Sve je suprotno: Da Putin nije učinio ono za šta ga optužuje Hag - prekršio bi ratno pravo
17:35 18.03.2023 (Osveženo: 17:36 18.03.2023)
© Sputnik / Alekseй Kudenko
/ Pratite nas
U skladu sa međunarodnim ratnim pravom strane u sukobu imaju obavezu da u zoni borbenih dejstava osiguraju bezbednost civilnom stanovništvu koje je van sukoba. Rusija je postupila po tom pravilu, kaže advokat Goran Petronijević, povodom besmislenog obrazloženja Međunarodnog krivičnog suda za podizanje naloga za hapšenje ruskog predsednika.
Međunarodni krivični sud (MKS) sa sedištem u Hagu, ruskog predsednika Vladimira Putina optužio je da je odgovoran za navodne ratne zločine počinjene u Ukrajini.
Rusija postupila po pravilu ratnog prava
Sud je u saopštenju naveo da je Putin „navodno odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju.“
O kakvom se takozvanom ratnom zločinu radi za Sputnjik objašnjava dugogodišnji haški advokat Goran Petronijević i osnivač i predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava.
„U skladu sa međunarodnim ratnim pravom strane u sukobu imaju obavezu da u zoni borbenih dejstava osiguraju bezbednost civilnom stanovništvu koje je van sukoba. Oni koji se nalaze u faktičnom posedu tog dela prostora na kome se nalazi civilno stanovništvo imaju obavezu da ga izmeste iz zone borbenih dejstava. Dakle, da evakuišu civilno stanovništvo iz te zone zbog toga što može stradati od vatre sa jedne ili druge strane,“ objašnjava Petronijević.
Ukrajina civile koristila kao živi štit
U slučaju, dodaje naš sagovornik, da se strana u sukobu tako ne ponaša, čini prekršaj ratnog prava.
„To se zove narušavanje pravila ratovanja. Upravo je ukrajinska strana u Mariupolju i na još mnogo mesta i situacija, pogotovu na početku sukoba, napravila ovaj prekršaj, jer umesto da je izmestila iz zone borbenih dejstva civilno stanovništvo oni su ih koristili kao živi štit. To je zapravo krivično delo u skladu sa međunarodnim krivičnim pravom, a ne izmeštanje stanovništva iz zone borbenih dejstava kako bi se zaštitilo od stradanja,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
To je, kako kaže Petronijević, jedan aspekt, kada govorimo o pravu a drugi je sledeći:
„Stanovništvo koje je u ovom slučaju predmet premeštanja od strane ruskih snaga je upravo rusko stanovništvo sa teritorija dve republike i dve oblasti koje su na referendumu donele odluku da se pripoje Ruskoj Federaciji. Dakle, Rusi su izmeštali Ruse sa svojih teritorija. I to im se nameće kao „krivično delo“? Pa kakvo je to krivično delo“, pita Petronijević.
Ukrajina ad hok pristupila MKS
Advokat podseća da Rusija kao ni Ukrajina nisu izvorno potpisale pristupanje Rimskom statutu kojim je regulisan rad stalnog Međunarodnog krivičnog suda.
„Ali je Ukrajina pre nekog vremena izvršila takozvano ad hok pristupanje. Član 4. stav 2. statuta ovog suda pruža mogućnost da država koja nije članica u određenim uslovima može ad hok pristupiti za određeno krivično delo i za određeni period i to su Ukrajinci najverovatnije i uradili da bi se zasnovala nadležnost ovog suda na tom prostoru. Međutim, sa druge strane, Rusija nikada nije pristupila ovom statutu i zato ovaj sud nema nikakve nadležnosti na teritoriji Rusije,“ objašnjava Petronijević.
S obzirom da ovaj sud ima nadležnost u 123 zemlje, Petronijević kaže da bi su slučaju da se ruski predsednik nađe na njihovoj teritoriji morale da ga uhapse, pritvore i da o tome obaveste Međunarodni sud, da sud onda zatraži njegovo izručenje, odnosno prebacivanje i ako dalje.
„To su obične gluposti… Jer ne znam ko može da zamisli da neko hapsi nekoga ko sa sobom nosi atomsko koferče “, ironično zaključuje naš sagovornik.
Inače, Petronijević je najavio da će u ponedeljak u 11 sati u prostorijama Ruskog kulturnog centra u ulici Kraljice Natalije biti održan okrugli sto na ovu temu u kome će učešće uzeti više eminentnih profesora, advokata i diplomata.
