https://lat.sputnikportal.rs/20230320/kako-je-veliki-disident-pogazio-sve-crvene-linije-lazne-drzave-1152753337.html
Kako je veliki disident pogazio sve „crvene linije“ lažne države
Kako je veliki disident pogazio sve „crvene linije“ lažne države
Sputnik Srbija
Prištinom se uveliko govori o „crvenim linijama“ koje je nekadašnji opozicioni lider Aljbin Kurti crtao dok je kritikovao vlasti koje su razgovarale sa zvaničnim... 20.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-20T18:16+0100
2023-03-20T18:16+0100
2023-03-20T18:16+0100
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/14/1152753865_0:44:3073:1772_1920x0_80_0_0_9e764cede8252885c7b76bfeb788c3f3.jpg
Albanci na Kosovu su likovali tadašnjem opozicionaru Kurtiju koji se nije libio ni suzavca u skupštini kako bi na sve moguće načine opstruisao dogovore sa Beogradom, a naročito je bio upamćen po protestima i neredima što u skupštinskoj sali što van nje.Od suzavca do ZSOTako je tokom 2015. i 2016. Aljbin Kurti zajedno sa svojim poslanicima u više navrata suzavcem blokirao rad skupštine kada su na dnevnom redu bile teme poput Zajednica srpskih opština i demarkacije granice Kosova sa Crnom Gorom.Dolaskom na vlast najveći protivnik upravo demarkacije i ZSO ponavljao je samo kako to nisu dobri dogovori, ali u praksi na demarkaciji nije uradio ništa, a Zajednicu srpskih opština opstruisao je na svakom koraku uz mnogo izgovora i alibija da ona nije potrebna srpskom narodu i da je ZSO samo želja Beograda.Zajednica nije uspostavljena ni posle 10 godina, ali je bar kako se u Ohridu čini nazire kraj tom odupiranju Prištine ili lično Aljbina Kurtija koji se od velikog revolucionara i borca protiv korupcije i protagoniste novih radnih mesta, sa početka premijerske karijere, iz Ohrida vraća kao „izdajnik“ koji na stolu nije postavio pitanje međusobnog priznanja, Srbije i Kosova, već kao donosioca „Trojanskog konja“ kosovske državnosti.Spremaju se i protestiOpozicija na Kosovu je najbliža uličnim protestima i da se sa javnog skupa uz veću podršku građana pošalje signal Kurtiju da je vreme za vanredne izbore.Tu prednjače Demokratska partija Kosova čiji je nekadašnji predsednik Hašim Tači u Hagu i Demokratski savez Kosova, stranka koju je vodio pređašnji premijer Isa Mustafa, a koju sada vodi Ljumir Abdidžiku. Te dve stranke imaju najveći broj opozicionih poslanika u skupštini, a i najviše pristalica od svih opozicionara na Kosovu.Ulica je mesto gde će se tražiti izbori iz prostog razloga što je Kurtijeva snaga i dalje jaka u samom parlamentu, a rejting opoziciji bi pokvarilo to što bi za rušenje Kurtija morali da traže podršku Srpske liste.U principu, na Kosovu nema političara koji nije osudio Kurtijevo ponašanje u Ohridu, ako ih ima oni su poslanici Samoopredeljenja koji sporadično napišu na društvenim mrežama po koju reč podrške, ali brzo budu obasuti negativnim komentarima.Sve u svemu, novi izazov kosovskih institucija su izbori u većinski srpskim opštinama na severu Kosova koji su zakazani za 23. april, a pred dijalog u Ohridu pomereni za 30. april. Nekako se svima činilo da će o tim izborima biti reči u Ohridu, naročito posle jasne poruke Srpske liste da na izborima neće učestvovati jer se ništa od dogovorenog nakon uklanjanja barikada nije sprovelo.I dok je prema Kurtijevim rečima pitanje izbornog procesa stvar institucija koje su zadužene za njihovo sproveođenje, pre svih Centralne izborne komisije, ogranaka istih na severu Kosova nema jer su onomad i oni napustili Kosovske institucije, a na njihova mesta imenovani su ljudi iz drugih opština koji ni ne dolaze na sever Kosova.Spremaju li se opšti izboriSve češći su šapati iz Prištine da izbora neće biti ni krajem aprila, ali da oni mogu biti u junu ove godine i to ne samo na severu i ne samo lokalni, već opšti vanredni izbori na celoj teritoriji Kosova.Opozicione stranke ranije nisu imale ambiciju za rušenje Kurtija već su mi ostavili prostora da svojim delovanjem ide ka političkom samoubistvu.On je od hoću-neću i od igre po živcima međunarodnih predstavnika najpre sa taskama, pa reciprocitetom, tablicama, uzurpacijom srpske imovina i konačnom militarizacijom uspeo da sve bliske saradnike otera od sebe i navuče gnev najpre članova svoje stranke a zatim i mešunarodnih predstavnika i amabasadora.Samouveren u svoju moć i ostavljen od strane opozicije da sam sebe uništi upravo dolazi do realnih šansi da izaše na crtu svima koji negoduju njegovo ponašanje i njegovu politiku, ali je svestan da na budućim izborima vrlo lako može doživeti fijasko poput lokalnih izbora kada je od 38 opština na Kosovu njegovo Samoopredeljenje u trci za gradonačelnika pobedilo u samo četiri opštine, iako su samo osam meseci pre toga na parlamentarnim izborima osvojili 51 odsto podrške birača.
https://lat.sputnikportal.rs/20230319/status-kosova-na-dugom-stapu-srbija-ostvarila-tri-kljucna-strateska-cilja-u-ohridu-1152696966.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Teodor Anastasijević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147595897_528:0:1424:896_100x100_80_0_0_d79e22e2c0aab88bd2cc4936077d0118.jpg
Teodor Anastasijević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147595897_528:0:1424:896_100x100_80_0_0_d79e22e2c0aab88bd2cc4936077d0118.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/14/1152753865_142:0:2873:2048_1920x0_80_0_0_4be69f2754641b97523abb46c8a10668.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Teodor Anastasijević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147595897_528:0:1424:896_100x100_80_0_0_d79e22e2c0aab88bd2cc4936077d0118.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), analize i mišljenja
Kako je veliki disident pogazio sve „crvene linije“ lažne države
Prištinom se uveliko govori o „crvenim linijama“ koje je nekadašnji opozicioni lider Aljbin Kurti crtao dok je kritikovao vlasti koje su razgovarale sa zvaničnim Beogradom u okviru Briselskog sporazuma, koje je kao gumicom sam izbrisao posle samo par dijaloga sa Aleksandrom Vučićem.
Albanci na Kosovu su likovali tadašnjem opozicionaru Kurtiju koji se nije libio ni suzavca u skupštini kako bi na sve moguće načine opstruisao dogovore sa Beogradom, a naročito je bio upamćen po protestima i neredima što u skupštinskoj sali što van nje.
Tako je tokom 2015. i 2016. Aljbin Kurti zajedno sa svojim poslanicima u više navrata suzavcem blokirao rad skupštine kada su na dnevnom redu bile teme poput Zajednica srpskih opština i demarkacije granice Kosova sa Crnom Gorom.
Dolaskom na vlast najveći protivnik upravo demarkacije i ZSO ponavljao je samo kako to nisu dobri dogovori, ali u praksi na demarkaciji nije uradio ništa, a Zajednicu srpskih opština opstruisao je na svakom koraku uz mnogo izgovora i alibija da ona nije potrebna srpskom narodu i da je ZSO samo želja Beograda.
Zajednica nije uspostavljena ni posle 10 godina, ali je bar kako se u
Ohridu čini nazire kraj tom odupiranju Prištine ili lično Aljbina Kurtija koji se od velikog revolucionara i borca protiv korupcije i protagoniste novih radnih mesta, sa početka premijerske karijere, iz Ohrida vraća kao „izdajnik“ koji na stolu nije postavio pitanje međusobnog priznanja, Srbije i Kosova, već kao donosioca „Trojanskog konja“ kosovske državnosti.
Opozicija na Kosovu je najbliža uličnim protestima i da se sa javnog skupa uz veću podršku građana pošalje signal Kurtiju da je vreme za vanredne izbore.
Tu prednjače Demokratska partija Kosova čiji je nekadašnji predsednik Hašim Tači u Hagu i Demokratski savez Kosova, stranka koju je vodio pređašnji premijer Isa Mustafa, a koju sada vodi Ljumir Abdidžiku. Te dve stranke imaju najveći broj opozicionih poslanika u skupštini, a i najviše pristalica od svih opozicionara na Kosovu.
Ulica je mesto gde će se tražiti izbori iz prostog razloga što je Kurtijeva snaga i dalje jaka u samom parlamentu, a rejting opoziciji bi pokvarilo to što bi za rušenje Kurtija morali da traže podršku Srpske liste.
U principu, na Kosovu nema političara koji nije osudio Kurtijevo ponašanje u Ohridu, ako ih ima oni su poslanici Samoopredeljenja koji sporadično napišu na društvenim mrežama po koju reč podrške, ali brzo budu obasuti negativnim komentarima.
Sve u svemu, novi izazov kosovskih institucija su izbori u većinski srpskim opštinama na severu Kosova koji su zakazani za 23. april, a pred dijalog u Ohridu pomereni za 30. april. Nekako se svima činilo da će o tim izborima biti reči u Ohridu, naročito posle jasne
poruke Srpske liste da na izborima neće učestvovati jer se ništa od dogovorenog nakon uklanjanja barikada nije sprovelo.
I dok je prema Kurtijevim rečima pitanje izbornog procesa stvar institucija koje su zadužene za njihovo sproveođenje, pre svih Centralne izborne komisije, ogranaka istih na severu Kosova nema jer su onomad i oni napustili Kosovske institucije, a na njihova mesta imenovani su ljudi iz drugih opština koji ni ne dolaze na sever Kosova.
Spremaju li se opšti izbori
Sve češći su šapati iz Prištine da izbora neće biti ni krajem aprila, ali da oni mogu biti u junu ove godine i to ne samo na severu i ne samo lokalni, već opšti vanredni izbori na celoj teritoriji Kosova.
Opozicione stranke ranije nisu imale ambiciju za rušenje Kurtija već su mi ostavili prostora da svojim delovanjem ide ka političkom samoubistvu.
On je od hoću-neću i od igre po živcima međunarodnih predstavnika najpre sa taskama, pa reciprocitetom, tablicama, uzurpacijom srpske imovina i konačnom militarizacijom uspeo da sve bliske saradnike otera od sebe i navuče gnev najpre članova svoje stranke a zatim i mešunarodnih predstavnika i amabasadora.
Samouveren u svoju moć i ostavljen od strane opozicije da sam sebe uništi upravo dolazi do realnih šansi da izaše na crtu svima koji negoduju njegovo ponašanje i njegovu politiku, ali je svestan da na budućim izborima vrlo lako može doživeti fijasko poput lokalnih izbora kada je od 38 opština na Kosovu njegovo Samoopredeljenje u trci za gradonačelnika pobedilo u samo četiri opštine, iako su samo osam meseci pre toga na parlamentarnim izborima osvojili 51 odsto podrške birača.