https://lat.sputnikportal.rs/20230314/promene-na-svetoj-gori-sve-posete-hilandaru-popunjene-do-kraja-godine--molitva-na-prvom-mestu-1152407782.html
Promene na Svetoj Gori: Sve posete Hilandaru popunjene do kraja godine – molitva na prvom mestu
Promene na Svetoj Gori: Sve posete Hilandaru popunjene do kraja godine – molitva na prvom mestu
Sputnik Srbija
Svi termini za posete Hilandaru popunjeni su do kraja 2023. Zbog ograničenja za posete Svetoj Gori, manastiri mogu da prime do 10 poklonika dnevno. Direktor... 14.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-14T20:23+0100
2023-03-14T20:23+0100
2023-04-18T13:14+0200
društvo
srbija – društvo
hilandar
posete
obnova
milivoj ranđić
sveta gora
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/05/1124291208_0:57:1547:927_1920x0_80_0_0_282c775f54f0c8275db85f1d65a65136.jpg
Odluku o manjem broju posetilaca ovog svetog mesta propisala je Sveštena opština Svete Gore, pa su problem da se poklone zadužbini Nemanjića imali i oni koji su se za posetu prijavili krajem prošle godine.Monasi, kojih je sve više, upravo zato ne mogu da brinu o većem broju gostiju, jer gosti remete njihov osnovni cilj, molitvu, ali i rad.„Na celoj Svetoj Gori, još pre korone, bilo je dosta diskusije zbog prevelikog broja gostiju i opterećenja koje su manastiri u tom smislu imali, tako da je zajednička odluka Svete Gore da se broj poklonika redukuje. Tu je svakako pored Hilandara najopterećeniji ruski manastir Vatoped, koji je prednjačio po broju prijema“, kaže Ranđić.Zbog čestih poseta sve više hodočasnika, ali i drugih gostiju, stanari drevnog manastira bili su prinuđeni na promene monaškog poretka i života. Remećen je i sam boravak u manastirskoj crkvi.On dodaje da za one koji žele da se poklone u svetogorskom manastiru, dok čekaju svoj red, uvek postoji i mogućnost da neko odustne. Zadužbina, inače, ne razmatra molbe, već samo bratstvo, a ako neko mora na Svetu Goru iz službenih razloga, to jeste posao Zadužbine u Beogradu.Naš sagovornik dodaje da treba uzeti u obzir da među gostima ima i rodbine monaha koji žele da vide svoje najmilije, a trenutno ih u Hilandaru boravi više od 50, plus sedam iskušenika.Završetak obnove do kraja 2024.Nova Komisija za Hilandar, i njegovu obnovu, prvi put se sastala u Beogradu u ponedeljak, formirana je u skladu sa novim, pre dve godine donetim Zakonom o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Hiladnara. Ovo telo postojalo je i ranije, ali je radilo po uredbi vlade iz 2004. godine.„Sada je Komisija uglavnom sačinjena od stručnjaka iz oblasti koje se bave zaštitom nasleđa, predstavnika manastira, Zadužbine, i predstavnika Srpske pravoslavne crkve“, otkriva Ranđić.On dodaje da je plan da sve što je izgorelo bude obnovljeno do kraja sledeće godine, po posebnom planu koji je usvojen 2021. godine i pratio je donošenje važnog Zakona koji bi trebalo da obezbedi trajno staranje države o manastiru.„To podrazumeva tri krupna izvođačka projekta, to su Igumenarija sa dva paraklisa, Dohija i zapadni bedemski zid. On je posebna struktura čija je restauracija neophodna, jer to je prostor koji povezuje sve objekta u jugozapadnom i zapadnom delu. Tu su bili osnovni uzroci požara, zbog temelja koji nisu bili stabilni. Ta tri objekta moramo da završimo do kraja 2024. godine“.Na Igumenariji i Dohiji već teku radovi, procena je da će do kraja ove godine Dohija biti završena, već spolja izgleda kao objekat koji je renoviran. Na Igumenariji su rađena i arheološka istraživanja, jer je jednom već gorela, u 18. veku.Hilandar će dobiti solarnu elektranuProšle godine država Srbija za obnovu je izdvojila više od 194 miliona dinara, 110 je otišlo na Igumenariju i Dohiju, a 10 potrošeno na hilandarski energetski sistem, jer Sveta Gora nije povezana na elektro mrežu.Ranđić kaže da je struja manje potrebna monaštvu, potrebnija je kulturno istorijskom blagu koje se čuva u riznicama, posebnim komorama koje obzezbeđuju pojedine artefakte.„Struja je postala ogroman prioritet, odnosno izgradnja solarne elektrane, s obzirom na vreme i krizu u kojoj živimo, ozbiljne nedostatke energenata i izuzetno visoke cene. Svetogorski manastiri imaju pravo na nešto niže cene, upravo zato što su na agregatima, ali postoje kvote vezane za oslobađanje od carine i poreza, one se nisu pomerile, a cene su skočile“, kaže Ranđić i dodaje da su prošle godine urađene su dve trafo stanice, ove godine će biti završene još tri, a trebalo bi i da bude gotova sama solarna elektrana.Zadužbina u fondu za onovu trenutno ima 100 miliona dinara, a očekuje da će ovogodišnje izdvajanje države biti oko 80 miliona. To su značajno više sume nego pre usvajanja Zakona koji štiti Hilandar. Prilozi vernika da se Svetoj srpskoj carskoj lavri vrati sjaj i sačuva najvredniji biser naše istorije, uvek su dobrodošli.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija – društvo, hilandar, posete, obnova, milivoj ranđić, sveta gora
srbija – društvo, hilandar, posete, obnova, milivoj ranđić, sveta gora
Promene na Svetoj Gori: Sve posete Hilandaru popunjene do kraja godine – molitva na prvom mestu
20:23 14.03.2023 (Osveženo: 13:14 18.04.2023) Svi termini za posete Hilandaru popunjeni su do kraja 2023. Zbog ograničenja za posete Svetoj Gori, manastiri mogu da prime do 10 poklonika dnevno. Direktor Zadužbine Hilandara u Beogradu Milivoj Ranđić nada se da će ljudi imati razumevanje za ovu odluku. On za Sputnjik otkriva i kada će biti završeni radovi na obnovi manastira nakon požara.
Odluku o manjem broju posetilaca ovog svetog mesta propisala je Sveštena opština Svete Gore, pa su problem da se poklone zadužbini Nemanjića imali i oni koji su se za posetu prijavili krajem prošle godine.
Monasi, kojih je sve više, upravo zato ne mogu da brinu o većem broju gostiju, jer gosti remete njihov osnovni cilj, molitvu, ali i rad.
„Na celoj Svetoj Gori, još pre korone, bilo je dosta diskusije zbog prevelikog broja gostiju i opterećenja koje su manastiri u tom smislu imali, tako da je zajednička odluka Svete Gore da se broj poklonika redukuje. Tu je svakako pored Hilandara najopterećeniji ruski manastir Vatoped, koji je prednjačio po broju prijema“, kaže Ranđić.
Zbog čestih poseta sve više hodočasnika, ali i drugih gostiju, stanari drevnog manastira bili su prinuđeni na promene monaškog poretka i života. Remećen je i sam boravak u manastirskoj crkvi.
„Ako sama bratija ne može da prisustvuje bogosluženju, zato što je ona prepuna poklonika, tu onda više nema onog smisla koga treba da ima. Mora se prosto imati razumevanje, svetogorski manastiri su pre svega stvoreni da bi bili duhovne oaze u kojima se vaspitava monaštvo, njihova percepcija odnosa sa svetom je pre svega, molimo se za svet, molimo se za svoj rod. Oni žive u molitvi, to je cilj njihovog života“, podseća Ranđić.
On dodaje da za one koji žele da se poklone u svetogorskom manastiru, dok čekaju svoj red, uvek postoji i mogućnost da neko odustne. Zadužbina, inače, ne razmatra molbe, već samo bratstvo, a ako neko mora na Svetu Goru iz službenih razloga, to jeste posao Zadužbine u Beogradu.
Naš sagovornik dodaje da treba uzeti u obzir da među gostima ima i rodbine monaha koji žele da vide svoje najmilije, a trenutno ih u Hilandaru boravi više od 50, plus sedam iskušenika.
Završetak obnove do kraja 2024.
Nova Komisija za Hilandar, i njegovu obnovu, prvi put se sastala u Beogradu u ponedeljak, formirana je u skladu sa novim, pre dve godine donetim Zakonom o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Hiladnara. Ovo telo postojalo je i ranije, ali je radilo po uredbi vlade iz 2004. godine.
„Sada je Komisija uglavnom sačinjena od stručnjaka iz oblasti koje se bave zaštitom nasleđa, predstavnika manastira, Zadužbine, i predstavnika Srpske pravoslavne crkve“, otkriva Ranđić.
On dodaje da je plan da sve što je izgorelo bude obnovljeno do kraja sledeće godine, po posebnom planu koji je usvojen 2021. godine i pratio je donošenje važnog Zakona koji bi trebalo da obezbedi trajno staranje države o manastiru.
„To podrazumeva tri krupna izvođačka projekta, to su Igumenarija sa dva paraklisa, Dohija i zapadni bedemski zid. On je posebna struktura čija je restauracija neophodna, jer to je prostor koji povezuje sve objekta u jugozapadnom i zapadnom delu. Tu su bili osnovni uzroci požara, zbog temelja koji nisu bili stabilni. Ta tri objekta moramo da završimo do kraja 2024. godine“.
Na Igumenariji i Dohiji već teku radovi, procena je da će do kraja ove godine Dohija biti završena, već spolja izgleda kao objekat koji je renoviran. Na Igumenariji su rađena i arheološka istraživanja, jer je jednom već gorela, u 18. veku.
Hilandar će dobiti solarnu elektranu
Prošle godine država Srbija za obnovu je izdvojila više od 194 miliona dinara, 110 je otišlo na Igumenariju i Dohiju, a 10 potrošeno na hilandarski energetski sistem, jer Sveta Gora nije povezana na elektro mrežu.
Ranđić kaže da je struja manje potrebna monaštvu, potrebnija je kulturno istorijskom blagu koje se čuva u riznicama, posebnim komorama koje obzezbeđuju pojedine artefakte.
„Struja je postala ogroman prioritet, odnosno izgradnja solarne elektrane, s obzirom na vreme i krizu u kojoj živimo, ozbiljne nedostatke energenata i izuzetno visoke cene. Svetogorski manastiri imaju pravo na nešto niže cene, upravo zato što su na agregatima, ali postoje kvote vezane za oslobađanje od carine i poreza, one se nisu pomerile, a cene su skočile“, kaže Ranđić i dodaje da su prošle godine urađene su dve trafo stanice, ove godine će biti završene još tri, a trebalo bi i da bude gotova sama solarna elektrana.
Zadužbina u fondu za onovu trenutno ima 100 miliona dinara, a očekuje da će ovogodišnje izdvajanje države biti oko 80 miliona. To su značajno više sume nego pre usvajanja Zakona koji štiti Hilandar. Prilozi vernika da se Svetoj srpskoj carskoj lavri vrati sjaj i sačuva najvredniji biser naše istorije, uvek su dobrodošli.
