https://lat.sputnikportal.rs/20230328/i-ne-osta-nijedan-romani-agate-kristi-izmenjeni-u-skladu-sa-novim-pravilima-korektnosti-1153179153.html
„I ne osta nijedan“: Romani Agate Kristi izmenjeni u skladu sa novim pravilima korektnosti
„I ne osta nijedan“: Romani Agate Kristi izmenjeni u skladu sa novim pravilima korektnosti
Sputnik Srbija
Nekoliko romana Agate Kristi izmenjeno je da bi se uklonio jezik koji bi mogao da se smatra uvredljivim, pa su promenjene rasne reference ili drugi mogući... 28.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-28T10:06+0200
2023-03-28T10:06+0200
2023-03-28T10:06+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
književnost
društvo
svet
agata kristi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1c/1153179006_0:0:1721:968_1920x0_80_0_0_201c89fffec5d06b114490ea369a3064.png
Čuveni krimi romani jedne od najpoznatijih autorki ovog žanra, kao što su oni o Herkulu Poarou ili gospođici Marpl, napisani između 1920. i 1976. godine, izmenjeni su da „ne bi bili uvredljivi za savremenu publiku“. Izdavač „Harper Kolins“ neke odlomke je „uredio“, a neke uklonio iz novih digitalnih izdanja, kako bi se uklonile „rasističke reference i uvredljiv jezik“.Izmenjene knjige o Poarou i gospođici MarplIzmenjen je ceo serijal o gospođici Marpl, kao i odabrane priče o Herkulu Poarou, koji su izdati od 2020. godine ili tek treba da budu objavljeni.Tako su dela Agate Kristi doživela sudbinu knjiga Roalda Dala, autora romana „Čarli i fabrika čokolade“, kao i knjiga Ijana Fleminga o tajnom agentu Džejmsu Bondu, navode britanski mediji.Izmene je unela grupa čitalaca-kritičara i one se tiču rasne pripadnosti, opisa ženskog tela, pojedinih prideva koji se danas na Zapadu mogu smatrati uvredljivim.Tako je u revidiranoj verziji zbirke „Poslednji slučajevi gospođice Marpl i dve druge priče“, reč „domaći“ zamenjena je izrazom „lokalni“. Odlomak koji opisuje slugu kao „crnog“ koji se „ceri“ je revidiran i lik „samo klima glavom“, bez referenci na njegovu rasu. U istoj knjizi potpuno je izbačen opis žene koji glasi „imala je torzo od crnog mermera u kom bi i vajar uživao“.A u romanu „Smrt na Nilu“ iz 1937. godine, uklonjeno je svako pominjanje „nubijskih ljudi“.Izbačeni su i termini „orijentalni“, „ciganski“, dok je iz debitantskog romana Agate Kristi „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ izbačena rečenica u kojoj Poaro za jedan lik u knjizi kaže da je „Jevrejin, naravno“.Cenzura ili korektnostOvakve promene u knjigama podelile su ljubitelje književnosti, pošto neki od njih tvrde da je prepravljanje klasične literature oblik cenzure.U slučaju Roalda Dala i njegovih knjiga za decu „Čarli i fabrika čokolade“ i „Džejms i džinovska breskva“, izdavač „Pafin“ je odlučio da objavi dve verzije, jednu izmenjenu i jednu bez izmena, kako bi čitaoci mogli sami da biraju.„Deset malih crnaca“ ili „I ne osta nijedan“Ovo je prvi put da se na takav način menjaju knjige Agate Kristi, iako je njena čuvena knjiga „Deset malih crnaca“ doživela sličnu sudbinu još četrdesetih godina 20. veka.Naime, knjiga je izvorno objavljena pod tim nazivom 1939. u Velikoj Britaniji. Ipak, njen naziv promenjen je za američko izdanje u „I ne osta nijedan“, a kasnije je objavljivano pod imenom „Deset malih Indijanaca“.U bivšoj Jugoslaviji i državama nastalim posle nje, ova knjiga je, još od 1964. godine, uvek štampana pod nazivom „Deset malih crnaca“. Jedini izuzetak je slovenačko izdanje iz 2004. godine u kom se koristi naziv „I ne osta nijedan“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230305/zapadne-vrednosti-opasnije-od-svakog-totalitarizma-dzejms-bond-je-zena-a-sekspir-terorista-1151906007.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, književnost, društvo, svet, agata kristi
kultura, kultura – vesti, književnost, društvo, svet, agata kristi
„I ne osta nijedan“: Romani Agate Kristi izmenjeni u skladu sa novim pravilima korektnosti
Nekoliko romana Agate Kristi izmenjeno je da bi se uklonio jezik koji bi mogao da se smatra uvredljivim, pa su promenjene rasne reference ili drugi mogući uvredljivi izrazi. Time su dela čuvene autorke sledila put njenog poznatog romana „Deset malih crnaca“, kome je još u prvom izdanju za američko tržište promenjen naziv u „Ne osta nijedan“.
Čuveni krimi romani jedne od najpoznatijih autorki ovog žanra, kao što su oni o Herkulu Poarou ili gospođici Marpl, napisani između 1920. i 1976. godine, izmenjeni su da „ne bi bili uvredljivi za savremenu publiku“. Izdavač „Harper Kolins“ neke odlomke je „uredio“, a neke uklonio iz novih digitalnih izdanja, kako bi se uklonile „rasističke reference i uvredljiv jezik“.
Izmenjene knjige o Poarou i gospođici Marpl
Izmenjen je ceo serijal o gospođici Marpl, kao i odabrane priče o Herkulu Poarou, koji su izdati od 2020. godine ili tek treba da budu objavljeni.
Tako su dela Agate Kristi doživela sudbinu knjiga Roalda Dala, autora romana „Čarli i fabrika čokolade“, kao i knjiga Ijana Fleminga o tajnom agentu Džejmsu Bondu,
navode britanski mediji.
Izmene je unela grupa čitalaca-kritičara i one se tiču rasne pripadnosti, opisa ženskog tela, pojedinih prideva koji se danas na Zapadu mogu smatrati uvredljivim.
Tako je u revidiranoj verziji zbirke „Poslednji slučajevi gospođice Marpl i dve druge priče“, reč „domaći“ zamenjena je izrazom „lokalni“. Odlomak koji opisuje slugu kao „crnog“ koji se „ceri“ je revidiran i lik „samo klima glavom“, bez referenci na njegovu rasu. U istoj knjizi potpuno je izbačen opis žene koji glasi „imala je torzo od crnog mermera u kom bi i vajar uživao“.
A u romanu „Smrt na Nilu“ iz 1937. godine, uklonjeno je svako pominjanje „nubijskih ljudi“.
Izbačeni su i termini „orijentalni“, „ciganski“, dok je iz debitantskog romana Agate Kristi „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ izbačena rečenica u kojoj Poaro za jedan lik u knjizi kaže da je „Jevrejin, naravno“.
Ovakve promene u knjigama podelile su ljubitelje književnosti, pošto neki od njih tvrde da je prepravljanje klasične literature oblik cenzure.
U slučaju Roalda Dala i njegovih knjiga za decu „Čarli i fabrika čokolade“ i „Džejms i džinovska breskva“, izdavač „Pafin“ je odlučio da objavi dve verzije, jednu izmenjenu i jednu bez izmena, kako bi čitaoci mogli sami da biraju.
„Deset malih crnaca“ ili „I ne osta nijedan“
Ovo je prvi put da se na takav način menjaju knjige Agate Kristi, iako je njena čuvena knjiga „Deset malih crnaca“ doživela sličnu sudbinu još četrdesetih godina 20. veka.
Naime, knjiga je izvorno objavljena pod tim nazivom 1939. u Velikoj Britaniji. Ipak, njen naziv promenjen je za američko izdanje u „I ne osta nijedan“, a kasnije je objavljivano pod imenom „Deset malih Indijanaca“.
U bivšoj Jugoslaviji i državama nastalim posle nje, ova knjiga je, još od 1964. godine, uvek štampana pod nazivom „Deset malih crnaca“. Jedini izuzetak je slovenačko izdanje iz 2004. godine u kom se koristi naziv „I ne osta nijedan“.
