https://lat.sputnikportal.rs/20230321/sta-je-to-toliko-uznemirujuce-u-istoriji-najvece-svetske-zbirke-mozgova-1152807883.html
Šta je to toliko uznemirujuće u istoriji najveće svetske zbirke mozgova
Šta je to toliko uznemirujuće u istoriji najveće svetske zbirke mozgova
Sputnik Srbija
Beskrajan broj polica nanizan je u podrumu danskog Univerziteta u Odenseu. Na njima je najveća zbirka mozgova u svetu smeštenih u tegle s formalinom. 21.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-21T23:00+0100
2023-03-21T23:00+0100
2023-03-21T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112205/74/1122057403_0:141:2000:1266_1920x0_80_0_0_014c958888c5c7d40cb80ca7e1b3278b.jpg
Kolekciju čini 9.479 organa izvađenih iz leševa duševnih bolesnika tokom četiri decenije, do osamdesetih godina prošlog veka. Mozgovi sačuvani u formalinu u velikim providnim posudama označenim brojevima životno su delo istaknutog danskog psihijatra Erika Stromgrena.Radilo se o „nekoj vrsti eksperimentalnog istraživanja“ koje je započelo 1945, objasnio je stručnjak za istoriju psihijatrije Jesper Vači Krag. Stromgren i njegove kolege su verovali da „možda mogu da otkriju izvor psihičkih bolesti ili su mislili da u organima mogu da pronađu neke odgovore“.Sudbina pacijenataMozgovi su skupljani posle obdukcija tela ljudi koji su bili smešteni u psihijatrijskim ustanovama širom Danske. Niko preminule, dok su još bili živi, a ni njihove porodice, nije pitao za dozvolu. U pitanju su bile državne psihijatrijske bolnice i nije bilo ljudi „spolja“ koji su postavljali pitanja o tome šta se događa unutar takvih ustanova“, rekao je Vači Krag.Za prava pacijenata u to doba nije se mnogo marilo. Naprotiv, društvo je smatralo da mora biti zaštićeno od takvih ljudi, rekao je naučnik sa Univerziteta u Kopenhagenu.Bolesnici smešteni u psihijatrijske ustanove, po tadašnjem zakonu su između 1929. i 1967. godine morali biti sterilisani, a do 1989. godine morali su da traže posebnu dozvolu ako su želeli da se venčaju.U to vreme telo svakog umrlog Danca bilo je podvrgnuto obdukciji, rekao je patolog Martin Virenfelt Nilsen, upravnik zbirke mozgova. Tada je to bilo deo vladajuće kulture, obdukcija je bila samo još jedna bolnička procedura, pojasnio je on.Razvoj postmortalnih postupaka i sve veća osvešćenost o pravima pacijenata nagovestili su kraj dodavanja novih primeraka u zbirku. Zatim je usledila duga i žustra rasprava o tome što treba sa njom učiniti. Danski državni etički komitet je na kraju odlučio da je treba sačuvati i iskoristiti za naučna istraživanja.Zbirka, koja se duže vreme čuvala u gradu Arhusu na zapadu Danske, premeštena je u Odense 2018. godine. Istraživanja u sklopu kojih se zbirka koristila, obuhvatala su širok raspon bolesti - od demencije, preko šizofrenije i bipolarnog poremećaja do depresije.Četiri aktuelna istraživačka projektaRasprava je u jednom trenutku prestala i danas ljudi kažu: „U redu, ovo je veoma impresivno i korisno naučno istraživanje ako se želi više saznati o psihičkim bolestima", rekao je upravnik kolekcije.Neki od mozgova su pripadali ljudima koji su istovremeno patili od tegoba s duševnim zdravljem i od bolesti mozga. S obzirom na to da su brojni pacijenti u takvim državnim ustanovama proveli polovinu ili čak čitav život, bolovali su i od ostalih bolesti mozga, poput moždanog udara, epilepsije ili tumora na mozgu, dodao je on.Zbirka se trenutno koristi za četiri istraživačka projekta.Neurobiolog Suzana Aznar, stručnjak za Parkinsonovu bolest iz bolnice u Kopenhagenu, zbirku organa u formalinu koristi kao deo istraživačkog projekta svoga tima. Objasnila je da su mozgovi iz zbirke jedinstveni zbog toga što naučnicima omogućuju da proučavaju učinke modernih medicinskih postupaka.Pacijenti se tada nisu lečili postupcima koje primenjujemo danas, dodala je ona. Jer mozgovi današnjih pacijenata su pretrpeli promene zbog terapija kojima su podvrgnuti.Kada istraživački tim upoređuje današnje mozgove sa onima iz zbirke u Odenseu „imamo priliku da uočimo mogu li se te promene povezati s terapijskim postupcima“, zaključila je ona, preneo je „Zimo“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230207/da-li-su-delovi-mozga-zamenjivi-sta-se-dogodilo-kada-su-ljudski-neuroni-presadjeni-u-pacova-1150608262.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230126/zapanjujuci-rezultati-istrazivanja-misteriozne-zone-u-mozgu-1149973477.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221127/1146878076.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, medicina
nauka i tehnologija, društvo, medicina
Šta je to toliko uznemirujuće u istoriji najveće svetske zbirke mozgova
Beskrajan broj polica nanizan je u podrumu danskog Univerziteta u Odenseu. Na njima je najveća zbirka mozgova u svetu smeštenih u tegle s formalinom.
Kolekciju čini 9.479 organa izvađenih iz leševa duševnih bolesnika tokom četiri decenije, do osamdesetih godina prošlog veka. Mozgovi sačuvani u formalinu u velikim providnim posudama označenim brojevima životno su delo istaknutog danskog psihijatra Erika Stromgrena.
Radilo se o „nekoj vrsti eksperimentalnog istraživanja“ koje je započelo 1945, objasnio je stručnjak za istoriju psihijatrije Jesper Vači Krag. Stromgren i njegove kolege su verovali da „možda mogu da otkriju izvor psihičkih bolesti ili su mislili da u organima mogu da pronađu neke odgovore“.
Mozgovi su skupljani posle obdukcija tela ljudi koji su bili smešteni u psihijatrijskim ustanovama širom Danske. Niko preminule, dok su još bili živi, a ni njihove porodice, nije pitao za dozvolu. U pitanju su bile državne psihijatrijske bolnice i nije bilo ljudi „spolja“ koji su postavljali pitanja o tome šta se događa unutar takvih ustanova“, rekao je Vači Krag.
Za prava pacijenata u to doba nije se mnogo marilo. Naprotiv, društvo je smatralo da mora biti zaštićeno od takvih ljudi, rekao je naučnik sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Bolesnici smešteni u psihijatrijske ustanove, po tadašnjem zakonu su između 1929. i 1967. godine morali biti sterilisani, a do 1989. godine morali su da traže posebnu dozvolu ako su želeli da se venčaju.
Danska je „mentalno bolesne“ osobe, kako su ih tada zvali, smatrala „teretom za društvo i verovala da će praviti razne probleme ako bi bili pušteni iz bolnice ili bi im se dopustilo da imaju decu, rekao je Vači Krag.
U to vreme telo svakog umrlog Danca bilo je podvrgnuto obdukciji, rekao je patolog Martin Virenfelt Nilsen, upravnik zbirke mozgova. Tada je to bilo deo vladajuće kulture, obdukcija je bila samo još jedna bolnička procedura, pojasnio je on.
Razvoj postmortalnih postupaka i sve veća osvešćenost o pravima pacijenata nagovestili su kraj dodavanja novih primeraka u zbirku. Zatim je usledila duga i žustra rasprava o tome što treba sa njom učiniti. Danski državni etički komitet je na kraju odlučio da je treba sačuvati i iskoristiti za naučna istraživanja.
Zbirka, koja se duže vreme čuvala u gradu Arhusu na zapadu Danske, premeštena je u Odense 2018. godine. Istraživanja u sklopu kojih se zbirka koristila, obuhvatala su širok raspon bolesti - od demencije, preko šizofrenije i bipolarnog poremećaja do depresije.
Četiri aktuelna istraživačka projekta
Rasprava je u jednom trenutku prestala i danas ljudi kažu: „U redu, ovo je veoma impresivno i korisno naučno istraživanje ako se želi više saznati o psihičkim bolestima", rekao je upravnik kolekcije.
Neki od mozgova su pripadali ljudima koji su istovremeno patili od tegoba s duševnim zdravljem i od bolesti mozga. S obzirom na to da su brojni pacijenti u takvim državnim ustanovama proveli polovinu ili čak čitav život, bolovali su i od ostalih bolesti mozga, poput moždanog udara, epilepsije ili tumora na mozgu, dodao je on.
Zbirka se trenutno koristi za četiri istraživačka projekta.
Ako se ne koristi, nije od koristi, rekao je bivši šef danskog udruženja za mentalno zdravlje Knud Kirstensen. Sada kad ona postoji, trebali bismo je koristiti, napomenuo je on, požalivši se na manjak sredstava potrebnih za finansiranje istraživanja.
Neurobiolog Suzana Aznar, stručnjak za Parkinsonovu bolest iz bolnice u Kopenhagenu, zbirku organa u formalinu koristi kao deo istraživačkog projekta svoga tima. Objasnila je da su mozgovi iz zbirke jedinstveni zbog toga što naučnicima omogućuju da proučavaju učinke modernih medicinskih postupaka.
Pacijenti se tada nisu lečili postupcima koje primenjujemo danas, dodala je ona. Jer mozgovi današnjih pacijenata su pretrpeli promene zbog terapija kojima su podvrgnuti.
Kada istraživački tim upoređuje današnje mozgove sa onima iz zbirke u Odenseu „imamo priliku da uočimo mogu li se te promene povezati s terapijskim postupcima“, zaključila je ona,
preneo je „Zimo“.
