Srpska ekonomija u rukama stranaca – 5. oktobar je bio kolonijalna kontrarevolucija
© Pixabay
Pratite nas
Srbija je posle 2000. godine vodila ekonomsku politiku tako što je ključne sektore prepustili strancima, što bi moglo da bude pogubno, ocenjeno je na predstavljanju knjige „Srbija od sankcija do neokolonijalne privrede.“
To je problem pogotovo što ekonomska kriza u svetu, po oceni Đorđa Đukića, ozbiljno uzima maha.
Autori knjige koju je objavio novosadski „Prometej“, ekonomisti, prof. dr Đorđe Đukić i prof. dr Božo Drašković, su svako iz svog ugla, sa potrebnom istorijskom distancom u odnosu na protekli period i uz obilje faktografskog materijala, obradili period od početka devedesetih godina, hiperinflacije i sankcija kojima je Srbija bila izložena i potom tranzicione godine posle 2.000-te.
Stranci kupili sve što su hteli
Osvrćući se na problem neokolonijalnog položaja Srbije, apostrofiran u naslovu knjige, recenzent prof. dr Bojan Dimitrijević je podsetio na tvrdnju sociologa Slobodana Antonića da je 5. oktobar zapravo bio kolonijalna kontrarevolucija jer su stranci u Srbiji kupili sve što su hteli i po cenama po kojima su hteli.
„U tom periodu odnos profita u odnosu na ulaganja bio je dva i po prema jedan. Taj nivo profitabilnosti bio je dostignut u Latinskoj Americi u periodu od 1957. do 1964. kada je verovatno bio najviši stepen neokolonijalizma. Našu ekonomsku situaciju pratio je veliki deficit tekućeg bilansa, zaduživanje od nekih 130 milijardi dolara, od kojih je 38 pokriveno kreditima, 77 doznakama i nekih šest-sedam milijardi iz efekata privatizacije“, konstatovao je ovaj ekonomista.
Ukazano je, takođe, da su subvencije koje se daju strancima u odnosu na domaće 15 puta veće, a autori su posebno ukazali na to da se posle privatizacije banaka 85 odsto bankarske aktive nalazi u rukama stranaca, što je jako loše. On je ukazao na podatak da su u periodu 2014-2018. krediti privredi u bankarskom sektoru porasli za tri procenta, krediti za investicione namene za osam procenata, a gotovinski krediti za 101 procenat, jer su oni najisplativiji bankama.
Na predstavljanju knjige "Srbija od sankcija do neokolonijalne privrede"
© Foto : Sputnjiku ustupio pres centar UNS-a
Odliv novca
Ono što je, pak, Srbiji potrebno je, dodao je on, da se veća količina kredita usmeri u privredu i investicije.
I Drašković je ukazao na to da je loše prepustiti čitav bankarski sektor strancima jer to de fakto znači odliv novca iz zemlje. Odnos između neto profita i akcijskog kapitala je preko 42 posto ukupno za sve banke što je izuzetno visok stepen profitabilnosti, kaže on.
„Mi posle 2.000. godine vodimo ekonomsku politiku tako što smo ključne sektore prepustili strancima. To je loše za ekonomski razvoj. Prepustiti sve resurse strancima je pogubno i to jeste ključni elemenat nečega što u naslovu knjige stoji – neokolonijalna pozicija“, ocenio je profesor Beogradske bankarske akademije .
Po njegovoj oceni, kao zemlja u tranziciji smo nekritički primenili ekonomsku politiku liberalizma sa posledicama koje vidimo. Vratili smo se, kako kaže, u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada je 78 posto industrije bilo u rukama stranaca. Metalurgija je 90 posto u stranim rukama, hemijska industrija 74 posto, čak i tekstilna industrija 61 posto.
Izvući pouke
Ključni profitabilni efekat se ostvaruje kroz matičnu kompaniju koja se najčešće nalazi u poreskim rajevima, kaže Drašković i zaključuje:
„Valja izvući određene pouke iz toga šta nam se dešavalo da bismo videli kakvu ekonomsku politiku voditi. Ne treba zaboraviti da su profiti internacionalni, krajnji korisnik je negde u svetu, a socijalni troškovi su nacionalni. Pitanje obrazovanja, zdravstva, kulture... ostaće kao socijalni troškovi društvu“.
Prodajom Komercijalne banke 85 odsto bankarske aktive u Srbiji otišlo je u ruke stranaca
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Stručnjak za bankarstvo i monetarnu politiku, profesor Ekonomskog fakulteta dr Đukić, koji je svojevremeno bio veliki protivnik prodaje Komercijalne banke, smatra da prelazak bankarskog sektora gotovo u celosti u ruke stranaca vodi Srbiju u neokolonijalni položaj u finansijskoj sferi. On je ukazao na iskustva Poljske i Mađarske koje su u poslednjih deset godina, po otpočinjanju svetske ekonomske krize, vratile bitne banke opet većinski u u ruke države radi lakšeg upravljanja monetarnim sistemom.
Dimitrijević je posebno ukazao na to da je Đukić gotovo najavio svetsku ekonomsku krizu koja nam predstoji, posle neprirodno niskih kamatnih stopa, malih prinosa na različite hartije od vrednosti, problema sa obveznicama…
Država pred svršenim činom
Na pitanje Sputnjika o kakvom kapitalizmu se može govoriti s obzirom na sve veći državni intervencionizam u bankarskom sektoru koji je vidljiv od 2008. godine, Đukić smatra da povratka na staro sigurno neće biti.
„Postoji užasno visok stepen koncentracije kapitala u rukama jako malog broja banaka. Kako sada stvari teku, po mojim predviđanjima, formiraće se prirodni monopol u finansijskoj sferi gde ćemo imati oligopol, nekoliko igrača koji će uvek državu staviti pred svršen čin. Ukoliko nastupe neki događaji poput ovog koji sada imamo sa bankama, država neće imati izbor nego će morati da interveniše i cenu će platiti poreski obveznici“, izjavio je Đukić za Sputnjik.
Ko je spreman da sutra ne zalegne za Dži Pi Morgan, koja to američka vlada bilo republikanaca, bilo demokrata. Ili da li bi Volstrit s obzirom na moć koju uopšte ima dopustio da se tako nešto desi, jer čitava američka mašinerija funkcioniše na tome, kaže znalac američkog finansijskog sistema koji je postdoktorske studije završio na Stenfordu.
Autori knjige dr Đorđe Đukić i dr Božo Drašković smatraju da bi moglo da bude pogubno to što su ključni sektori srpske ekonomije posle 2.000. godine prepušteni strancima
© Sputnik / Mira Kankaraš Trklja
Dokaz da kriza ozbiljno uzima maha za njega je predlog američke ministrake finansija Dženet Jelen, iznesen u Kongresu, da svi depoziti u bankama budu zaštićeni, a ne samo oni do 250.000 dolara, kako je to trenutno regulisano zakonom.
Teško održiv neoliberalni kapitalizam
To je, kako kaže, totalno kontraekonomski. Ideja da se svi depoziti pokrivaju znači da direktno stimulišete hazardni moral ljudi u finansijskim institucijama, ističe Đukić.
On smatra da je trebalo pustiti da dođe do propasti svih tih banaka čiji su supervizori podbacili, koje nisu umele da upravljaju rizikom, ali je isto tako uveren da će posle svega što se sada dešava „intenzitet državne intervencije biti brutalan“.
Ako sam sistemski važna banka država i poreski obveznici će to platiti i dolazimo na pitanje da li je ovaj kapitalizam u ovoj formi koji je rezultat neoliberalnog pristupa dalje održiv. Teško, zaključio je Đukić.
