, a ruski i kineski zvaničnici stalno govore o unapređivanju saradnje u svim oblastima. Na taj način, mere uvedene protiv Rusije samo su učvrstile „geopolitički zaokret“ ka mnogopolarnom svetu, konstatuje autor.U međuvremenu, tvrdoglava saopštenja SAD da su sve zemlje dužne jasno da izraze svoj stav i da se priključe sankcijama protiv Moskve, jer ih u suprotnom čekaju negativne posledice, veći deo sveta nije prihvatio onako kako bi želeli američki političari. Veće zemlje, poput Indije ili Brazila, odbile su to da učine, jer ih više privlači kineski višepolarni model, navodi publicista.Manje zemlje u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku i u Africi videle su u američkim optužbama da Rusija narušava suverenitet Ukrajine otvoreno licemerje, jer se odlično sećaju kako su po nalogu Vašingtona demokratske vlade smenjivane autoritarnim.Prema Šnajderovom mišljenju, te zemlje takođe su naklonjenije višepolarnom svetu koji zagovara Peking, utoliko pre što im Kina nudi najpovoljnije učešće u međunarodnim infrastrukturnim projektima, ne primoravajući ih da uvode bilo kakve sankcije protiv bilo koga.Pokušaji Amerike da primora druge zemlje da istupe protiv Rusije samo su ih podstakle da se sete vrednosti nesvrstavanja, a zahvaljujući tome pokrenut je proces stvaranja svetskog poretka koji više odgovara kineskim principima višepolarnosti i u kojem ekonomska i diplomatska uloga Pekinga samo raste, uveren je autor.Kina u ulozi mirovnog posrednikaPrema njegovom mišljenju, još jedan primer višepolarnosti jeste „Stav o mirnom rešavanju ukrajinske krize“ koji je Peking objavio 24. februara. Kako piše novinar, bez obzira na to što taj dokument ne može da se nazove pravim planom, on je jasno označio poglede Kine i potvrdio da je Peking spreman da u rešavanju krize igra konstruktivnu ulogu.Nije isključeno da će upravo Kina, a ne SAD, na kraju odigrati ulogu posrednika u diplomatskom rešavanju sukoba i samim tim učestvovati u formiranju „posleratnog sveta“, upozorava Šnajder.On dodaje da je Peking već ispoljio svoj potencijal na tom polju, doprinevši zaključivanju sporazuma donedavno neprijateljskih država – Irana i Saudijske Arabije, bez ikakvog učešća Amerikanaca.U kineskom predlogu za rešavanje ukrajinske krize napominje se, pored ostalog, da je neophodno odustati od logike „Hladnog rata“ i ta tačka jasno odražava poglede Rusije, koja je odavno tražila da se u Evropi stvori efikasan sistem bezbednosti, koji uzima u obzir interese Moskve kao ravnopravnog partnera.Tako postavljeno pitanje Pekinga predstavlja izazov za Ameriku, koja je sve do sada davala sebi pravo da u jednostranom poretku širi NATO i da na taj način učvršćuje svoju hegemoniju, isitče publicista.Kineska strana govori o tome da se bezbednost određenih zema lja ne može graditi na štetu bezbednosti drugih – odnosno proglašava princip nedeljivosti bezbednosti drugih, na koji stalno podseća i Moskva, protiveći se ekspanziji Severnoatlantske alijanse. Na taj način stav Kine dodatno pomera teg na vagi ka višepolarnosti, piše Šnajder.Bez obzira na to što je ukrajinska kriza učvrstila transatlantsku zajednicu, unutar te zajednice ipak ima razmimoilaženja, pa čak i raskola, navodi publicista.Sudeći po izjavama američkih činovnika, koji su Moskvi pred početak specijalne vojne operacije pretili uništenjem „Severnog toka“ ako napadne Ukrajinu, eksplozije na tim gasovodima organizovao je upravo Vašington, što znači da se nije snebivao da Nemačku liši pristupa jeftinim energentima samo da bi je primorao da poštuje sankcije protiv Rusije, ističe novinar.On, međutim, upozorava na to da, ukoliko Kina bude aktivnije pomagala Rusiji, Amerika bi mogla da traži od svojih evropskih partnera da prekinu odnose s Pekingom.Ipak, biće mnogo teže ubediti istu tu Nemačku da to učini, o čemu govori i nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Pekingu, koji je bio prvi od lidera „Velike sedmorke“ koji je posetio kinesku prestonicu.U slučaju da Kina preuzme na sebe aktivniju ulogu u ukrajinskoj krizi, Amerika će morati da moli Berlin da prekine odnose s Pekingom, a on bi mogao to i da odbije. U takvom slučaju jednopolarnom svetu na čelu sa SAD preti raskol, zaključuje autor.
https://lat.sputnikportal.rs/20230316/rusija-kina-i-iran-nova-veoma-mocna-koalicija-na-istoku-olivera-ikodinovic-1152541185.html
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, sad, kina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, jednopolarni svet, višepolarni svet
rusija, sad, kina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, jednopolarni svet, višepolarni svet
Američki publicista: Pokušaji SAD da oslabe Rusiju ubrzali stvaranje višepolarnog sveta
Usredsredivši se na slabljenje Rusije da bi sačuvale jednopolarni svet i svoju poziciju hegemona u njemu, SAD su postupile kratkovido, jer su njihova dejstva prema Moskvi samo ubrzale formiranje višepolarnog sveta po kineskim obrascima, smatra američki publicista Ted Šnajder.
U tekstu za
„Amerikan konzervativ“ Šnajder piše da spoljna politika američke administracije ne samo što je
zbližila Moskvu i Peking, nego je odgurnula od Amerike manje zemlje i podstakla Kinu da se ispolji na diplomatskom frontu.
Pokušavajući da sačuva jednopolarni svetski poredak i svoj položaj hegemona, Amerika se naoružala spoljnopolitičkom strategijom koja podrazumeva slabljenje Rusije, koju Vašington smatra „akutnom pretnjom“, kao i obuzdavanje Kine koja je u očima američkog establišmenta dugoročan, ozbiljan izazov za nacionalnu bezbednost SAD, piše publicista.
Prema njegovim rečima, s te tačke gledišta istovremena borba protiv obe superdržave nije moguća, zbog čega je potrebno prvo oslabiti Rusiju, da bi se zatim dobila mogućnost za suprotstavljanje Kini.
Otvoreno licemerje Vašingtona
Uvođenje sankcija Rusiji zbog njene specijalne vojne operacije u Ukrajini izazvalo je, međutim, neočekivani efekat: one su podstakle zbližavanje Moskve i Pekinga, samim tim ubrzavši odustajanje od jednopolarnog sistema, smatra novinar.
Šnajder podseća da su, od momenta kada su uvedene sankcije, Rusija i Kina znatno povećale trgovinsku razmenu, lideri dveju zemalja, Vladimir Putin i Si Đinping, počeli su da održavaju još bliži kontakt, a ruski i kineski zvaničnici stalno govore o unapređivanju saradnje u svim oblastima. Na taj način, mere uvedene protiv Rusije samo su učvrstile „geopolitički zaokret“ ka mnogopolarnom svetu, konstatuje autor.
U međuvremenu, tvrdoglava saopštenja SAD da su sve zemlje dužne jasno da izraze svoj stav i da se priključe sankcijama protiv Moskve, jer ih u suprotnom čekaju negativne posledice, veći deo sveta nije prihvatio onako kako bi želeli američki političari. Veće zemlje, poput Indije ili Brazila, odbile su to da učine, jer ih više privlači kineski višepolarni model, navodi publicista.
Manje zemlje u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku i u Africi videle su u američkim optužbama da Rusija narušava suverenitet Ukrajine otvoreno licemerje, jer se odlično sećaju kako su po nalogu Vašingtona demokratske vlade smenjivane autoritarnim.
Prema Šnajderovom mišljenju, te zemlje takođe su naklonjenije višepolarnom svetu koji zagovara Peking, utoliko pre što im Kina nudi najpovoljnije učešće u međunarodnim infrastrukturnim projektima, ne primoravajući ih da uvode bilo kakve sankcije protiv bilo koga.
Pokušaji Amerike da primora druge zemlje da istupe protiv Rusije samo su ih podstakle da se sete vrednosti nesvrstavanja, a zahvaljujući tome pokrenut je proces stvaranja svetskog poretka koji više odgovara kineskim principima višepolarnosti i u kojem ekonomska i diplomatska uloga Pekinga samo raste, uveren je autor.
Kina u ulozi mirovnog posrednika
Prema njegovom mišljenju, još jedan primer višepolarnosti jeste
„Stav o mirnom rešavanju ukrajinske krize“ koji je Peking objavio 24. februara. Kako piše novinar, bez obzira na to što taj dokument ne može da se nazove pravim planom, on je jasno označio poglede Kine i potvrdio da je Peking spreman da u rešavanju krize igra konstruktivnu ulogu.
Nije isključeno da će upravo Kina, a ne SAD, na kraju odigrati ulogu posrednika u diplomatskom rešavanju sukoba i samim tim učestvovati u formiranju „posleratnog sveta“, upozorava Šnajder.
On dodaje da je Peking već ispoljio svoj potencijal na tom polju, doprinevši zaključivanju sporazuma donedavno neprijateljskih država – Irana i Saudijske Arabije, bez ikakvog učešća Amerikanaca.
U kineskom predlogu za rešavanje ukrajinske krize napominje se, pored ostalog, da je neophodno odustati od logike „Hladnog rata“ i ta tačka jasno odražava poglede Rusije, koja je odavno tražila da se u Evropi stvori efikasan sistem bezbednosti, koji uzima u obzir interese Moskve kao ravnopravnog partnera.
Tako postavljeno pitanje Pekinga predstavlja izazov za Ameriku, koja je sve do sada davala sebi pravo da u jednostranom poretku širi NATO i da na taj način učvršćuje svoju hegemoniju, isitče publicista.
Kineska strana govori o tome da se bezbednost određenih zema lja ne može graditi na štetu bezbednosti drugih – odnosno proglašava princip nedeljivosti bezbednosti drugih, na koji stalno podseća i Moskva, protiveći se ekspanziji Severnoatlantske alijanse. Na taj način stav Kine dodatno pomera teg na vagi ka višepolarnosti, piše Šnajder.
Bez obzira na to što je ukrajinska kriza učvrstila transatlantsku zajednicu, unutar te zajednice ipak ima razmimoilaženja, pa čak i raskola, navodi publicista.
Sudeći po izjavama američkih činovnika, koji su Moskvi pred početak specijalne vojne operacije pretili uništenjem „Severnog toka“ ako napadne Ukrajinu, eksplozije na tim gasovodima organizovao je upravo Vašington, što znači da se nije snebivao da Nemačku liši pristupa jeftinim energentima samo da bi je primorao da poštuje sankcije protiv Rusije, ističe novinar.
On, međutim, upozorava na to da, ukoliko Kina bude aktivnije pomagala Rusiji, Amerika bi mogla da traži od svojih evropskih partnera da prekinu odnose s Pekingom.
Ipak, biće mnogo teže ubediti istu tu Nemačku da to učini, o čemu govori i nedavna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Pekingu, koji je bio prvi od lidera „Velike sedmorke“ koji je posetio kinesku prestonicu.
U slučaju da Kina preuzme na sebe aktivniju ulogu u ukrajinskoj krizi, Amerika će morati da moli Berlin da prekine odnose s Pekingom, a on bi mogao to i da odbije. U takvom slučaju jednopolarnom svetu na čelu sa SAD preti raskol, zaključuje autor.
