https://lat.sputnikportal.rs/20230312/kako-su-ziveli-neandertalci-u-rusiji-1151380191.html
Kako su živeli neandertalci u Rusiji
Kako su živeli neandertalci u Rusiji
Sputnik Srbija
Naučnici su prvi put skenirali genome izolovane grupe neandertalaca iz Sibira. Rezultati istraživanja pokazali su sliku života te zajednice i doveli naučnike na... 12.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-12T21:20+0100
2023-03-12T21:20+0100
2023-03-12T21:31+0100
nauka i tehnologija
neandertalci
arheologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110822/22/1108222217_0:0:3048:1716_1920x0_80_0_0_a6dfe376727e9de5c5e7a0462dc404eb.jpg
Pridošlice iz EvropeMeđunarodni tim naučnika, u kojem su i stručnjaci Instituta arheologije i etnografije Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka, predstavili su rezultate skeniranja genoma 13 neandertalaca.Drevni rođaci savremenih ljudi živeli su u malim zajednicama u dvema pećinama – Čagirskoj i Okladnikovoj. Ova druga predstavlja najistočniju poznatu naseobinu neandertalaca. Obe kraške formacije nalaze se na jugu Altajskog kraja, na oko sto kilometara od čuvene Denisove pećine i na oko 200 kilometara jedna od druge.Neandertalci su to područje naseljavali jedno kratko vreme, pre oko 54.000 godina. Sibirski arheolozi tamo vrše iskopavanja poslednjih petnaestak godina. Naučnici su pronašli više od 80 fragmenata kostiju i zuba, tako da je to jedna od najvećih kolekcija artefakata koji svedoče o neandertalcima ne samo u regionu, nego i u svetu. Tu je pronađeno i nekoliko stotina hiljada primeraka kamenog oruđa i ostataka životinja.Pećine izlaze na rečne doline po kojima su se kretale planinske koze, konji, bizoni – plen za drevne lovce. Sirovine za kameno oruđe neandertalci su prikupljali dalje od svojih naseobina. Jedan te isti materijal nađen je u obe pećine, što prema mišljenju autora rada, potvrđuje genetske podatke o bliskoj povezanosti dveju grupa.Neandertalci nisu bili urođenici Altaja. Dugo pre njihovog dolaska u to područje, tu su obitavali denisovci, još jedna drevna vrsta čoveka. Ispostavilo se da su neandertalci iz sibirskih pećina genetski bliski svojoj evropskoj sabraći. Na to ukazuje i arheološki materijal: kameno oruže iz Čagirske pećine najviše podseća na analoge pronađene u Nemačkoj i Istočnoj Evropi.Više nalik na čovekaNaučnici su izvukli DNK iz ostataka neandretalaca – sedmorice muškaraca i šest žena. Tokom analize utvrdili su da su poticali, najverovatnije, iz iste socijalne zajednice, budući da je njihov genetski materijal ukazivao na to da su neki od njih bili u srodstvu.Istraživanje je pokazalo da altajski neandretalci nisu bili potpuno izolovani. Naučnici su uporedili genetsku raznovrsnost Y-hromozoma, koja se prenosi s oca na sina, s raznovrsnošću mitohondrijalne DNK koja se nasleđuje od majki. Ispostavilo se da je mitohondrijalna genetska diversifikacija mnogo viša od diversifikacije na osnovu Y-hromozoma.Prema mišljenju autora rada, to govori da su među različitim grupama neandertalaca migrirale uglavnom žene, pri čemu se s denisovcima iz susedne pećine neandertalci nisu ukrštali: u njihovom genomu nema tragova drugih hominida.Neandertalci su dugo smatrani posebnom vrstom. Ipak, sudeći po podacima dobijenih tokom poslednjih godina, oni su slični ljudima mnogo više nego što se ranije mislilo. Na osnovu novih otkrića u oblasti genetike i arheologije mnogi mitovi se ruše. Naučnici su dosledno opovrgli pretpostavke o tome da ti hominidi nisu umeli da govore, da im nije bila poznata umetnost, da nisu jeli meso, da nisu imali različite krvne grupe.Najzad, genetska dostignuća su pokazala da su mogli da se ukrštaju sa savremenim ljudima. Prema novim naučnim stanovištima, neandertalci se ne ubrajaju u zasebnu vrstu, nego u podvrstu razumnog čoveka - Homo sapiens neanderthalensis. Pojedini istraživači smatraju da su, zajedno s kromanjoncima i drugim podvrstama hominida, neandertalci formirali savremenog čoveka.„Ukrštanjem s ljudima savremenog tipa, koji su došli iz Afrike, neandertalaca koji su se raselili po Evropi i Aziji, i denisovaca koji su obitavali u Centralnoj i Severnoj Aziji, formirali su se ljudi savremenog tipa, odnosno svi mi“, objašnjava naučni rukovodilac Instituta za arheologiju i etnografiju Sibirske oblasti Ruske akademije nauka Anatolij Derevjanko.Danas je poznato da jedan do dva procenta genoma savremenog čoveka (s izuzetkom Afrikanaca) vodi poreklo od genetskog nasleđa neandertalaca. Denisovci su ostavili trag uglavnom kod stanovništva Jugoistočne Azije (pet do šest procenata), a mali udeo njihovih gena postoji i kod urođenika Istočne Azije, pa čak i Amerike.
https://lat.sputnikportal.rs/20230102/pet-cuda-altaja-kakve-tajne-krije--kolevka-sveta-1147521289.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
neandertalci, arheologija, nauka i tehnologija, društvo
neandertalci, arheologija, nauka i tehnologija, društvo
Kako su živeli neandertalci u Rusiji
21:20 12.03.2023 (Osveženo: 21:31 12.03.2023) Naučnici su prvi put skenirali genome izolovane grupe neandertalaca iz Sibira. Rezultati istraživanja pokazali su sliku života te zajednice i doveli naučnike na korak bliže odgovoru na pitanje zbog čega su ti drevni ljudi iščezli.
Međunarodni tim naučnika, u kojem su i stručnjaci Instituta arheologije i etnografije Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka, predstavili su rezultate skeniranja genoma 13 neandertalaca.
Drevni rođaci savremenih ljudi živeli su u malim zajednicama u dvema pećinama – Čagirskoj i Okladnikovoj. Ova druga predstavlja najistočniju poznatu naseobinu neandertalaca. Obe kraške formacije nalaze se na jugu Altajskog kraja, na oko sto kilometara od čuvene Denisove pećine i na oko 200 kilometara jedna od druge.
Neandertalci su to područje naseljavali jedno kratko vreme, pre oko 54.000 godina. Sibirski arheolozi tamo vrše iskopavanja poslednjih petnaestak godina. Naučnici su pronašli više od 80 fragmenata kostiju i zuba, tako da je to jedna od najvećih kolekcija artefakata koji svedoče o neandertalcima ne samo u regionu, nego i u svetu. Tu je pronađeno i nekoliko stotina hiljada primeraka kamenog oruđa i ostataka životinja.
Pećine izlaze na rečne doline po kojima su se kretale planinske koze, konji, bizoni – plen za drevne lovce. Sirovine za kameno oruđe neandertalci su prikupljali dalje od svojih naseobina. Jedan te isti materijal nađen je u obe pećine, što prema mišljenju autora rada, potvrđuje genetske podatke o bliskoj povezanosti dveju grupa.
Neandertalci nisu bili urođenici Altaja. Dugo pre njihovog dolaska u to područje, tu su obitavali denisovci, još jedna drevna vrsta čoveka. Ispostavilo se da su neandertalci iz sibirskih pećina genetski bliski svojoj evropskoj sabraći. Na to ukazuje i arheološki materijal: kameno oruže iz Čagirske pećine najviše podseća na analoge pronađene u Nemačkoj i Istočnoj Evropi.
Naučnici su izvukli DNK iz ostataka neandretalaca – sedmorice muškaraca i šest žena. Tokom analize utvrdili su da su poticali, najverovatnije, iz iste socijalne zajednice, budući da je njihov genetski materijal ukazivao na to da su neki od njih bili u srodstvu.
Istraživanje je pokazalo da altajski neandretalci nisu bili potpuno izolovani. Naučnici su uporedili genetsku raznovrsnost Y-hromozoma, koja se prenosi s oca na sina, s raznovrsnošću mitohondrijalne DNK koja se nasleđuje od majki. Ispostavilo se da je mitohondrijalna genetska diversifikacija mnogo viša od diversifikacije na osnovu Y-hromozoma.
Prema mišljenju autora rada, to govori da su među različitim grupama neandertalaca migrirale uglavnom žene, pri čemu se s denisovcima iz susedne pećine neandertalci nisu ukrštali: u njihovom genomu nema tragova drugih hominida.
„Naše istraživanje daje konkretnu sliku o tome kako je izgledala zajednica neandertalaca. Sada se čini da su bili mnogo sličniji čoveku savremenog tipa“, priznaje jedan od autora rada Bendžamin Piter.
Neandertalci su dugo smatrani posebnom vrstom. Ipak, sudeći po podacima dobijenih tokom poslednjih godina, oni su slični ljudima mnogo više nego što se ranije mislilo. Na osnovu novih otkrića u oblasti genetike i arheologije mnogi mitovi se ruše. Naučnici su dosledno opovrgli pretpostavke o tome da ti hominidi nisu umeli da govore, da im nije bila poznata umetnost, da nisu jeli meso, da nisu imali različite krvne grupe.
Najzad, genetska dostignuća su pokazala da su mogli da se ukrštaju sa savremenim ljudima. Prema novim naučnim stanovištima, neandertalci se ne ubrajaju u zasebnu vrstu, nego u podvrstu razumnog čoveka - Homo sapiens neanderthalensis. Pojedini istraživači smatraju da su, zajedno s kromanjoncima i drugim podvrstama hominida, neandertalci formirali savremenog čoveka.
„Ukrštanjem s ljudima savremenog tipa, koji su došli iz Afrike, neandertalaca koji su se raselili po Evropi i Aziji, i denisovaca koji su obitavali u Centralnoj i Severnoj Aziji, formirali su se ljudi savremenog tipa, odnosno svi mi“, objašnjava naučni rukovodilac Instituta za arheologiju i etnografiju Sibirske oblasti Ruske akademije nauka Anatolij Derevjanko.
Danas je poznato da jedan do dva procenta genoma savremenog čoveka (s izuzetkom Afrikanaca) vodi poreklo od genetskog nasleđa neandertalaca. Denisovci su ostavili trag uglavnom kod stanovništva Jugoistočne Azije (pet do šest procenata), a mali udeo njihovih gena postoji i kod urođenika Istočne Azije, pa čak i Amerike.
„Delimično su denisovci i neandertalci izumrli, ali oni su ipak dali morfološki i genetski doprinos čoveku savremenog anatomskog tipa“, smatra Derevjanko. Prema njegovom mišljenju, ne može se govoriti o tome da su ti drevni ljudi nestali bez traga.
