https://lat.sputnikportal.rs/20230312/sazet-zgusnut-bez-praznog-hoda-zasto-je-znacajno-delo-dragoslava-mihailovica-1152311595.html
Sažet, zgusnut, bez praznog hoda: Zašto je značajno delo Dragoslava Mihailovića
Sažet, zgusnut, bez praznog hoda: Zašto je značajno delo Dragoslava Mihailovića
Sputnik Srbija
Zajedno s nekolicinom pisaca svoje književne generacije i većim brojem mlađih stvaralaca, Dragoslav Mihailović začetnik je jednog od sigurno najvitalnijih... 12.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-12T20:25+0100
2023-03-12T20:25+0100
2023-03-12T20:25+0100
kultura
kultura
književnost
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111495/91/1114959163_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_9a403278fab8bbdbbf651d9fa04c98b7.jpg
Njome se na modernim osnovama obnavljala naša književnost druge polovine 20. veka, kaže za Sputnjik Marko Nedić, jedan od priređivača Mihailovićevog dela za Matičinu znamenitu ediciju „Deset vekova srpske književnosti“.Govoreći o piscu koji je za života bio klasik, a čije su se mnogobrojne borbe danas zauvek završile, Nedić potvrđuje opšti stav da je reč o autoru koji je nesumnjivo bio jedan od naših najboljih i najcenjenijih proznih pisaca poslednjih decenija prošlog i prvih dveju decenija sadašnjeg veka. O književniku koji je podjednako značajan kao pripovedač i romansijer, dramski pisac, scenarista ali i tvorac dokumentarne proze o Golom otoku.Otuda, smatra Nedić, nimalo nije neobično što je Mihailovićeva naracija bila takva kada se vidi kakav je svet koji je opisivao i stvarnost na koju je kao pripovedač bio usredsređen.„Tome je doprinelo i njegovo tragično golootočko i duboko proživljeno životno iskustvo uvek aktivnog pisca koji je iskreno težio boljem obliku stvarnosti.“
https://lat.sputnikportal.rs/20230312/odlazak-srpskog-solzenjicina-sta-je-dragoslav-mihailovic-govoreci-o-sebi-otkrio-za-sputnjik-1152296498.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230312/kraj-jedne-epohe-otisao-je-svedok-najdramaticnijeg-iskustva-coveka-20-veka-1152298225.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, književnost, društvo
kultura, književnost, društvo
Sažet, zgusnut, bez praznog hoda: Zašto je značajno delo Dragoslava Mihailovića
Zajedno s nekolicinom pisaca svoje književne generacije i većim brojem mlađih stvaralaca, Dragoslav Mihailović začetnik je jednog od sigurno najvitalnijih tokova novije srpske književnosti – proze novog stila ili stvarnosno-kritičke proze.
Njome se na modernim osnovama obnavljala naša književnost druge polovine 20. veka, kaže za Sputnjik Marko Nedić, jedan od priređivača Mihailovićevog dela za Matičinu znamenitu ediciju „Deset vekova srpske književnosti“.
Govoreći o piscu koji je za života bio klasik, a čije su se mnogobrojne borbe danas zauvek završile, Nedić potvrđuje opšti stav da je reč o autoru koji je nesumnjivo bio jedan od naših najboljih i najcenjenijih proznih pisaca poslednjih decenija prošlog i prvih dveju decenija sadašnjeg veka. O književniku koji je podjednako značajan kao pripovedač i romansijer, dramski pisac, scenarista ali i tvorac dokumentarne proze o Golom otoku.
„Njegova proza je bila i ostali sažeta, zgusnuta, bez suvišnih mesta,. praznog hoda, sentimentalnosti i patetike, nametljive lirizacije ili naglašenog psihologizma tako modernog u vreme njegovih stvaralačkih početaka. Kod njega je sve u na izgled oporim stilskim tonovima i rešenjima, a u podtekstu u neposrednom, ispovednom, usmenom svedočenju u formi iskaza o individualnom doživljaju i viđenju stvarnosti njegovih književnih junaka, veoma uspešno ostvarivanom u romanima Kad su cvetale tikve, Petrijin venac, Čizmaši, Gori Morava, Zlotvori, Treće proleće i pripovetkama Frede laku noć, Uhvati zvezdu padalicu, Lov na stenice, Jalova jesen, Preživljvanje“.
Otuda, smatra Nedić, nimalo nije neobično što je Mihailovićeva naracija bila takva kada se vidi kakav je svet koji je opisivao i stvarnost na koju je kao pripovedač bio usredsređen.
„Tome je doprinelo i njegovo tragično golootočko i duboko proživljeno životno iskustvo uvek aktivnog pisca koji je iskreno težio boljem obliku stvarnosti.“
