https://lat.sputnikportal.rs/20230329/slovenski-jerusalim-zasto-je-kijevsko-pecerska-lavra-svetinja-pravoslavlja-foto-1153285805.html
Slovenski Jerusalim: Zašto je Kijevsko-pečerska lavra svetinja pravoslavlja /foto/
Slovenski Jerusalim: Zašto je Kijevsko-pečerska lavra svetinja pravoslavlja /foto/
Sputnik Srbija
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od velikih pravoslavnih svetinja, a osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, poznata je i po katakombama u kojima se... 29.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-29T20:47+0200
2023-03-29T20:47+0200
2023-03-30T11:20+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0e/1152412554_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e2b1c7afd94a56b5e80bb2637d17975c.jpg
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od glavnih pravoslavnih svetinja i jedan od najstarijih manastira iz vremena Kijevske Rusije, objašnjava za Sputnjik protojerej Aleksandar Timofejev, doktor teologije, rukovodilac odeljenja za proučavanje Biblije na Moskovskoj bogoslovskoj akademiji i viši naučni saradnik Centra za paleoetnološka istraživanja.„Kijevsko-pečerska lavra osnovana je 1051. godine u vreme vladavine Jaroslava Mudrog. Lavru je osnovao Antonije Kijevsko-Pečerski. On je imao učenika Teodosija. I njih dvojica se poštuju kao osnivači lavre“, navodi sagovornik Sputnjika.Slovenski JerusalimPrema rečima Jelene Osipove, doktora filologije, vanrednog profesora Katedre za slovensku filologiju na Pravoslavnom univerzitetu „Svetog Tihona“, Kijevsko-pečerska lavra je „slovenski Jerusalim i velika pravoslavna svetinja“ koja je veoma značajna i za istorijsku Rusiju.„Lavra je bila najvažniji centar duhovnog prosvećenja južnih Slovena. Ovde su u 19. veku studirali, između ostalog, i mnogi istaknuti teolozi i podvižnici Srpske pravoslavne crkve. Među njima su protojerej Simeon Daibabski, protojerej Stevan Dimitrijević (prvi dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu), episkop Nikodim (Milaš), ispovednik Dositej (Vasić) i mnogi drugi“, objašnjava naša sagovornica.Osipova napominje da su pokušaji zauzimanja Kijevsko-pečerske lavre poznati još od vremena mongolske invazije pa sve do ovih današnjih događaja.„Međutim, znamo da je sudbina bogoboraca nezavidna. I zbog toga verujemo i nadamo se da će sadašnja iskušenja samo doprineti slavi ovog svetog manastira, pomirenju i spasenju naše trojedine Rusije“, kaže Osipova.Šta se nalazi na teritoriji lavreŠto se tiče Kijevsko-pečerska lavre, ova velika svetinja nalazi se u centru Kijeva, na živopisnom mestu – na obali reke Dnjepar. Njena teritorija zauzima više od dvadeset hektara. U okviru nje rade Kijevska bogoslovija, Kijevska bogoslovska akademija i rezidencija poglavara Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koja je samoupravna u sastavu Moskovske patrijaršije.Teritorija ove svetinje podeljena je na dva dela: Donju i Gornju lavru. U Donjoj lavri nalazi se kompleks kripti i funkcionalni manastir u kom živi više od dvesta monaha, dok je u Gornjoj Lavri Nacionalni istorijski i kulturni rezervat i glavni hramovi – Uspenska katedrala i Refektorska crkva.Međutim, od 2013. godine Donju lavru (u vreme kada je predsednik Ukrajine bio Viktor Janukovič) koristila je Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC), dok je Gornja lavra pripadala resoru Ministarstva kulture Ukrajine. Pored toga, UPC je uzela u zakup od istorijsko-kulturnog rezervata Uspenski sabor i Trapezni hram. Krajem 2022. sa UPC je prestao da važi ugovor o zakupu Uspenskog sabornog hrama, a crkva nije mogla da ga obnovi. Posle mesec dana, raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) je dobila zvaničnu dozvolu da prvi put održava božićne službe u Uspenskom sabornom hramu.Mošti svetaca – duhovno blago pravoslavnog svetaOsim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, Kijevsko-pečerska lavra poznata je i po kriptama koje su pre skoro hiljadu godina iskopali prvi podvižnici hrišćanstva u Rusiji. Ove karipte smatraju se jednom od najvećih svetinja pravoslavlja. Prema rečima Osipove, u njima se nalaze mošti svetih podvižnika koje „predstavljaju pravi duhovni i istorijski značaj Kijevsko-pečerske lavre“, odnosno, „pravo duhovno blago celog pravoslavnog sveta“.Što se tiče samih kripti, one se dele na Bliže i Dalje. One dalje iskopane su na dubini od dvadeset metara. One se nazivaju i Teodosijevim - u čast igumana Teodosija, jednog od osnivača Lavre u 11. veku. Ukupna dužina hodnika ovih kripti dostiže 292 metra. Međutim, Bliže kripte su iskopane na dubini od pet do deset metara. Ranije su ove kripte bile monaške ćelije. I ukupna dužina njihovih hodnika je oko 400 metara.Prema rečima Osipove, u ovim kriptama nalaze se mošti mnogih koji su svojim vrlinama proslavili Boga, pobedili zemaljske strasti i pomažu svima koji im se iskreno obraćaju za pomoć.„U Bližim kriptama nalaze se mošti Svetog Nestora Letopisca i monaha-ratnika Ilje Muromca. U Daljim kriptama lavre počivaju mošti četrdeset i pet svetih, dok u Bližim počivaju mošti sedamdeset i tri svetitelja, kao i mošti manje poznatih podvižnika i branilaca lavre u teškim vremenima. Oni ljudi koji su posetili njihove svete mošti verovatno nikada neće moći da zaborave ovo sveto mesto“, naglašava sagovornica Sputnjika.Osim ovih moštiju, prema rečima Osipove, u Daljim kriptama nalaze se mošti i moskovskog mitropolita Vladimira (Bogojavljenskog) koji je sagradio glavnu zgradu pravoslavnog univerziteta „Svetog Tihona“, za potrebe duhovnog prosvećenja.„Potom je bio mitropolit kijevski, gde je 1918. postradao za Hrista. Njegove čestite mošti počivaju danas u Daljim kriptama Kijevo-Pečerske lavre“, objašnjava sagovornica.Međutim, u ovim kriptama, kako kaže Timofejev, ne nalaze se mošti samo ruskih svetaca, nego i svetaca različitih nacionalnosti. I ove kripte, prema njegovim rečima, bez ikakve dozvole mogu posetiti obični civili.„U kriptama postoji i nekoliko podzemnih hramova. U njima se redovno služi liturgija. Kada sam posetio ovo mesto, sećam se da je bilo mnogo ljudi. Zaista je bilo teško disati. Međutim, veoma je prijatno nalaziti se u ovim kriptama. Ja sam imao osećaj da želim da ostanem da živim ovde iz razloga što je ovo mesto toliko obasjano molitvama svetih. U kriptama osećaš takvo smirenje i blagodat Božiju, božansko prisustvo, da ne želiš nigde da ideš. I mnogi ljudi provode tu sate i ne žele nigde da idu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.Mnoge legende vezane za lavruZa Kijevsko-pečersku lavru vezane su i mnoge legende. Jednu od njih ispričala je ovih dana ruska glumica Jana Poplavska.„Kada su Nemci zauzeli Kijev tokom Drugog svetskog rata, nemački komandant grada je poželeo da poseti svetski poznate kripte Kijevo-pečerske lavre. Za to su našli vodiča – monaha, nekadašnjeg žitelja ovog manastira. Obilazak je počeo od Bližih kripti“, napisala je ona na svom telegramu kanalu.Poplavska je podsetila da u to vreme mošti nisu bile zatvorene.„Kod Svetog Spiridona Prosfornika, koji se upokojio pre 800 godina, komandant je zastao i upitao od čega su ove mošti. Monah je počeo da objašnjava da su to tela ljudi koji su se svojim svetim životom zaslužili besmrtnost. Komandant je uzeo pištolj i drškom snažno udario Svetog Spiridona po ruci. Suva i potamnela koža pukla je na zglobu, a krv je šiknula iz rane. On je užasnut pobegao iz pećine“, napisala je glumica na društvenoj mreži.
https://lat.sputnikportal.rs/20230329/ukrajinski-mitropolit-nikad-necemo-napustiti-lavru-rpc-pozvala-papu-da-se-umesa-1153275284.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230328/vrse-drzavni-teror-spc-se-oglasila-povodom-povodom-otimanja-hramova-u-ukrajini-1153246672.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230328/zastrasujuci-zapadni-eksperiment-u-rangu-doktora-mengelea--ovoga-puta-na-meti-ruska-crkva-video-1153231117.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Slovenski Jerusalim: Zašto je Kijevsko-pečerska lavra svetinja pravoslavlja /foto/
20:47 29.03.2023 (Osveženo: 11:20 30.03.2023) Kijevsko-pečerska lavra je jedna od velikih pravoslavnih svetinja, a osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, poznata je i po katakombama u kojima se nalaze mošti mnogih svetih podvižnika, među kojima su Nestor Letopisac i monah-ratnik Ilja Muromec. Ove mošti, kako kažu sagovornici, predstavljaju pravo duhovno blago celog pravoslavnog sveta.
Kijevsko-pečerska lavra je jedna od glavnih pravoslavnih svetinja i jedan od najstarijih manastira iz vremena Kijevske Rusije, objašnjava za Sputnjik protojerej Aleksandar Timofejev, doktor teologije, rukovodilac odeljenja za proučavanje Biblije na Moskovskoj bogoslovskoj akademiji i viši naučni saradnik Centra za paleoetnološka istraživanja.
„Kijevsko-pečerska lavra osnovana je 1051. godine u vreme vladavine Jaroslava Mudrog. Lavru je osnovao Antonije Kijevsko-Pečerski. On je imao učenika Teodosija. I njih dvojica se poštuju kao osnivači lavre“, navodi sagovornik Sputnjika.
Prema rečima Jelene Osipove, doktora filologije, vanrednog profesora Katedre za slovensku filologiju na Pravoslavnom univerzitetu „Svetog Tihona“, Kijevsko-pečerska lavra je „slovenski Jerusalim i velika pravoslavna svetinja“ koja je veoma značajna i za istorijsku Rusiju.
„Lavra je bila najvažniji centar duhovnog prosvećenja južnih Slovena. Ovde su u 19. veku studirali, između ostalog, i mnogi istaknuti teolozi i podvižnici Srpske pravoslavne crkve. Među njima su protojerej Simeon Daibabski, protojerej Stevan Dimitrijević (prvi dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu), episkop Nikodim (Milaš), ispovednik Dositej (Vasić) i mnogi drugi“, objašnjava naša sagovornica.
Osipova napominje da su pokušaji zauzimanja Kijevsko-pečerske lavre poznati još od vremena mongolske invazije pa sve do ovih današnjih događaja.
„Međutim, znamo da je sudbina bogoboraca nezavidna. I zbog toga verujemo i nadamo se da će sadašnja iskušenja samo doprineti slavi ovog svetog manastira, pomirenju i spasenju naše trojedine Rusije“, kaže Osipova.
Šta se nalazi na teritoriji lavre
Što se tiče Kijevsko-pečerska lavre, ova velika svetinja nalazi se u centru Kijeva, na živopisnom mestu – na obali reke Dnjepar. Njena teritorija zauzima više od dvadeset hektara. U okviru nje rade Kijevska bogoslovija, Kijevska bogoslovska akademija i rezidencija poglavara Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC), koja je samoupravna u sastavu Moskovske patrijaršije.
Teritorija ove svetinje podeljena je na dva dela: Donju i Gornju lavru. U Donjoj lavri nalazi se kompleks kripti i funkcionalni manastir u kom živi više od dvesta monaha, dok je u Gornjoj Lavri Nacionalni istorijski i kulturni rezervat i glavni hramovi – Uspenska katedrala i Refektorska crkva.
Međutim, od 2013. godine Donju lavru (u vreme kada je predsednik Ukrajine bio Viktor Janukovič) koristila je Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC), dok je Gornja lavra pripadala resoru Ministarstva kulture Ukrajine. Pored toga, UPC je uzela u zakup od istorijsko-kulturnog rezervata Uspenski sabor i Trapezni hram. Krajem 2022. sa UPC je prestao da važi ugovor o zakupu Uspenskog sabornog hrama, a crkva nije mogla da ga obnovi. Posle mesec dana, raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) je dobila zvaničnu dozvolu da prvi put održava božićne službe u Uspenskom sabornom hramu.
Mošti svetaca – duhovno blago pravoslavnog sveta
Osim pravoslavnih crkava, manastira i muzeja, Kijevsko-pečerska lavra poznata je i po kriptama koje su pre skoro hiljadu godina iskopali prvi podvižnici hrišćanstva u Rusiji. Ove karipte smatraju se jednom od najvećih svetinja pravoslavlja. Prema rečima Osipove, u njima se nalaze mošti svetih podvižnika koje „predstavljaju pravi duhovni i istorijski značaj Kijevsko-pečerske lavre“, odnosno, „pravo duhovno blago celog pravoslavnog sveta“.
Što se tiče samih kripti, one se dele na Bliže i Dalje. One dalje iskopane su na dubini od dvadeset metara. One se nazivaju i Teodosijevim - u čast igumana Teodosija, jednog od osnivača Lavre u 11. veku. Ukupna dužina hodnika ovih kripti dostiže 292 metra. Međutim, Bliže kripte su iskopane na dubini od pet do deset metara. Ranije su ove kripte bile monaške ćelije. I ukupna dužina njihovih hodnika je oko 400 metara.
Prema rečima Osipove, u ovim kriptama nalaze se mošti mnogih koji su svojim vrlinama proslavili Boga, pobedili zemaljske strasti i pomažu svima koji im se iskreno obraćaju za pomoć.
„U Bližim kriptama nalaze se mošti Svetog Nestora Letopisca i monaha-ratnika Ilje Muromca. U Daljim kriptama lavre počivaju mošti četrdeset i pet svetih, dok u Bližim počivaju mošti sedamdeset i tri svetitelja, kao i mošti manje poznatih podvižnika i branilaca lavre u teškim vremenima. Oni ljudi koji su posetili njihove svete mošti verovatno nikada neće moći da zaborave ovo sveto mesto“, naglašava sagovornica Sputnjika.
Osim ovih moštiju, prema rečima Osipove, u Daljim kriptama nalaze se mošti i moskovskog mitropolita Vladimira (Bogojavljenskog) koji je sagradio glavnu zgradu pravoslavnog univerziteta „Svetog Tihona“, za potrebe duhovnog prosvećenja.
„Potom je bio mitropolit kijevski, gde je 1918. postradao za Hrista. Njegove čestite mošti počivaju danas u Daljim kriptama Kijevo-Pečerske lavre“, objašnjava sagovornica.
Međutim, u ovim kriptama, kako kaže Timofejev, ne nalaze se mošti samo ruskih svetaca, nego i svetaca različitih nacionalnosti. I ove kripte, prema njegovim rečima, bez ikakve dozvole mogu posetiti obični civili.
„U kriptama postoji i nekoliko podzemnih hramova. U njima se redovno služi liturgija. Kada sam posetio ovo mesto, sećam se da je bilo mnogo ljudi. Zaista je bilo teško disati. Međutim, veoma je prijatno nalaziti se u ovim kriptama. Ja sam imao osećaj da želim da ostanem da živim ovde iz razloga što je ovo mesto toliko obasjano molitvama svetih. U kriptama osećaš takvo smirenje i blagodat Božiju, božansko prisustvo, da ne želiš nigde da ideš. I mnogi ljudi provode tu sate i ne žele nigde da idu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Mnoge legende vezane za lavru
Za Kijevsko-pečersku lavru vezane su i mnoge legende. Jednu od njih ispričala je ovih dana ruska glumica Jana Poplavska.
„Kada su Nemci zauzeli Kijev tokom Drugog svetskog rata, nemački komandant grada je poželeo da poseti svetski poznate kripte Kijevo-pečerske lavre. Za to su našli vodiča – monaha, nekadašnjeg žitelja ovog manastira. Obilazak je počeo od Bližih kripti“, napisala je ona na svom telegramu kanalu.
Poplavska je podsetila da u to vreme mošti nisu bile zatvorene.
„Kod Svetog Spiridona Prosfornika, koji se upokojio pre 800 godina, komandant je zastao i upitao od čega su ove mošti. Monah je počeo da objašnjava da su to tela ljudi koji su se svojim svetim životom zaslužili besmrtnost. Komandant je uzeo pištolj i drškom snažno udario Svetog Spiridona po ruci. Suva i potamnela koža pukla je na zglobu, a krv je šiknula iz rane. On je užasnut pobegao iz pećine“, napisala je glumica na društvenoj mreži.
