https://lat.sputnikportal.rs/20230312/kraj-jedne-epohe-otisao-je-svedok-najdramaticnijeg-iskustva-coveka-20-veka-1152298225.html
Kraj jedne epohe: Otišao je svedok najdramatičnijeg iskustva čoveka 20. veka
Kraj jedne epohe: Otišao je svedok najdramatičnijeg iskustva čoveka 20. veka
Sputnik Srbija
Odlazak Dragoslava Mihailovića nije samo kraj jednog svakovrsnim nevoljama i stradanjima ispunjenog života. 12.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-12T19:38+0100
2023-03-12T19:38+0100
2023-03-12T19:38+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
književnost
dragoslav mihailović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112159/66/1121596632_0:6:3072:1734_1920x0_80_0_0_9554e182a2eb9481b33d0c3bf0e61078.jpg
On ima i simbolički status – završila se jedna epoha u kojoj je književnost osvojila tako visoko mesto u kulturi da su i najviši predstavnici vlasti imali potrebu da, osećajući potencijalnu subverzivnost romana „Kad su cvetale tikve“, reaguju na pozorišnu predstavu nastalu po ovom romanu i da iniciraju njenu zabranu.Ovim rečima Radivoje Mikić, univerzitetski profesor, kritičar, poznavalac dela Dragoslava Mihailovića i njegov prijatelj ispraća vest o smrti velikog pisca koji je svet napustio u 93. godini.On podseća da je Dragoslav Mihailović visoko mesto u srpskoj književnosti i kulturi osvojio prevashodno kao pripovedač, romansijer i autor dokumentarne proze u kojoj je opisano ono što je najdramatičnije u iskustvu čoveka 20. veka – logorska stradanja.“Pojavivši se najpre u književnoj periodici, Dragoslav Mihailović je 1967. godine objavio knjigu pripovedaka „Frede, laku noć“. Ova knjiga ne samo što je piscu pribavila visok književni ugled i Oktobarsku nagradu grada Beograda, već je, uz dela nekih drugih pisaca, postala i jasan znak da je u srpsku književnost ušla jedna nova poetička orijentacija koja je, uz sve drugo, podrazumevala i potrebu da se u središte priče postavi onaj junak čije je iskustvo obeleženo patnjom, iskustvo koje je taj junak već u romanu „Kad su cvetale tikve“ vezao i za jedan osoben način kazivanja, koji, krećući se izvan književnog jezika, otvara piscu mogućnost da priči da autentičan oblik“, podseća Mikić.Nastavljač Bore StankovićaI kad je 1975. godine Mihailović objavio roman „Petrijin venac“, kad je za glavnog junaka uzeo ženu koja pati i strada, bilo je logično, dodaje profesor Mikić, da ta priča bude uvedena u dijalekatske okvire, da bude svedočanstvo o tome kako se jedna ljudska sudbina i iz nje izveden pogled na svet ne mogu odvojiti od jezika kojim se ta junakinja služi u svakodnevnom životu.Mihailović je, podseća naš sagovornik, kao izuzetan pisac umeo u svojim delima da uđe i u prostor fantastike, ispisujući neke od najboljih stranica u ovom žanru,„Kao što je u pripovetkama iz knjige „Frede, laku noć“ umeo da koristi i osoben tip fantastike, tako je i u romanu „Petrijin venac“, opisujući silne patnje i stradanja svoje junakinje, umeo da zađe i u sferu fantastike i ispiše poglavlje „Nebeski svirači“, jednu od najlepših fantazmagoričnih celina u srpskoj književnosti. I u pripovetkama iz knjige „Uhvati zvezdu padalicu“ i u lirskom romanu „Gori Morava“, Mihailović je niz autobiografskih detalja podvrgao onoj književnoj obradi koja je autobiografiju pretvorila u visoku književnost.“Kazivanja o patnji i milostiOno što je posebno važno kada je o akademiku Mihailoviću reč jeste to što je on u pet knjiga dokumentarne proze „Goli otok“ - opisujući niz logoraških sudbina i dajući potresnu sliku ideološkog nasilja nad ljudima - zahvatio reprezentativno iskustvo epohe u kojoj je živeo, ali je i čitaocu omogućio da vidi iz kakvog ličnog iskustva je izrasla njegova umetnička proza.I za akademika Dušana Kovačevića odlazak Dragoslava Mihailovića predstavlja nenadoknadiv gubitak, ali ostaje uverenje da je reč o piscu čije će delo živeti. Kovačević se u danu piščevog odlaska prisetio njihovog prvog susreta.Živeće dok je pisane reči u Srbiji„Upoznao sam ga početkom sedamdesetih godina u Ateljeu 212 dok je dolazio na sastanke i razgovore sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom koji mu je kao urednik u Matici srpskoj objavio prvu knjigu priča “Frede, laku noć“ i tako ga uveo u svet literature. Kasnije smo se godinama sretali i viđali, družili i mnoge godine proveli u lepim prijateljskim razgovorima. Naučio sam od njega dosta, jer sam bio mlađi i poželeo sam da saznam neke tajne koje su vezane za pisanje“, kaže akademik Kovačević i dodaje:„Ono što je najbitnije sada, kada je napustio ovaj svet, jeste činjenica da je iza sebe ostavio veliko i jedno od najznačajnijih dela u istoriji srpske književnosti. Njegovi junaci žive i živeće dok je pisane reči u Srbiji.“
https://lat.sputnikportal.rs/20230312/odlazak-srpskog-solzenjicina-sta-je-dragoslav-mihailovic-govoreci-o-sebi-otkrio-za-sputnjik-1152296498.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – vesti, književnost, dragoslav mihailović
kultura, kultura – vesti, književnost, dragoslav mihailović
Kraj jedne epohe: Otišao je svedok najdramatičnijeg iskustva čoveka 20. veka
Odlazak Dragoslava Mihailovića nije samo kraj jednog svakovrsnim nevoljama i stradanjima ispunjenog života.
On ima i simbolički status – završila se jedna epoha u kojoj je književnost osvojila tako visoko mesto u kulturi da su i najviši predstavnici vlasti imali potrebu da, osećajući potencijalnu subverzivnost romana „Kad su cvetale tikve“, reaguju na pozorišnu predstavu nastalu po ovom romanu i da iniciraju njenu zabranu.
Ovim rečima Radivoje Mikić, univerzitetski profesor, kritičar, poznavalac dela Dragoslava Mihailovića i njegov prijatelj ispraća vest o smrti velikog pisca koji je svet napustio u 93. godini.
On podseća da je Dragoslav Mihailović visoko mesto u srpskoj književnosti i kulturi osvojio prevashodno kao pripovedač, romansijer i autor dokumentarne proze u kojoj je opisano ono što je najdramatičnije u iskustvu čoveka 20. veka – logorska stradanja.
“Pojavivši se najpre u književnoj periodici, Dragoslav Mihailović je 1967. godine objavio knjigu pripovedaka „Frede, laku noć“. Ova knjiga ne samo što je piscu pribavila visok književni ugled i Oktobarsku nagradu grada Beograda, već je, uz dela nekih drugih pisaca, postala i jasan znak da je u srpsku književnost ušla jedna nova poetička orijentacija koja je, uz sve drugo, podrazumevala i potrebu da se u središte priče postavi onaj junak čije je iskustvo obeleženo patnjom, iskustvo koje je taj junak već u romanu „Kad su cvetale tikve“ vezao i za jedan osoben način kazivanja, koji, krećući se izvan književnog jezika, otvara piscu mogućnost da priči da autentičan oblik“, podseća Mikić.
Nastavljač Bore Stankovića
I kad je 1975. godine Mihailović objavio roman „Petrijin venac“, kad je za glavnog junaka uzeo ženu koja pati i strada, bilo je logično, dodaje profesor Mikić, da ta priča bude uvedena u dijalekatske okvire, da bude svedočanstvo o tome kako se jedna ljudska sudbina i iz nje izveden pogled na svet ne mogu odvojiti od jezika kojim se ta junakinja služi u svakodnevnom životu.
„Tako je, u stvari, Dragoslav Mihailović došao u priliku da nastavi ono što je započeo Borisav Stanković, veliki prethodnik svega uistinu modernog u srpskoj prozi. Borisav Stanković nije sasvim književni jezik potisnuo govorom lokalne sredine, Dragoslav Mihailović jeste. I zato u srpskoj književnosti roman „Petrijin venac“ ima tako važno i tako visoko mesto.“
Mihailović je, podseća naš sagovornik, kao izuzetan pisac umeo u svojim delima da uđe i u prostor fantastike, ispisujući neke od najboljih stranica u ovom žanru,
„Kao što je u pripovetkama iz knjige „Frede, laku noć“ umeo da koristi i osoben tip fantastike, tako je i u romanu „Petrijin venac“, opisujući silne patnje i stradanja svoje junakinje, umeo da zađe i u sferu fantastike i ispiše poglavlje „Nebeski svirači“, jednu od najlepših fantazmagoričnih celina u srpskoj književnosti. I u pripovetkama iz knjige „Uhvati zvezdu padalicu“ i u lirskom romanu „Gori Morava“, Mihailović je niz autobiografskih detalja podvrgao onoj književnoj obradi koja je autobiografiju pretvorila u visoku književnost.“
Kazivanja o patnji i milosti
Ono što je posebno važno kada je o akademiku Mihailoviću reč jeste to što je on u pet knjiga dokumentarne proze „Goli otok“ - opisujući niz logoraških sudbina i dajući potresnu sliku ideološkog nasilja nad ljudima - zahvatio reprezentativno iskustvo epohe u kojoj je živeo, ali je i čitaocu omogućio da vidi iz kakvog ličnog iskustva je izrasla njegova umetnička proza.
„A pošto je to lično iskustvo zasnovano na patnji i stradanju, bilo je sasvim logično da njegove pripovetke i romani budu, kako je njegov najbolji tumač Ljubiša Jeremić rekao, kazivanja o „patnji i milosti“. Patnji koja budi ljudskost najvišeg reda i koja se preobražava u jednu melanholičnu viziju čovekovog prolaska kroz uska vrata istorije“, zaključuje Radivoje Mikić.
I za akademika Dušana Kovačevića odlazak Dragoslava Mihailovića predstavlja nenadoknadiv gubitak, ali ostaje uverenje da je reč o piscu čije će delo živeti. Kovačević se u danu piščevog odlaska prisetio njihovog prvog susreta.
Živeće dok je pisane reči u Srbiji
„Upoznao sam ga početkom sedamdesetih godina u Ateljeu 212 dok je dolazio na sastanke i razgovore sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom koji mu je kao urednik u Matici srpskoj objavio prvu knjigu priča “Frede, laku noć“ i tako ga uveo u svet literature. Kasnije smo se godinama sretali i viđali, družili i mnoge godine proveli u lepim prijateljskim razgovorima. Naučio sam od njega dosta, jer sam bio mlađi i poželeo sam da saznam neke tajne koje su vezane za pisanje“, kaže akademik Kovačević i dodaje:
„Ono što je najbitnije sada, kada je napustio ovaj svet, jeste činjenica da je iza sebe ostavio veliko i jedno od najznačajnijih dela u istoriji srpske književnosti. Njegovi junaci žive i živeće dok je pisane reči u Srbiji.“
