https://lat.sputnikportal.rs/20230320/zatvor-abu-grejb--uzasi-americke-okupacije-iraka-1152654487.html
Zatvor Abu Graib – užasi američke okupacije Iraka
Zatvor Abu Graib – užasi američke okupacije Iraka
Sputnik Srbija
Abu Graib je zatvor u istoimenom iračkom gradu u blizini Bagdada. Prve zgrade napravila je britanska građevinska kompanija pedesetih godina prošlog veka i od... 20.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-20T08:20+0100
2023-03-20T08:20+0100
2023-03-20T11:21+0100
svet
svet
zatvor
sad
irak
invazija
mučenje
simor herš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/12/1152654347_0:58:745:477_1920x0_80_0_0_d41547c508429b3058835ea1f8a3b990.jpg
Za vreme vladavine Sadama Huseina, posebno čuvan zatvor bio je podređen Upravi opšte bezbednosti (Amn el Am) gde su se, prema tvrdnjama zapadnih medija, dešavala masovna mučenja i pogubljenja političkih zatvorenika vladajućeg režima. Međutim, nema dokaza da je zatvor bio politički. Na to ukazuje masovna amnestija zatvorenika koji su bili osuđeni za prekršaje prema opštem krivičnom zakoniku koji su pušteni 2002. godine, neposredno pre početka invazije zapadne koalicije na Irak. Takođe nema dovoljno dokaza za tvrdnje o masovnim pogubljenjima pošto je otkriveno da je u masovnim grobnicama u blizini zatvora za sve vreme sahranjeno 993 zatvorenika, iako je Zapad tvrdio da su smaknute hiljade.Godine 2003., nakon pada režima Sadama Huseina, Amerikanci su imali na raspolaganju prazan zatvor. Pogodna lokacija i spremna infrastruktura doveli su do toga da Abu Grejb postane glavni zatvor za iračke ratne zarobljenike i političke zatvorenike.Do avgusta 2006. godine zatvor su koristile zajedno snage koalicije i iračka vlada. U bloku koji je bio pod potpunom kontrolom lokalnih vlasti kazne su služili osuđeni kriminalci. Ostatak zatvora bio je pod kontrolom Oružanih snaga Sjedinjenih Država i korišćen je kao isturena operativna baza i popravna ustanova.Kategorije zatvorenika u Abu GraibuU Abu Graib, dok su ga kontrolisale američke snage, smeštano je nekoliko kategorija zatvorenika:- članovi partije „Bas“ – vladajuće stranke za vreme Sadamovog mandata. Među njima su bivši zamenik premijera Iraka Tarik Azis.- lica osumnjičena za delovanje u stranci „Bas“, bivši vojnici i policajci. Pošto je stranka bila narodna, u zatvoru su završavali svi – od učitelja do trgovaca.- verske ličnosti, plemenski šeici, javne ličnosti optužene za podršku režima.- osumnjičeni za učešće u napadima na američke vojne snage. To je mogao da bude bilo koji prolaznik koji se u vreme napada našao u blizini.- takozvani „taoci“ – članovi porodice ili rođaci onih koji su osumnjičeni za pobunjeničke aktivnosti radi vršenja pritiska. Tako su u zatvoru završavale žene, starci, deca bez podizanja optužnice.- ljudi koji su uhapšeni zbog krivičnih dela i prekršaja. Nakon raspuštanja režimske vojske i policije zemlja je utonula u haos i anarhiju.Prema tome, u vreme kada je Abu Graib bio pod američkom kontrolom, tu su pritvarani ljudi iz širokih slojeva pretežno lokalnog stanovništva koji su završavali u zatvoru iz subjektivnih razloga i sumnji, čime su se kršili principi „pritvaranja/zatvaranja“ Ženevske konvencije.Raskrinkavanje američke tortureU proleće i leto 2003. godine organizacije za ljudska prava, koje su stigle zajedno sa Amerikancima u Irak, počele su da skreću pažnju na to da okupaciona vojska primenjuje silu protiv iračkih ratnih zarobljenika i zatvorenika.Glasine o dešavanjima u Abu Graibu počele su da se šire među narodom, a jedna takva poruka u proleće 2004. godine zamalo nije izazvala masovnu pobunu u Bagdadu.Sve je počelo od pisma koje je napisala jedna žena – zatvorenica u Abu Graibu – pisma koje je završilo van zatvora. Suština poruke je bila da su žene tamo bile izložene stalnom nasilju od strane Amerikanaca, a ponekad i zatvorenika (Iračana-lojalista), pa su često ostajale trudne sa svojim silovateljima. Kopija pisma je lepljena po zidovima i išla je od ruke do ruke.Zbog toga je u Iraku pojačan narodni otpor koaliciji. Nenaoružani ljudi bacali su kamenje na američke vojne konvoje, uzvikivali su antiameričke parole. U nekim oblastima Bagdada došlo je do oružanih zaseda.Ali razlog za početak istrage o kršenju prava zatvorenika u Abu Graibu nije bilo pismo, već radoznalost američkog vojnog policajca Džozefa Darbija koji je u decembru 2003. pozajmio ce-de od svog kolege Čarlsa Grejnera za ličnu upotrebu. Disk je sadržao i užasne dokaze o mučenju i zlostavljanju zatvorenika. Tri nedelje kasnije prijavio je to svojoj komandi. Dana 13. januara 2004. godine pokrenuta je zvanična istraga protiv 17 vojnika zbog zloupotrebe položaja. Komandant koalicionih snaga u Iraku Rikardo Sančez naložio je general-majoru Antoniu Tagubi da vodi istragu o mučenjima u Abu Grajbu.U februaru iste godine 17 vojnika, uključujući komandanta bataljona, komandanta čete i 13 pripadnika vojne policije, suspendovano je sa dužnosti tokom istrage.Iako su zvanične izjave iz tog perioda bile maksimalno ublažene („zloupotreba“, „zloupotreba ovlašćenja“ i tome slično), u aprilu je televizija „Si-Bi-Es“ došla u posed kopije Tagubovog izveštaja, zajedno sa svim fotografijama. Iako su američke vlasti pokušale da umire novinare objavljivanjem tih informacija, kada su saznale da je poznati novinar Simor Herš obavešten o dešavanjima i da sprema članak u „Njujorkeru“, pokušale su da ga preduhitre.Krajem aprila 2004. godine na televiziji „Si-Bi-Es“ emitovan je izveštaj o istrazi uz nekoliko fotografija mučenja zatvorenika (one najbezazlenije). Ta reportaža uskoro je obišla sve svetske medije. Informacije su bile ublažene i sve se svodilo na to da su to bili pojedinačni slučajevi, a ne sistematska praksa.Krivica je svaljena na upravu zatvora i brigadnog generala Dženis Karpinski jer čuvare nisu upoznali sa odredbama Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima i pritvorenicima. Lica koja su optužena za zlostavljanja zatvorenika imala su nešto zajedničko – svi su bili iz manjih mesta iz SAD, imali su nizak nivo obrazovanja pa su bili idealni za ulogu „žrtvenog jarca“. Štaviše, nije bilo sumnje u njihovu krivicu – bili su na fotografijama na kojima je bilo prikazano mučenje zatvorenika.Međutim, prilikom razgovora sa Dženis Karpinski ispostavilo se da u Abu Graibu postoji poseban blok 1A kojim je upravljala vojna obaveštajna služba gde su ispitivani posebno važni zatvorenici. Tamo su se redovno pojavljivali pripadnici CIA i Pentagona, a njihove posete nisu ni na koji način beležene.Karpinski je takođe saopštila da su u zatvoru bili prisutni i predstavnici izraelskih specijalnih službi, ali Ministarstvo odbrane Izraela je to demantovalo.Po njenim rečima, iza tortura su stajali obaveštajci koji su od nje i njenih podređenih napravili „žrtvenoj jarca“. Čuvari su saopštili da su izvršavali naređenja predstavnike vojne obaveštajne službe kako bi od zatvorenika izvukli priznanja i korisne informacije.Tajni program PentagonaMeđutim, članci iz „Njujorkera“ čiji je autor Simor Herš razjasnili su ta pitanja. Novinar je od svojih izvora dobio informacije da ono što se dešavalo u Abu Graibu nisu ispadi stražara koji su kršili svoja ovlašćenja, nego specijalni tajni program Pentagona pod kodnim imenom „Patina“ čiji je cilj progon i uništavanje terorista Al Kaide, ranije primenjivan u Avganistanu i zatvoru Gvantanamo. Rukovodilac programa bio je američki ministar odbrane Dejvid Ramsfeld, tako da je Džordž V. Buš, koji je u to vreme bio predsednik SAD, morao biti upoznat sa tim.Kako se ispostavilo, izgleda da je sistematska tortura počela u avgustu 2003. godine kada je u Bagdad stigao general-major Džefri Miler, direktor zatvora Gvantanamo gde su na zatvorenicima prilikom ispitivanja široko primenjivane razne metode. On je ubedio američku komandu da sve zatvore predaju pod upravu vojne obaveštajne službe. Sve je odobreno po nalogu Rikarda Sančeza.Upravo je taj program bio primenjivan u Abu Graibu – i to još surovije nego u Gvantanamu. Takođe, program je bio prilagođen bliskoistočnom regionu pa je prilikom iživljavanja na zatvorenicima akcenat bio na osetljivosti Arapa na ponižavanja seksualnog tipa, posebno u javnosti. Sve je fotografisano s ciljem dalje ucene i prinude da budu doušnici američkih obaveštajnih službi.Prema svedočenju jednog broja zatvorenika, američki vojnici su ih silovali, jahali, terali da vade hranu iz zatvorskih toaleta. „Terali su nas da hodamo na sve četiri kao psi i da lajemo. Morali smo da lajemo kao psi, a ako nisi lajao, onda su te tukli po licu bez imalo sažaljenja. Nakon toga bi nas bacili u ćelije, oduzeli dušeke, prosuli vodu po podu i terali nas da spavamo u toj lokvi…”, svedočenje je jednog od zatvorenika Abu Grejba.Početkom maja 2004. godine rukovodstvo Oružanih snaga SAD priznalo je da neke od metoda torture nisu u skladu sa Trećom Ženevskom konvencijom o postupanju sa ratnim zarobljenicima i najavilo je spremnost da se javno izvini.Dvanaest pripadnika Oružanih snaga SAD proglašeno je krivim po optužbama u vezi sa incidentima u zatvoru Abu Grejb. Osuđeni su na različite kazne zatvora.Istraga nije utvrdila krivicu visoko rangiranih službenika Pentagona za incident. Američka komanda je 9. marta 2006. odlučila da stavi katanac na zatvor. U avgustu 2006. svi zatvorenici iz Abu Grejba prebačeni su u druge zatvore u Iraku, a 2. septembra iračka vlada je preuzela kontrolu nad zatvorom.
https://lat.sputnikportal.rs/20180320/zarobljenici-irak-abu-grejb-mucenje-1114969004.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230205/bivsi-iracki-obavestajac-za-sputnjik-kako-je-amerika-pripremala-invaziju-na-irak-1150430564.html
sad
irak
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, zatvor, sad, irak, invazija, mučenje, simor herš
svet, zatvor, sad, irak, invazija, mučenje, simor herš
Zatvor Abu Graib – užasi američke okupacije Iraka
08:20 20.03.2023 (Osveženo: 11:21 20.03.2023) Abu Graib je zatvor u istoimenom iračkom gradu u blizini Bagdada. Prve zgrade napravila je britanska građevinska kompanija pedesetih godina prošlog veka i od samog početka objekti su služili kao pritvor. Kasnije, tokom američke okupacije Iraka isplivali su užasi o maltretiranju i mučenju zatvorenika.
Za vreme vladavine Sadama Huseina, posebno čuvan zatvor bio je podređen Upravi opšte bezbednosti (Amn el Am) gde su se, prema tvrdnjama zapadnih medija, dešavala masovna mučenja i pogubljenja političkih zatvorenika vladajućeg režima. Međutim, nema dokaza da je zatvor bio politički. Na to ukazuje masovna amnestija zatvorenika koji su bili osuđeni za prekršaje prema opštem krivičnom zakoniku koji su pušteni 2002. godine, neposredno pre početka invazije zapadne koalicije na Irak. Takođe nema dovoljno dokaza za tvrdnje o masovnim pogubljenjima pošto je otkriveno da je u masovnim grobnicama u blizini zatvora za sve vreme sahranjeno 993 zatvorenika, iako je Zapad tvrdio da su smaknute hiljade.
Godine 2003., nakon pada režima Sadama Huseina, Amerikanci su imali na raspolaganju prazan zatvor. Pogodna lokacija i spremna infrastruktura doveli su do toga da Abu Grejb postane glavni zatvor za iračke ratne zarobljenike i političke zatvorenike.
Do avgusta 2006. godine zatvor su koristile zajedno snage koalicije i iračka vlada. U bloku koji je bio pod potpunom kontrolom lokalnih vlasti kazne su služili osuđeni kriminalci. Ostatak zatvora bio je pod kontrolom Oružanih snaga Sjedinjenih Država i korišćen je kao isturena operativna baza i popravna ustanova.
Kategorije zatvorenika u Abu Graibu
U Abu Graib, dok su ga kontrolisale američke snage, smeštano je nekoliko kategorija zatvorenika:
- članovi partije „Bas“ – vladajuće stranke za vreme Sadamovog mandata. Među njima su bivši zamenik premijera Iraka Tarik Azis.
- lica osumnjičena za delovanje u stranci „Bas“, bivši vojnici i policajci. Pošto je stranka bila narodna, u zatvoru su završavali svi – od učitelja do trgovaca.
- verske ličnosti, plemenski šeici, javne ličnosti optužene za podršku režima.
- osumnjičeni za učešće u napadima na američke vojne snage. To je mogao da bude bilo koji prolaznik koji se u vreme napada našao u blizini.
- takozvani „taoci“ – članovi porodice ili rođaci onih koji su osumnjičeni za pobunjeničke aktivnosti radi vršenja pritiska. Tako su u zatvoru završavale žene, starci, deca bez podizanja optužnice.
- ljudi koji su uhapšeni zbog krivičnih dela i prekršaja. Nakon raspuštanja režimske vojske i policije zemlja je utonula u haos i anarhiju.
Prema tome, u vreme kada je Abu Graib bio pod američkom kontrolom, tu su pritvarani ljudi iz širokih slojeva pretežno lokalnog stanovništva koji su završavali u zatvoru iz subjektivnih razloga i sumnji, čime su se kršili principi „pritvaranja/zatvaranja“ Ženevske konvencije.
Raskrinkavanje američke torture
U proleće i leto 2003. godine organizacije za ljudska prava, koje su stigle zajedno sa Amerikancima u Irak, počele su da skreću pažnju na to da okupaciona vojska primenjuje silu protiv iračkih ratnih zarobljenika i zatvorenika.
Glasine o dešavanjima u Abu Graibu počele su da se šire među narodom, a jedna takva poruka u proleće 2004. godine zamalo nije izazvala masovnu pobunu u Bagdadu.
Sve je počelo od pisma koje je napisala jedna žena – zatvorenica u Abu Graibu – pisma koje je završilo van zatvora. Suština poruke je bila da su žene tamo bile izložene stalnom nasilju od strane Amerikanaca, a ponekad i zatvorenika (Iračana-lojalista), pa su često ostajale trudne sa svojim silovateljima. Kopija pisma je lepljena po zidovima i išla je od ruke do ruke.
Zbog toga je u Iraku pojačan narodni otpor koaliciji. Nenaoružani ljudi bacali su kamenje na američke vojne konvoje, uzvikivali su antiameričke parole. U nekim oblastima Bagdada došlo je do oružanih zaseda.
Ali razlog za početak istrage o kršenju prava zatvorenika u Abu Graibu nije bilo pismo, već radoznalost američkog vojnog policajca Džozefa Darbija koji je u decembru 2003. pozajmio ce-de od svog kolege Čarlsa Grejnera za ličnu upotrebu. Disk je sadržao i užasne dokaze o mučenju i zlostavljanju zatvorenika. Tri nedelje kasnije prijavio je to svojoj komandi. Dana 13. januara 2004. godine pokrenuta je zvanična istraga protiv 17 vojnika zbog zloupotrebe položaja. Komandant koalicionih snaga u Iraku Rikardo Sančez naložio je general-majoru Antoniu Tagubi da vodi istragu o mučenjima u Abu Grajbu.
U februaru iste godine 17 vojnika, uključujući komandanta bataljona, komandanta čete i 13 pripadnika vojne policije, suspendovano je sa dužnosti tokom istrage.
Iako su zvanične izjave iz tog perioda bile maksimalno ublažene („zloupotreba“, „zloupotreba ovlašćenja“ i tome slično), u aprilu je televizija „Si-Bi-Es“ došla u posed kopije Tagubovog izveštaja, zajedno sa svim fotografijama. Iako su američke vlasti pokušale da umire novinare objavljivanjem tih informacija, kada su saznale da je poznati novinar Simor Herš obavešten o dešavanjima i da sprema članak u „Njujorkeru“, pokušale su da ga preduhitre.
Krajem aprila 2004. godine na televiziji „Si-Bi-Es“ emitovan je izveštaj o istrazi uz nekoliko fotografija mučenja zatvorenika (one najbezazlenije). Ta reportaža uskoro je obišla sve svetske medije. Informacije su bile ublažene i sve se svodilo na to da su to bili pojedinačni slučajevi, a ne sistematska praksa.
Krivica je svaljena na upravu zatvora i brigadnog generala Dženis Karpinski jer čuvare nisu upoznali sa odredbama Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima i pritvorenicima. Lica koja su optužena za zlostavljanja zatvorenika imala su nešto zajedničko – svi su bili iz manjih mesta iz SAD, imali su nizak nivo obrazovanja pa su bili idealni za ulogu „žrtvenog jarca“. Štaviše, nije bilo sumnje u njihovu krivicu – bili su na fotografijama na kojima je bilo prikazano mučenje zatvorenika.
Međutim, prilikom razgovora sa Dženis Karpinski ispostavilo se da u Abu Graibu postoji poseban blok 1A kojim je upravljala vojna obaveštajna služba gde su ispitivani posebno važni zatvorenici. Tamo su se redovno pojavljivali pripadnici CIA i Pentagona, a njihove posete nisu ni na koji način beležene.
Karpinski je takođe saopštila da su u zatvoru bili prisutni i predstavnici izraelskih specijalnih službi, ali Ministarstvo odbrane Izraela je to demantovalo.
Po njenim rečima, iza tortura su stajali obaveštajci koji su od nje i njenih podređenih napravili „žrtvenoj jarca“. Čuvari su saopštili da su izvršavali naređenja predstavnike vojne obaveštajne službe kako bi od zatvorenika izvukli priznanja i korisne informacije.
Međutim, članci iz „Njujorkera“ čiji je autor Simor Herš razjasnili su ta pitanja. Novinar je od svojih izvora dobio informacije da ono što se dešavalo u Abu Graibu nisu ispadi stražara koji su kršili svoja ovlašćenja, nego specijalni tajni program Pentagona pod kodnim imenom „Patina“ čiji je cilj progon i uništavanje terorista Al Kaide, ranije primenjivan u Avganistanu i zatvoru Gvantanamo. Rukovodilac programa bio je američki ministar odbrane Dejvid Ramsfeld, tako da je Džordž V. Buš, koji je u to vreme bio predsednik SAD, morao biti upoznat sa tim.
Kako se ispostavilo, izgleda da je sistematska tortura počela u avgustu 2003. godine kada je u Bagdad stigao general-major Džefri Miler, direktor zatvora Gvantanamo gde su na zatvorenicima prilikom ispitivanja široko primenjivane razne metode. On je ubedio američku komandu da sve zatvore predaju pod upravu vojne obaveštajne službe. Sve je odobreno po nalogu Rikarda Sančeza.
Upravo je taj program bio primenjivan u Abu Graibu – i to još surovije nego u Gvantanamu. Takođe, program je bio prilagođen bliskoistočnom regionu pa je prilikom iživljavanja na zatvorenicima akcenat bio na osetljivosti Arapa na ponižavanja seksualnog tipa, posebno u javnosti. Sve je fotografisano s ciljem dalje ucene i prinude da budu doušnici američkih obaveštajnih službi.
Prema svedočenju jednog broja zatvorenika, američki vojnici su ih silovali, jahali, terali da vade hranu iz zatvorskih toaleta. „Terali su nas da hodamo na sve četiri kao psi i da lajemo. Morali smo da lajemo kao psi, a ako nisi lajao, onda su te tukli po licu bez imalo sažaljenja. Nakon toga bi nas bacili u ćelije, oduzeli dušeke, prosuli vodu po podu i terali nas da spavamo u toj lokvi…”, svedočenje je jednog od zatvorenika Abu Grejba.
Početkom maja 2004. godine rukovodstvo Oružanih snaga SAD priznalo je da neke od metoda torture nisu u skladu sa Trećom Ženevskom konvencijom o postupanju sa ratnim zarobljenicima i najavilo je spremnost da se javno izvini.
Dvanaest pripadnika Oružanih snaga SAD proglašeno je krivim po optužbama u vezi sa incidentima u zatvoru Abu Grejb. Osuđeni su na različite kazne zatvora.
Istraga nije utvrdila krivicu visoko rangiranih službenika Pentagona za incident. Američka komanda je 9. marta 2006. odlučila da stavi katanac na zatvor. U avgustu 2006. svi zatvorenici iz Abu Grejba prebačeni su u druge zatvore u Iraku, a 2. septembra iračka vlada je preuzela kontrolu nad zatvorom.
