Počinje Martovski festival: Ovde dani od snova traju sedam decenija
© Foto : Sputnjiku ustupio DOB
Pratite nas
Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, 70. Martovski festival počinje večeras uručenjem nagrade za životno delo filmskom reditelju, montažeru, producentu i teoretičaru filma Mihajlu P. Iliću Ilketu i dokumentaristi i nekadašnjem uredniku dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije Božidaru Kaleziću.
Berlinski laureat na otvaranju
Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu trajaće do 2. aprila, a na otvaranju regionalnu premijeru imaće dugometražni dokumentarni film „Na brodu Adaman“ francuskog reditelja Nikole Filibera, koji je osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na ovogodišnjem Berlinalu.
Za otvaranje jubilarnog Martovskog festivala pripremljeni su i žurnali Filmskih novosti sa početka šezdesetih, koji svedoče o prvih nekoliko izdanja manifestacije održanih u Beogradu, kada je festival iz Pule prešao u beogradski Dom sindikata.
Dokumentarni film „Na brodu Adaman“ francuskog reditelja Nikole Filibera na Martovskom festivalu
© Foto : Sputnjiku ustupio DOB
Tu su i žurnali iz sedamdesetih godina, vremena pune zrelosti festivala, a publika će imati priliku da, pored ostalog, vidi i pionira našeg filma Miltona Manakija, kao i jedinog Oskara za jugoslovenski film, koji je bio izložen tokom trajanja Martovskog festivala, a koji je dodeljen kratkom animiranom filmu „Surogat“ Dušana Vukotića.
Vera Vlajić i Avanture karikature
U žurnalima su ostali zabeleženi značajni autori koji su bili deo Martovskog festivala, poput Dušana Vukotića, Milenka Štrpca, Saše Petrovića, Dušana Makavejeva…
Jedan od svedoka značaja Martovskog festivala jeste i filmska autorka i animatorka Vera Vlajić, koja je svoje prvo priznanje dobila upravo na toj manifestaciji.
„Ja sam kao autor rođena na Martovskom festivalu, koji je bio jedan od najznačajnijih festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Jugoslaviji“, kaže Vlajić za Sputnjik.
Film Vere Vlajić pridaje poseban značaj ličnostima koje su ostvarile autorske pečate i doprinele razvoju karikature kao umetnosti za srpsku kulturu
© Foto : Sputnjiku ustupio DOB
Njen novi film „Avanture karikature“, kojim je obuhvatila sve one koji su od sredine 19. Veka ostavili značajan pečat u oblasti karikature, imaće svetsku premijeru na Martovskom festivalu, 30. marta.
„Karikatura je čudesna umetnost i radeći na ovom filmu, kojim sam obuhvatila preko 150 imena, shvatila sam da se situacije ponavljaju zbog čega su karikature iz 1925. godine aktuelne i danas. Kao što se menja moda i crtež ima evoluciju. Drugačiji tehnološki pristup utiče na likovni izraz karikature, ali suština je da se istorija ponavlja i da su karikaturisti ostavili traga baveći se univerzalnim temama. Uvek je bila borba među karikaturistima da li je važnija dnevno-politička karikatura ili karikatura koja ima filozofski univerzalni značaj, ali čak i dnevno-političke karikature su se kasnije pokazale kao opše filozofske“, ističe Vlajić.
Smeli karikaturisti sa olovkom i papirom
Pripremajući film uz obilje materijala, krenula je od definicije karikature:
„Ako krenemo od toga da je karikatura smešan crtež ili opis nekog događaja, a avantura smeo iskorak, pokušaj da se nešto uradi, ja sam spojila ta dva pojma u smislu da su karikaturisti, smelo govorili o raznim stvarima i zbog toga bili često pod pritiskom politike, pretnjom da će im biti suđeno, pod zabranama i raznim sankcijama. S druge strane njihova filozofija je bila da karikatura može da promeni ovaj svet“.
Vlajić primećuje da oni koji danas počinju da se bave karikaturom imaju istu viziju kao njihovi prethodnici pre 100 godina – da nasmeju uvereni da nešto mogu da promene.
U digitalnom dobu, karikatura i animacija ipak, smatra naša sagovornica, ne mogu bez olovke i papira:
„Radeći ovaj film olovkom smo mnogo toga nacrtali, pa skenirali i prebacili u digitalne forme. Tako i većina karikaturista radi danas. Ne može kompjuter da stvori ideju, sve ono što mogu ljudski um, talenat i ruka. Kompjuter je samo nova olovka“.
Velikani kinematografije Jugoslavije
Na 70. Martovskom festivalu publika će imati priliku da pogleda dva dokumentarna filma o velikanima kinematografije sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
U pitanju su svetska premijera ostvarenja „Skriveno lice jugoslavenskog filma“ Dejana Vlaisavljevića Nikta o Jovanu Jovanoviću (1940-2022), snimljen povodom ponovne premijere filma „Mlad i zdrav kao ruža“ (1971) na 34. FEST-u, 2006. godine i regionalna premijera filma „Dani od snova“ Momira Matovića o Vlatku Giliću, Predragu Golubović i Živku Nikoliću, koji su dosledno, stvaralački autoritativno, poetski, metaforično oslikali jedan čudesan životni splet svakodnevice u Crnoj Gori, i svuda oko nas.
Laureati Martovskog festivala
Povodom velikog jubileja napravljen je i izbor nagrađenih filmova, mahom iz perioda nekada jedinstvene zemlje i kinematografije.
Nekada su selektori iz Oberhauzena, Krakova, Lajpciga i drugih značajnih festivala dokumentarnog filma i „kratkog metra“ dolazili na Martovski festrival da bi napravili selekcije svojih festivala.
Svetska premijera ostvarenja „Skriveno lice jugoslavenskog filma“ Dejana Vlaisavljevića Nikta
© Foto : Sputnjiku ustupio DOB
Publika Martovskog festivala će sada biti u prilici da u bioskopu Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj odgleda sedam programskih celina u kojima će biti laureata iz bivših republika gde dominiraju nekada vodeći producenti kakvi su bili Neoplanta, Avala, Dunav film, Lovćen film, Zeta film, Sutjeska film…
Posebno mesto u selekciji organizatori su napravili za jednu od najstarijih filmskih kuća na Balkanu, VFC Zastava film koja obeležava 75 godina postojanja i čiji su autori i filmovi često dobijali nagrade na Martovskom festivalu.
Muzika Enia Morikonea na zatvaranju
Na zatvaranju festivala orkestar „Le Muse“ (Italija) izvešće muziku Enija Morikonea iz nagrađivanih filmova.
