Hajde da se borimo! Žena koja je dva puta prošla kroz pakao, a onda načinila čudo za srpski grad
© Foto : Sputnjiku ustupila Marijana Rajić
Pratite nas
Nema porodice u Srbiji koja se ne bori sa karcinomom, svima je teško, a najteže obolelima. Koliko može da znači podrška zajednice pokazuje primer iz Vranja. To je jedini grad u Srbiji u kome onkološki pacijenti ne zakazuju pregled, jedini grad u zemlji u kome se pacijenti sa terapije vraćaju taksijem, besplatno. Za sve je zaslužna Vesna Miletić.
Ova novinarka iz Vranja i sama je prošla pakao, dva puta. Prvi kancer dobila je 2011. godine, na debelom crevu, a 2019. godine izborila se sa rakom dojke.
Bolest joj je dala neverovatnu energiju, Vesna Miletić sada pomaže drugima da se s njom suoče i da je pobede. Onima koji nemaju svest da mogu da se razbole, pomaže da o tome misle na vreme.
Za Sputnjik kaže da je reakcija svakog ko dobije dijagnozu „C“ stres, šok, a onda sledi otrežnjenje, izbor koji je samo na njima, da li ćeš prigrliti svoju bolest ili ćeš odustati od borbe. Ona je rekla, hajde da se borimo.
„Govorila sam posle prvog raka, ako mi se ponovo desi, nema šanse da se borim. Međutim, demantovala sam sebe, 2019. sam operisana, lečena za vreme korone, uz sve probleme koji su pratili taj period. Lekari nam nisu bili nedostupni, bolnice zatvarane. To mi je možda bio i najteži period u životu, ali sam uspela da se iz svega iščupam i da stanem na noge. Rekla sam, to je krst koji nosim i shvatila da je moja misija da pomažem ljudima“.
Provera krvne slike u prostorijama Udruženja - iz ove sobice krenula je promena svesti o obolelima od raka i njihovoj borbi.
© Foto : Sputnjiku ustupila Vesna Miletić
Reaktivirala je „Društvo onkoloških pacijenata Vranje“ i napravila čudo u svom gradu. Prvi cilj je bio da se ljudima objasni, rak ne mora da znači i smrt.
„Kad dobijete dijagnozu C, automatski pomislite, gotov sam, nema mi spasa. To apsolutno nije tačno, vidi se na mom primeru, ali i svih članova Udruženja. Želeli smo da kažemo, da, imam rak, ali ću se boriti i izlečiti. Ako se otkrije u ranoj fazi, šansa za izlečenje i kvalitetniji život je velika. Stalno, stalno, ali stalno apelujemo na preventivu koja glavu čuva“.
Nije sramota biti bolestan
Žene okupljene u Udruženju pokrenule su celu zajednicu, znale su šta treba, jer ljudi koji se leče najviše razumevanja mogu da dobiju od onih koji su taj pakao već prošli. To je takozvani „jezik bolesti“, odlično se razumeju i bez reči, vide, osećaju, razumeju se pogledima. Pred bolesnima mnogi spuštaju pogled, jer je sramota biti bolestan.
„To je karakteristično, čini mi se, za celu Srbiju i nešto što jako smeta onkološkim pacijentima. Kad sam šetala ulicom, videla sam sažaljive poglede, pa i radoznale. Ne znam šta me je više bolelo. Bolest je tu, sa njom se treba boriti, biti bolestan nije sramota. Time smo se rukovodili, akcijama smo polako počeli da menjamo svest kod ljudi“.
Prvo su na društvenim mrežama animirale žene, pošto su slobodnije i hrabrije, da se otvore i pričaju o svojoj bolesti i lečenju, ustupile su i fotografije bez kose, to je otopilo led.
U Vranju, zahvaljujući Vesni Miletić i hrabrim ženama više nije sramota biti bolestan.
© Foto : Sputnjiku ustupila Vesna Miletić
Posebne ambulante za bolesne od raka
Sledi drugo čudo, onkološke ambulante u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Već posle dva sastanka Udruženje je uspelo da ubedi nadležne koliko je su potrebne, jer je odlazak kod lekara jako opterećujući, posebno kada je neko u aktivnoj fazi lečenja, mora po uput za specijalistički pregled, doznake,.
„Pacijenti su tri sata provedena u Domu zdravlja zamenili sa 15 ili 20 minuta. Naišli smo na razumevanje menadžmenta Zdravstvenog centra, u Domu zdravlja Vranje otvorene su dve onkološke ambulante, tako da se pacijenti sa dijagnozom C prijave se i budu pregledani u roku od pola sata, odnosno dobiju papire koji su im potrebni, upute. Onkološi pacijent najmanje pet puta mesečno mora kod lekara“, kaže Miletićeva i dodaje da je za nekoga ko provede pet sati na hemioterapiji to blagoslov.
Blagoslov je i za celu porodicu koju bolest opterećuje, a gotovo u svakoj porodici u Srbiji danas neko bije bitku sa karcinomom.
Besplatni pregledi u privatnom Domu zdravlja
I druga vrata su počela da se otvaraju, odlučila je da ih otvori i jedna privatna zdravstvena ustanova. Veliku humanost i profesionalizam pokazao je Dom zdravlja “Magnet MD Vranje“. Naša sagovornica priznaje da nije očekivala toliko razumevanje.
„Dovoljan je bio jedan razgovor i rekli su, naša vrata su za vas otvorena, možete da organizujete preglede kad god želite, naročito kada su onkološki pacijenti koji su slabijeg materijalnog stanja u pitanju. Prošle godine smo organizovali preko 70 preventivnih ili kontrolnih pregleda. To je nešto što fascinira, daje nam vetar u leđa. Ima nade, ima dobrih ljudi“.
U ovoj privatnoj ustanovi, besplatno se obavljaju ultrazvučni pregledi dojke, abdomena, mamografija i biohemijske analize. Uslovi u državnom Domu zdravlja nisu dobri, nedostaju aparati, duže vreme ne radi mamograf, pacijenti se upućuju u Surdulicu i druge centre, a u privatnim klinikama pregled košta.
Vranje je jedini grad u Srbiji u kome pacijenti sa hemioterapije kući idu taksijem, besplatno.
© Foto : Sputnjiku ustupila Vesna Miletić
Sa terapije taksijem - besplatno
Vesna Miletić dodaje da nije jedini zadatak Udruženja da ukaže na značaj dijagnostike i rane prevencije, već da pomogne i ljudima koji su bolesni, vrlo konkretno. Tako je Vranje jedini grad u Srbiji u kome se onkološki pacijenti posle hemioterapije kući vraćaju taksijem – besplatno.
„„Luks siti taksi“ je rekao, mi ćemo to uraditi. Vozili su u decembru, a onda su 31. 12. došli su kod nas i rekli, mi ćemo ovo raditi i cele 2023. godine. To je zaista gest vredan divljenja. Pokrenuli smo humanost, jako nam je drago zbog toga“, kaže naša sagovornica i dodaje da se nedavno javila i jedna kozmetičarka, želi besplatno da crta obrve ženama koje su bez njih ostale tokom terapije.
Fali psihološka podrška
Prema njenim rečima, Udruženju, odnosno pacijentima koji boluju od raka, u Vranju nedostaje samo još jedna, ali izuzetno važna stvar, nemaju posebnu psihološku podršku. Pokušavali su da je obezbede, ali nije uspelo.
„To je nešto što nam je jako potrebno. Možemo da pričamo između sebe, da prenosimo iskustva, ali nismo stručni da damo adekvatan savet. Bilo bi neozbiljno i neodgovorno da se mi time bavimo, ali savet, topla reč, stisak ruke, biće bolje, "kako možemo da pomognemo" ili "organizovaću pregled da ne bi čekao", njima puno znači“.
Udruženje se nada da će se možda javiti psiholozi i psihoterapeuti iz drugih gradova, pomoć bi mogli pružiti telefonom, ili onlajn.
Dva lica, jedan život
Bio je ovo naziv izložbe koju je Udruženje organizovalo 4. februara, na Svetski dan borbe protiv raka u galeriji Pozorišta „Bora Stanković“. Pokazali su fotografije ljudi koji su se suočili sa karcinomom, koji su prošli hemioterapiju, bez kose i s njom.
„Hteli smo da pokažemo da je rak samo jedan proces, koji je prolazan, iako je najstrašniji, najstresniji momenat kada žena ostane bez kose i bez obrva. Bilo je jako emotivno, jako dirljivo. Snažnu poruku smo poslali javnosti, da je rak izlečiv, da nije sramota biti bez kose, to je faza koja prođe, toga se ne treba stideti“.
"Dva lica, jedan život", izložba fotografija kojom su takođe pokazali da je karcinom samo faza u životu.
© Foto : Sputnjiku ustupila Vesna Miletić
Vesna Miletić se za ovu priliku posebno ofarbala u crveno. Što da ne, nikad ranije nije. Treba probati sve. Radovati se životu. Kaže da je posle prvog raka postala avanturista, shvatila da nismo večni, da treba živeti.
„Kad sam se razbolela prvi put imala sam uplaćen aranžman za Barselonu, naravno, putovanje je propalo. Ali, šta mislite, kad sam završila lečenje, šta sam prvo uradila... „.
Posle Španije nizale su se zemlje, trudila se da svaki slobodni trenutak ugodi sebi, da radi ono što voli i pomaže drugima.
„Nažalost, shvatimo da je život lep, tek kad nam se dese ružne stvari. Lepo je kad možete da odete na posao, većina se neće složiti, ali jeste tako. To je mnogo bolje, nego da ležite u krevetu, da budete u bolnici na terapiji. Treba voleti život, sa svim nedostacima, sa svim manama, problemima. Sve je rešivo kada je čovek zdrav. To nije fraza, jeste tako“.
Vesna Miletić izdala je dve knjige „Sunce i klupa“, ispovest o susretu i prijateljstvu dve žene koje su pobedile rak.
Knjiga je nastavak prve “Život sa šifrom C20“, koja govori o njenoj borbi sa kancerom, proglašena je za svojevrsni priručnik za bolesne, ali i zdrave ljude koji treba na vreme da se bore za život.
